Putinov najlojalniji balkanski klijent

Tvrdolinijski lider bosanskih Srba Milorad Dodik dao je ruskom predsedniku čvrsto uporište na Balkanu.

Fudbalska Federacija Bosne i Hercegovine objavila je 9. septembra da će muška Fudbalska reprezentacija 19. novembra održati prijateljsku utakmicu sa Rusijom u Sankt Peterburgu. Ova vest izazvala je šok među Bošnjacima u zemlji i ostalim građanima iz svih sfera života. Najpoznatiji Bosanski igrači Edin Džeko i Miralem Pjanic oštro su kritikovali odluku. Džeko je bio nepokolebljiv da neće igrati utakmicu i potvrdio je svoju podršku ukrajinskom narodu.

Ova odluka nije bila nepromišljena greška. Na čelu Fudbalskog saveza BiH je Vico Zeljković, nećak tvrdolinijaškog lidera bosanskih Srba Milorada Dodika. Tokom proteklih nekoliko godina, Dodik se pokazao kao najproruskiji političar ne samo u Bosni već i na Balkanu. Hrvatski predsednik Zoran Milanović i predsednik Srbije Aleksandar Vučić imaju proruska osećanja, ali Dodik predvodi čopor.

Nekada samoproglašeni socijaldemokrata, Dodik se pokazao kao vatreni nacionalista koji traži odvajanje Republike Srpske od Bosne. (Bosnu i Hercegovinu čine dva entiteta: Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska, kojom dominiraju Srbi, kao i samoupravna administrativna jedinica – okrug Brčko.) Od svog dolaska na vlast u Republici Srpskoj 2006. godine, Dodik je bio neprikosnoveni vođa ovog dela Bosne. U poslednje četiri godine Dodik je bio član tročlanog Predsedništva Bosne i dosledno je radio na podrivanju zemlje u pokušaju da je oslabi i nastavi svoju separatističku agendu. To ga čini možda jedinim političkim liderom na svetu koji neumorno radi na uništenju zemlje kojom zvanično predsedava.

Krajem prošle godine pokrenuo je proces koji bi doveo do otcepljenja Republike Srpske. Ono što ga je sprečilo da prođe kroz to — po sopstvenom iskrenom priznanju — bio je ruski rat u Ukrajini, iako je primetio da je rat samo odložio njegove planove.

Dodikov mandat predsednika Bosne bliži se kraju nakon izbora u zemlji održanih 2.oktobra. Ovaj put se nije kandidovao za najvišu funkciju, već je svoju energiju usredsredio na očuvanje svoje moći u Republici Srpskoj i upravljanje njom kao svojim feudom. To znači da će ovaj bosanski entitet ostati proruski orijentisan i nastaviti da pruža Rusiji čvrsto uporište na Balkanu.

Dodikova Politika postala je izvor nestabilnosti u Bosni i regionu. Početkom 2017. godine Sjedinjene Države uvele su sankcije Dodiku kao odgovor na referendum koji je održao u Republici Srpskoj, obeležavajući 9. januar kao “Dan Republike Srpske”. Tog datuma 1992. godine, pobunjenici bosanski Srbi su nastavili da uspostavljaju sopstvene ilegalne paralelne institucije koje su dovele do rata i genocidnog nasilja.

U januaru ove godine, Američko ministarstvo finansija uvelo je sankcije Dodiku zbog ometanja sprovođenja dejtonskih sporazuma iz 1995.godine. Konkretno, preduzeo je korake da oduzme državna ovlašćenja i da ih prenese ih Republici Srpskoj, potez kojem se usprotivila Kancelarija visokog predstavnika koja je vršila nadzor nad građanskim sprovođenjem dejtonskih sporazuma i koji je doveo do političkog zastoja. Ujedinjeno Kraljevstvo je sledilo njegov primer dodavanjem sopstvenih sankcija Dodiku u aprilu.

Čekajući trenutak za secesiju, Dodik nastoji da Bosnu pretvori u zamrznuti sukob. Uzimajući primer iz sličnih sukoba na postsovjetskom prostoru, separatistički lider stvara svoju paradržavu.

Zajedno sa sprovođenjem ekstremističke politike, Dodik jača sve bliže veze sa Rusijom. Dodik je otvorio Predstavništvo Republike Srpske u Moskvi u pokušaju da sprovede spoljnu politiku alternativnu politici zvaničnog Sarajeva. Tokom protekle decenije više puta je posećivao Rusiju i navodno se sedam puta sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom od 2014.godine.

Kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru, Dodik je stao uz Putina. Za razliku od ostalih članova Predsedništva Bosne, Sefika Džaferovića i Željka Komšića, koji su osudili invaziju, Dodik je odlučno odbio da to učini. U stvari, otvoreno je podržao rusku invaziju, nazivajući je “opravdanom”. Kada su mnogi evropski političari izbegli ruskog predsednika nakon invazije, Dodik se sastao sa Putinom u junu, a zatim ponovo u septembru. Takođe je podržao održavanje referenduma u delovima Ukrajine koje je okupirala Rusija.

Dodikovo okretanje prema Rusiji je odstupanje od njegove politike kasnih 1990-ih. Tada su ga smatrali reformatorom, a tadašnja američka državna sekretarka Madeleine Albright čak ga je pohvalila kao “dašak svežeg vazduha”. Od tada se mnogo toga promenilo. Dodik se 1998. godine pozicionirao kao umeren i u to vreme imao je podršku međunarodnih zvaničnika u Bosni, koji su imali značajnu moć u posleratnoj zemlji. Međutim, njegov povratak na mesto premijera Republike Srpske 2006.godine označio je novu eru oštrog separatističkog nacionalizma. I poslednjih 16 godina Dodik je vladao u Republici Srpskoj.

