Rat je došao na Krim i Ukrajina je završila leto početkom kontraofanzive

U Ukrajini više nema mirnih mesta, a sada se to odnosi na celu međunarodno priznatu teritoriju zemlje. Glavni zaplet šest meseci je dizanje Krima u vazduh.

Poluostrvo je drsko pripojio Vladimir Putin 2014. On je tamo poslao svoje trupe i organizovao lažni referendum, „legitimišući“ aneksiju. Za Putina je Krim postao trofej i njegovo glavno dostignuće. To mu je donelo neviđeno priznanje i nije dozvolilo da ukrajinska revolucija Majdana postane uspešna priča.

„Krim se vratio u matičnu luku“, izraz koji od 2014. neprekidno čuju svi pristalice takozvanog „ruskog proleća“ i lično Putin.

Predsednik Rusije nije mogao da dozvoli da ljudi u susednoj državi uklone korumpiranu vlast i izgrade prosperitetnu državu. Zbog toga je odmah posle Majdana Rusija aneksirala Krim i napala Donjecku i Lugansku oblast. U Putinovoj glavi ulični protest i rušenje korumpirane vlasti moraju nužno dovesti do haosa i građanskog rata. Upravo to je organizovao u Ukrajini. Kada su svi zaboravili na ove događaje 2014. godine, on je u februaru napao ostatak Ukrajine. Nadao se da će ga dobiti za tri dana, ali nešto je pošlo naopako.

Ruska propaganda je stalno eskalirala situaciju. Tvrdili su da ako Ukrajina iznenada udari na Krim, onda će „doći sudnji dan, veoma brz i bolan“, kako je pretio bivši predsednik Dmitrij Medvedev. Ali kada je Ukrajina početkom avgusta udarila na vazdušnu bazu Saki, Medvedev je izbrisao svoju objavu.

Najpre je šest eksplozija u Saki šokiralo sve. Ruski turisti su brzo spakovali svoje stvari i pobegli sa poluostrva rekavši: „Ne želim da napustim Krim. Navikao sam ovde.” Ova fraza je postala pravi mem u Ukrajini. Međutim, napad na Saki, koji je uništio desetak letelica, nije bio jedini.

Eksplozije skladišta municije i nafte i rušenje mostova u ruskim regionima koji se graniče sa Ukrajinom propaganda je predstavila kao nesreće. Rusko Ministarstvo odbrane čak je tvrdilo da je ratni brod Moskva potonuo u aprilu zbog neobjašnjivog požara na brodu, verovatno izazvanog pušenjem na pogrešnom mestu. I dalje radije ne govore o tome. Prihvatili su samo jednu mrtvu osobu, a još 400 se vodi kao nestalo.

Rusija ne može da prizna da nije u stanju da odbrani poluostrvo. Zbog toga nije bilo posebnih izjava njihovih zvaničnika. Ako ne pričate o tome, eksplozije se nisu dogodile.

Kako objasniti lokalnim stanovnicima da protivvazdušna odbrana ne funkcioniše? I još gore: kako prihvatiti da Ukrajina zaista napada? A treća verzija je još neprihvatljivija. Rusija nikada nije uspela da uništi partizanski pokret na Krimu, iako ga je tokom ovih osam godina naseljavala Rusima.

Pa nisu hteli da veruju da Ukrajinci ne mogu da napadnu. Ispostavilo se da bi mogli. Uništeno je veliko skladište municije u blizini Džankoja. Eksplozije su bile toliko snažne da su morale da zatvore prugu radi rekonstrukcije. Zatim se nešto srušilo iznad aerodroma u Gvardejskom, verovatno dron, a onda se oglasilo upozorenje o vazdušnom napadu u Kerču, Sevastopolju i Evpatoriji.

Dron je gađao čak i sedište Crnomorske flote u Sevastopolju. Rusi su to na kraju morali da prihvate.

Eksplozije na Krimu su psihološki uticale na Putina. Poluostrvo je uvek doživljavao kao sveto mesto. Ali gde je sudnji dan?

Kao što vidimo, Putin je sposoban samo za pretnje. Ne može dalje da eskalira situaciju. Njegova vojska je iscrpljena.

Nisu imali sreće ni ruski plaćenici iz grupe Vagner. Dana 14. avgusta, ukrajinska vojska je upotrebila višestruke raketne sisteme HIMARS da pogodi štab Vagner grupe u okupiranom Popasnanu u okupiranoj oblasti Luganska, očigledno ubivši preko 100 plaćenika.

