Rat reči: U rusko-ukrajinskom ratu informacije su postale oružje

Ruska invazija na Ukrajinu je najsmrtonosniji sukob u Evropi od Drugog svetskog rata, i to je prvi put da se algoritmi i Tik-Tok video snimci koriste zajedno sa borbenim avionima i tenkovima.

Internetska bitka odvijala se na ekranima računara i pametnih telefona širom sveta, jer je Rusija koristila dezinformacije, propagandu i teorije zavere da opravda svoju invaziju, utiša unutrašnju opoziciju i poseje razdor među svojim protivnicima.

Sada, u drugoj godini rata, verovatno će se pojaviti još više dezinformacija, jer Rusija nastoji da slomi volju Ukrajine i njenih saveznika.

“Prirodno pitanje je: Šta se dalje dešava? Znamo da se Rusija priprema za dugotrajni sukob”, rekla je Samantha Lewis, menadžerka strateške geopolitike u firmi za sajber-bezbednost Recorded Future. “Moral Ukrajinaca je gotovo sigurno ključni cilj ruskih psiholoških operacija. A tu je i rizik od međunarodnog samozadovoljstva.”

Pogled na dezinformacioni rat Rusije od početka sukoba:

ZAVADI I VLADAJ

Propagandni napori Kremlja protiv Ukrajine počeli su pre mnogo godina i dramatično su se intenzivirali u mesecima koji su neposredno prethodili invaziji, prema Ksenia Iliuk, ukrajinskom ekspertu za dezinformacije koja je pratila ruske informativne operacije.

Rusija je prilagodila poruke određenoj publici širom sveta.

U istočnoj Evropi, Rusija je širila neosnovane glasine o ukrajinskim izbeglicama koje su počinile zločine ili zauzimale lokalne poslove. U Zapadnoj Evropi poruka je bila da se korumpiranim ukrajinskim liderima ne može verovati i da bi produženi rat mogao eskalirati ili dovesti do povećanja cena hrane i nafte.

U Latinskoj Americi lokalne ruske ambasade šire izjave na španskom jeziku sugerišući da je njena invazija na Ukrajinu bila borba protiv zapadnog imperijalizma. Slične poruke koje optužuju SAD za licemerje i ratobornost distribuirane su u Aziji, Africi i drugim delovima sveta sa istorijom kolonijalizma.

Ruske informativne agencije preplavile su Ukrajinu propagandom, nazivajući njenu vojsku slabom, a njene lidere neefikasnim i korumpiranim. Ali ako je poruka imala za cilj da smanji otpor osvajačima, ona je imala suprotan efekat pred ukrajinskim prkosom, rekla je Iliuk.

“Ruska propaganda ne uspeva u Ukrajini”, rekla je ona. “Ruska propaganda i dezinformacije zaista predstavljaju pretnju i mogu biti veoma sofisticirane. Ali to ne funkcioniše uvek. Ne pronalazi uvek publiku.”

OKRIVITE ŽRTVU

Mnoge izmišljotine Rusije pokušavaju da opravdaju invaziju ili krive druge za zločine koje su počinile njene snage.

Nakon što su ruski vojnici prošlog proleća mučili i pogubili civile u Buči, slike ugljenisanih leševa i ljudi koji su streljani iz neposredne blizine užasnuli su svet. Ruska državna televizija, međutim, izjavila je da su leševi glumci i da su razaranja inscenirana. Novinari Associated Pressa su sami videli tela.

Rusija je u početku slavila raketni napad na železničku stanicu u ukrajinskom gradu Kramatorsk, sve dok se nisu pojavili izveštaji o civilnim žrtvama. Odjednom su ruske novinske kuće počele da insistiraju na tome da projektil nije njihov.

„Kada su shvatili da su civili ubijani i povređeni, promenili su poruku i pokušali da šire ideju da je reč o ukrajinskoj raketi“, rekao je Roman Osadchuk, naučni saradnik u Laboratoriji za digitalna forenzička istraživanja Atlantskog saveta, koji je pratio ruske dezinformacije još pre početka rata.

Jednu od najpopularnijih teorija zavere o ratu podržala je i Rusija. Prema toj tvrdnji, SAD upravljaju brojnim tajnim laboratorijama za biološko ratovanje u Ukrajini – laboratorije koje obavljaju posao dovoljno opasan da opravdaju invaziju Rusije.