Pokazujući svoje pravo lice, lider bosanskih Srba pokazao se kao priznati autokrat u svom domu i ključni proruski političar u ovom uglu Evrope. Dodik je sada žestoki antizapadni političar koji se protivi težnji Bosne da se pridruži NATO-u, odražavajući stav Moskve.

Sve ovo je izvor zabrinutosti za većinu građana Bosne koji se zalažu za prozapadni kurs. Nedavno istraživanje Međunarodnog Republičkog instituta pokazalo je da se 58 odsto Bošnjaka i 52 odsto Hrvata zalaže za evropsku uniju i prozapadnu politiku. Ulazak zemlje u NATO podržava 69 odsto Bošnjaka i 77 odsto Hrvata, ali samo 8 odsto bosanskih Srba.

Brojni analitičari su primetili da, pored suprotstavljanja integraciji Bosne sa zapadnim institucijama, i Dodik i Moskva nastoje da zaustave napore na jačanju bosanske države i učine je funkcionalnijom. Kao što je Majda Ruge, viši naučni saradnik Evropskog saveta za spoljne odnose, istakla u nedavnoj analitičkoj belešci, “Rusija je uvek delovala kao spojler u Bosni bez potrebe za velikim troškovima”.

Tokom proteklih nekoliko godina, ruski zvaničnici su se protivili odlukama Kancelarije visokog predstavnika, nisu prihvatili presude za genocid koje su doneli međunarodni sudovi za ratne zločine i sve više su govorili protiv aspiracija zemlje u NATO.

Rusija je podržala i Dodika i, odnedavno, tvrdolinijaškog lidera bosanskih Hrvata Dragana Čovića. Dvojica lidera imaju čvrst savez i iskustvo u blokiranju funkcionisanja Bosne. Održavajući Bosnu nefunkcionalnom, ovi spojleri pokušavaju da spreče zemlju da ispuni kriterijume za članstvo u NATO-u.

Usklađivanje interesa Rusije sa dvojicom separatističkih lidera u Bosni osigurava da će širenje NATO-a na Balkan biti obustavljeno. Za Rusiju je to događaj sa malim troškovima koji drži NATO dalje od ove oblasti, gde je Zapad uložio velika sredstva nakon Dejtonskog sporazuma. Drugim rečima, ono što je nekada bilo čvrsto prozapadno područje sada je izloženo sve žestokim kontroverzama. Bez čvrstog oslonca u Atlantskom Savezu, Balkan ostaje bure baruta Evrope.

Bosna je izašla na birališta 2. oktobra da izabere tročlano Predsedništvo zemlje, predstavnike i članove skupštine na nivou Federacije i kantona, te predsednika i poslanike u Republici Srpskoj. Dodik je odlučio da se kandiduje za predsednika Republike Srpske i više neće biti član tročlanog Predsedništva zemlje.

Iako je mesto u Predsedništvu Bosne — zvanično najviša pozicija u zemlji — prestižno, veći deo stvarne moći nalazi se na nivou entiteta u Republici Srpskoj, kao i na nivou entiteta i kantona u Federaciji. Dodik je bio jedan od tri člana rotirajućeg Predsjedništva i, u nizu slučajeva, nije mogao da dominira u donošenju odluka na način na koji je navikao. Nasuprot tome, kao predsjednik Republike Srpske daje mu isključivu vlast u širokom spektru pitanja bez kolektivnog mehanizma donošenja odluka. Kako u Republici Srpskoj ne postoje kantoni slični onima u Federaciji, Dodikova sposobnost da projektuje svoju moć je nemjerljivo veća. Stoga se opredijelio da se kandiduje za prethodni posao u Banjaluci.

Njegova štićenica Željka Cvijanović izabrana je za srpskog člana Predsedništva Bosne.

Prema centralnim biračkim telima Bosne, Dodik je osvojio najviše glasova u svojoj trci, ali sada je njegova pobeda zasenjena optužbama za podmetanje rezultata glasanja. Međutim, rezultati izborne komisije Bosne pokazuju da on vodi trku za povratak na svoj stari posao. Ako se ovi rezultati potvrde, to će značiti da će ključna proruska ličnost u Bosni i na Balkanu zadržati kontrolu nad Republikom Srpskom i zadržati priliku da vrši uticaj preko svoje štićenice u Sarajevu.

Kako se njegov pristup zapadnim prestonicama zatvara zbog sankcija SAD-a i Velike Britanije, Dodikov zaokret prema Rusiji postaće istaknutiji. Nema sumnje da će nastaviti da igra destabilizujuću ulogu koja je obeležila njegov povratak na vlast 2006.godine.

Sa svojom štićenicom u Sarajevu, Dodik će imati reč u predsedništvu zemlje bez zauzimanja te funkcije. Kao i Dodik, Cvijanović je pod sankcijama Velike Britanije; međutim, ona nije pod američkim sankcijama. To znači da je Cvijanović trenutno ima manje odgovornosti u kontaktima sa zapadnim zvaničnicima.

Dodikov uticaj na institucije Bosne i spoljnu politiku takođe će zavisiti od toga da li će se njegova stranka pridružiti koaliciji na državnom nivou. On je već istakao da Republika Srpska želi da zauzme mesto ministra spoljnih poslova Bosne. Ako njegova stranka dobije ovu funkciju, to bi značilo četiri godine narušavanja kako institucija Bosne, tako i međunarodnog ugleda. To bi takođe značilo da bi Rusija imala još moćnijeg saveznika u ovom uglu Evrope./FP