Nemačka odgovara Vašingtonu zbog Američke bezbednosne strategije

Objavljivanje nove Nacionalne bezbednosne strategije Sjedinjenih Država pokrenulo je intenzivnu debatu širom Evrope, a posebno u Berlinu, gde su nemački zvaničnici odmah reagovali na način na koji Vašington prikazuje kontinent.

Američki dokument, deo nove političke linije predsednika Donalda Trampa, prikazuje Evropu kao prostor u dubokoj demografskoj krizi, ugrožen migracijama, gubitkom identiteta, pa čak i „civilizacijskom pretnjom“ u naredne dve decenije.

U nekoliko odeljaka, strategija direktno optužuje Evropsku uniju za potkopavanje političkih sloboda i pluralizma i najavljuje nameru SAD da podrže stranke i političke snage koje se protive političkim pravcima Brisela.

Reakcija Nemačke bila je brza. Ministar spoljnih poslova Johan Vadeful izjavio je u Berlinu da njegovoj zemlji nisu potrebna predavanja iz inostranstva o pitanjima koja se tiču slobode izražavanja ili funkcionisanja demokratskog društva. Naglasio je da su ta pitanja garantovana nemačkim ustavnim poretkom i da nisu oblasti u kojima spoljni partneri mogu diktirati standarde.

Vadeful je podvukao da savez sa Sjedinjenim Državama ostaje neophodan, ali da bi trebalo da se fokusira na bezbednost i odbranu, a ne na propisivanje kako bi evropska društva trebalo da funkcionišu.

Čak i unutar nemačkog konzervativnog bloka, reakcije su bile oštre.

Jirgen Hart, jedan od vodećih glasova CDU/CSU za spoljnu politiku, izrazio je ozbiljne sumnje u motive koji stoje iza američke strategije.

Rekao je da retorika koja prikazuje Evropu kao pretnju „civilizacijskog izumiranja“ podseća na jezik autoritarnih lidera, a ne demokratskih saveznika.

Hart je upozorio da Vašingtonova deklarisana podrška evroskeptičnim političkim snagama predstavlja direktno mešanje u unutrašnju politiku evropskih država – akciju koju Berlin smatra neprihvatljivom, izveštava DW.

Debata nije ostala ograničena samo na Nemačku.

Evropski analitičari su primetili ideološki ton dokumenta, tumačeći ga kao jasno distanciranje SAD od evropskog liberalnog i multilateralnog modela.

Neki su otvoreno ukazivali na elemente rasizovane retorike u načinu na koji su opisane demografske promene, dok su drugi upozoravali da bi nova strategija mogla da otvori put dubljim podeljama širom kontinenta.

Osnovna poruka Berlina je jasna: transatlantsko partnerstvo je neophodno, ali ne može funkcionisati na paternalističkim uslovima.

Nemačka dokument smatra dokazom da odnosi između Evrope i Sjedinjenih Država ulaze u novu fazu napetosti – gde razlike više ne tiču samo spoljne politike, već i samih koncepata demokratije, identiteta i suvereniteta.

U kontekstu globalnih kriza, ovaj sukob govori više nego što izgleda. On označava trenutak u kojem dugogodišnji saveznici testiraju međusobne granice, dok Evropa mora da odluči da li da odgovori samo kritikom ili da počne da preispituje svoju ulogu u arhitekturi zapadne bezbednosti.

Za sada, Berlin ostaje ravnodušan: Nemačka odbacuje Vašingtonovo tumačenje budućnosti Evrope i insistira da evropskoj demokratiji nisu potrebni tutori.

/TheGeopost.