Kao i mnoge teorije zavere, i ova prevara je zasnovana na izvesnoj istini. SAD su finansirale biološka istraživanja u Ukrajini, ali laboratorije nisu u vlasništvu SAD i njihovo postojanje je daleko od tajne.

Rad je deo inicijative pod nazivom Program za smanjenje biološke pretnje, koja ima za cilj da smanji verovatnoću izbijanja smrtonosnih bolesti, bilo prirodnih ili izazvanih ljudskim faktorom. Napori SAD datiraju još od rada obavljenog 1990-ih na demontiranju programa oružja za masovno uništenje bivšeg Sovjetskog Saveza.

PRODUŽENA IGRA

Dok su evropske vlade i američke tehnološke kompanije tražile načine da ugase propagandni megafon Kremlja, Rusija je pronašla nove načine da prenese svoju poruku.

Na početku rata, Rusija se u velikoj meri oslanjala na državne medije kao što su RT i Sputnik u širenju proruskih argumenata i lažnih tvrdnji o sukobu.

Platforme poput Fejsbuka i Tvitera reagovale su označavanjem naloga ruskih državnih medija i vladinih zvaničnika. Kada je Evropska unija pozvala na zabranu ruskih državnih medija, YouTube je odgovorio blokiranjem kanala RT i Sputnik. Tik Tok, u vlasništvu kineske kompanije sa sedištem u Singapuru, uradio je isto.

Rusija se tada vratila i prisluškivala svoje diplomate, koji su koristili svoje naloge na Tviteru i Fejsbuku za širenje lažnih izveštaja o ratu i zločinima Rusije. Mnoge platforme nerado cenzurišu ili suspenduju diplomatske naloge, pružajući ambasadorima dodatni sloj zaštite.

Nakon što su njeni državni mediji bili ugušeni, Rusija je povećala upotrebu mreža lažnih naloga na društvenim mrežama. Takođe je zaobišla zabrane svojih naloga tako što je uklonila identifikatore – poput logotipa RT -a sa video snimaka pre nego što ih ponovo objavi.

Neki napori su bili veoma sofisticirani, kao što je široka mreža lažnih naloga povezanih sa veb lokacijama dizajniranim da izgledaju kao prave nemačke i britanske novine. Meta je identifikovao ovu mrežu prošle jeseni i uklonio je sa svojih platformi.

Drugi su bili mnogo grublji koristeći lažne naloge koji su lako otkriveni pre nego što su uopšte mogli da privuku sledbenike.

“Ove kampanje su ličile na operacije razbijanja i hvatanja koje su koristile hiljade lažnih naloga”, rekao je novinarima Nik Kleg, predsednik za globalne poslove Mete, tokom konferencijskog poziva u sredu. “Ove tajne aktivnosti su agresivne i uporne”.

ISPRED TVRDNJI

Ukrajina i njeni saveznici izvojevali su rane pobede u informacionom ratu, predviđajući sledeće korake Rusije i javno ih otkrivajući.

Nekoliko nedelja pre rata, američki obaveštajni službenici saznali su da Rusija planira da izvede napad u kojem bi Ukrajinu optužila kao izgovor za invaziju. Umesto da uskraćuje informacije, vlada ih je objavila kao način da osujeti ruske planove.

“Negirajući” izjave Rusije, SAD i njihovi saveznici pokušali su da ublaže uticaj dezinformacija. Sledećeg meseca Bela kuća je to ponovo učinila kada je objavila sumnje da bi Rusija mogla pokušati da optuži Ukrajinu za hemijski ili biološki napad.

Invazija je podstakla tehnološke kompanije da isprobaju nove strategije. Gugl, vlasnik Jutjuba, pokrenuo je pilot program u istočnoj Evropi kako bi pomogao korisnicima interneta da identifikuju i izbegnu dezinformacije o ratnim izbeglicama. Inicijativa je koristila kratke onlajn video zapise kako bi pokazala ljudima kako dezinformacije mogu prevariti mozak.

Projekat je bio toliko uspešan da Gugl sada planira da pokrene sličnu kampanju u Nemačkoj.

Iliuk, ukrajinski istraživač dezinformacija, rekla je da veruje da sada, godinu dana nakon invazije, postoji veća svest o opasnostima koje nose ruske dezinformacije i da raste optimizam da se one mogu kontrolisati.

„Veoma je teško, posebno kada čujete bombe ispred svog prozora“, rekla je ona. „Postojala je velika spoznaja da je ovo (ruska dezinformacija) pretnja. Da je to nešto što nas bukvalno može ubiti.”/AP/