Kurti za The Guardian: Rusija podstiče tenzije na severu – Uklanjanje barikada moglo bi dovesti do žrtava

Kosovski premijer Albin Kurti upozorio je da Rusija podstiče tenzije između svoje zemlje i Srbije zbog posustajanja rata u Ukrajini, pošto je Beograd napravio svoj prvi korak u raspoređivanju trupa u region.

Etnički Srbi na severu Kosova, gde čine većinu, već više od nedelju dana podižu barikade, sprečavajući slobodno kretanje kosovskih vlasti, uprkos pozivima SAD i EU da demontiraju ilegalne blokade puteva.

Velika grupa pripadnika Narodne patrole, Srpske nacionalističke organizacije koja ima veze sa Ruskom paravojnom grupom Wagner, takođe se sastala u nedelju na srpskoj strani srpsko-kosovske granice, preteći da će se suprotstaviti NATO snagama.

Usred sve većeg rizika od nasilnih sukoba, predsednik Srbije Aleksandar Vučić iskoristio je svoje pravo u skladu sa rezolucijom UN-a da zatraži dozvolu od NATO-a da pošalje 1.000 pripadnika policije i vojske, navodeći potrebu za zaštitom srpske zajednice.

Zahtev Srbije u petak, prvi od završetka Kosovskog rata 1999.godine, gotovo sigurno će biti odbijen, ali zabrinutost će biti da bi to mogao biti prvi korak ka jednostranoj odluci o raspoređivanju.

Kurti je rekao da je zabrinut da bi napeta situacija mogla eskalirati u korist Vladimira Putina, jer su ruske i srpske trupe 2021.godine izvele 104 zajedničke vojne vežbe.

Kosovski lider je dodao da je pristao da trupama pod vođstvom NATO-a, poznatim kao KFOR, da daju vremena da ubede one na barikadama da se povuku, ali da im ne bi trebalo dozvoliti da tamo ostanu duže.

Barikade je opisao kao korak ka podeli zemlje koja je od 2008.godine nezavisna od Srbije.

“Zabrinuti smo [zbog] da uklanjanje ovih barikada ne može isključiti žrtve“”, rekao je. “I zato želimo da budemo što oprezniji kako bismo bili sigurni da neće biti destabilizacije i da će se uspostaviti relativni mir i sigurnost. Međutim, ne možemo zauvek dozvoliti ovo kršenje zakonitosti i ustavnosti. Dakle, da, mora se završiti i što pre to bolje.”

Kurti je dodao: “I EU i SAD se slažu da barikade treba ukloniti. Ali oni su takođe zabrinuti kako bi to Beograd mogao iskoristiti i zloupotrebiti.

“Mislim da je briga naših zapadnih partnera i prijatelja veza Beograda sa Moskvom. Ne znamo kako bi mogli da budu operativni u slučaju porasta tenzija, ka eskalaciji na severu.

“Mislim da je njihova glavna briga upravo to: sada kada je Rusija teško povređena u Ukrajini nakon invazije i agresije, oni su zainteresovani za sekundarni efekat. Oni imaju interes da svoju ratnohuškačku akciju prenesu na Balkan gde imaju klijenta koji se nalazi u Beogradu.”

Kremlj je naveo da želi da se “situacija reši diplomatskim sredstvima”, ali da se “zalažu za to da se sva prava Srba garantuju”.

Sukob na severu Kosova, u kojem su maskirani naoružani ljudi koristili kamione, kola hitne pomoći i poljoprivredne mašine za blokiranje puteva, izazvan je hapšenjem bivšeg srpskog policajca osumnjičenog za umešanost u nedavne napade na kosovsku policiju.

Glavni izvor napetosti ostaje odbijanje Beograda da prizna nezavisnost Kosova.

EU je pokušala da posreduje u zaključivanju sporazuma koji bi doveo do normalizacije odnosa, ali Kurti je rekao da su stalno produbljujuće veze između Beograda i Moskve prepreka napretku.

Francusko-nemački predlog sugerisao je da će, u zamenu za to što Beograd neće sprečiti otcepljeni region da uđe u UN kao država članica, Srbija dobiti finansijsku podršku EU i ubrzani put ka članstvu u bloku.

Kosovu je potrebno odobrenje Srbije da postane članica UN, jer njihovi saveznici Rusija i Kina imaju pravo veta u Savetu bezbednosti.

Vučić je unapred odobrio plan EU zasnovan na sporazumu iz 1972.godine koji je pomogao u normalizaciji odnosa između Savezne Republike Nemačke i Nemačke Demokratske Republike, ali je prvi zamenik premijera Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, koji ima bliske veze sa Kremljem, kasnije najavio njegovo odbacivanje.

Vučić se takođe usprotivio sankcijama EU protiv Rusije u vezi sa ratom u Ukrajini. Koordinacija između vojske dve zemlje se povećala poslednjih godina.

Mimo opsežnih zajedničkih vojnih vežbi, u oktobru 2020. potpisan je sporazum o uspostavljanju predstavništva ruskog ministarstva odbrane u Srbiji.

Kurti je rekao da se i dalje nada da će se Srbija na kraju pridružiti EU zajedno sa Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom, Severnom Makedonijom i Kosovom.

Zvanični zahtev za pridruživanje Kurti je prošle nedelje podneo sadašnjoj Češkoj Predsedavajućoj EU. “U Ukrajini je rat, sprečimo njegovo širenje. Dakle, pridruživanje EU pomaže”, rekao je Kurti. “Znamo da je još dug put. Za Finsku i Švedsku to je bilo tri godine. Za Maltu i Kipar – 14. Prosek je devet. I javno sam rekao: “hajde da težimo proseku’. Vidim određenu spremnost u EU da razmišlja drugačije nakon što je kontinent u ratu.”/The Guardian/