Vagnerijanci se smatraju najmotivisanijim i najžešćim ratnicima, jer njihov prihod zavisi od njihovih dostignuća na bojnom polju. Učestvovali su i u kopnenim operacijama u Siriji. Inače, plaćeništvo u Rusiji je zakonom zabranjeno, ali Vagner grupa i dalje postoji jer ovu „vojsku“ predvodi Putinov kuvar i prijatelj Jevgenij Prigožin.

Ofanziva ruske vojske je konačno stala, iako je ranije izgledala prilično mrtva. Tokom meseca, strane su izveštavale o kratkim i manjim sukobima. Uspela je taktika uništavanja ruskih skladišta. Uostalom, upravo to je ukrajinska vojska radila poslednja dva meseca.

Rusija nema drugog izbora nego da upotrebi nuklearnu ucenu – ovaj put ne sa stvarnim nuklearnim oružjem, već sa nuklearnom elektranom u Zaprožju.

Činilo se da je ZNPP bila u centru pažnje početkom avgusta kada su ruske snage prvi put otvorile vatru na elektranu. Rusija je odbacila pozive na demilitarizaciju nuklearne elektrane, tvrdeći da je „štiti“ od provokacija Ukrajine.

Ujedinjene nacije su pristale da olakšaju posetu inspektora IAEA ZNPP iz Kijeva, ali Rusija nije videla da misija putuje kroz Ukrajinu.

ZNPP je 25. avgusta prvi put u istoriji potpuno isključena sa električne mreže, čime je skoro ceo južni region Ukrajine ostao bez struje. Kasnije je kompanija Makar Technologies objavila satelitske snimke na kojima se vide četiri velike rupe na krovu ZNPP.

Međutim, misija IAEA na čelu sa generalnim direktorom Rafaelom Grosijem stigla je u Kijev 30. avgusta. Misija od 14 specijalista odmah je krenula u Enerhodar, gde se nalazi ZNPP, i tamo stigla 1. septembra.

Situacija u Enerhodaru je veoma alarmantna, jer bi eksplozija mogla dovesti do strašne nuklearne katastrofe. Zbog toga su Velika Britanija i SAD morale da upozore Rusiju.

Tobajas Elvud iz britanskog Donjeg doma je rekao: „Svaka namerna šteta koja izazove potencijalno curenje radijacije u ukrajinskom nuklearnom reaktoru predstavljala bi kršenje člana 5 NATO-a“.

Američki kongresmen Adam Kinzinger podržao je svog britanskog kolegu, pozivajući se na član 5.

Ukrajina je 24. avgusta proslavila 31. godišnjicu nezavisnosti i šest meseci rata. Vlasti su upozorile na masovne bombaške napade širom zemlje na taj dan, jer Rusija voli komemorativne datume i simboliku.

Osvajači su držali celu zemlju u neizvesnosti. Broj sirena za vazdušni napad bio je blizu dve stotine. Prema ukrajinskoj vojsci, neprijatelj je izvršio oko 200 naleta. Međutim, potvrđeno je da je lansirano samo osam projektila. To znači da je Rusija na izmaku i spasava svoje rakete.

Međutim, najvažniji praznik u zemlji završen je jednom od najvećih tragedija ovog rata. Rusija je ponovo gađala civile, bombardujući prugu u Čaplinu u centralnoj Ukrajini. Ubili su 25 ljudi, uključujući i decu. Rusija je, kao i obično, tvrdila da su pogodili vojni objekat. Reporter Asošiejted presa posetio je lice mesta i nije pronašao nikakve dokaze o vojnicima u vozu koji su napale ruske trupe.

Leto u Ukrajini završeno je dobrim vestima. Kijev je pokrenuo dugo očekivanu kontraofanzivu u pokušaju da povrati jug zemlje. Ujutro 29. avgusta, nekoliko brigada Oružanih snaga Ukrajine pojačalo je granatiranje i prodrlo na liniju fronta ruske odbrane.

Tokom avgusta, ukrajinska vojska je bombardovala mostove Antonovski i Darijevski i na kraju ih stavila van upotrebe, prekinuvši snabdevanje osvajača Hersona. Prema rečima lokalnog stanovništva, ruska vojska se spakovala i počela da napušta Herson. CNN je izvestio da je Ukrajina vratila četiri sela pod svoju kontrolu.

Nažalost, Ukrajina još uvek nema dovoljno naoružanja da pokrene potpunu oslobodilačku kampanju. Sve zavisi od toga koliko brzo će partneri isporučiti obećano oružje. Međutim, Ukrajina je označila početak novog poglavlja u ovom ratu.

Darija Meščerijakova,

Saradnica za TheGeopost