Kako pristupanje Finske doprinosi jačanju NATO alijanse

Finska je prošle nedelje postala 31. članica NATO-a, što je istorijski događaj koji bi pre samo 18 meseci bio nezamisliv – sve dok ruska invazija na Ukrajinu nije promenila sve.

Decenijama je Finska vodila odbrambenu politiku zasnovanu na vojnom nesvrstavanju, rezultatu Zimskog rata (1939-40), kada je sama odbila sovjetsku invaziju velikih razmera. Iako je svetsko mišljenje bilo naklonjeno poziciji Finske, osim nekoliko hiljada stranih dobrovoljaca, nije bilo značajnije međunarodne podrške. Ovo iskustvo je decenijama oblikovalo finsku odbrambenu politiku: Finci se ne smeju oslanjati ni na koga drugog i uvek moraju biti spremni da se bore sami. Ovo je bio glavni vodič finske odbrambene politike od 1940. U praksi je to značilo da je Helsinki izbegavao da se pridruži organizacijama kao što je NATO tokom Hladnog rata.

Međutim, ruska invazija na Ukrajinu u februaru 2022. promenila je geopolitički pejzaž Evrope na način koji nije viđen od Drugog svetskog rata. Posle agresije Moskve, Finci su odlučili da napuste vojnu nesvrstanost i formalno podnesu zahtev za ulazak u NATO.

Alijansa je osnovana 1949. godine kao mera kolektivne bezbednosti protiv sovjetske ekspanzije na Zapadnu Evropu. Radi na osnovu konsenzusa i jednoglasnosti. Nijedna država nije prisiljena da joj se pridruži. Suprotno uvreženom mišljenju, sa Rusijom nikada nije postojao dogovor da NATO ne prima članove iz bivšeg Sovjetskog Saveza. Njen glavni zadatak ostaje teritorijalna odbrana država članica.

Neki tvrde da je zbog ulaska Finske u NATO ugroženija bezbednost alijanse, budući da Finska ima tako dugu granicu sa Rusijom – 1340 km, što je najduža granica u EU. U stvari, članstvo Finske u NATO-u jača alijansu. Veličina i obim njenih oružanih snaga zasnovani su na višedecenijskoj pretpostavci da će se možda morati sama boriti protiv Rusije, tako da će Finska biti neto doprinos bezbednosti NATO-a, a ne teret.

Impresivna vojska zemlje uključuje 280.000 pripadnika odbrane, 900.000 obučenih rezervista, hiljade oklopnih vozila, tenkova i artiljerijskih oruđa, kao i nedavno nabavljena 64 američka borbena aviona F-35, od kojih će prvi stići 2026. Finska je 2022. potrošila neznatno manje na svoju vojsku od cilja NATO-a od 2 procenta BDP-a, ali održava snažnu odbrambenu industriju i obavezala se na povećanje potrošnje od 2,2 milijarde dolara nakon ruske invazije. Kao procenat BDP-a, Finska je potrošila više na Ukrajinu nego zemlje poput SAD, Nemačke, Francuske i Velike Britanije.

Helsinki takođe ima političku volju da rasporedi svoje oružane snage ako bude potrebno. Čak i kada je bila vojno nesvrstana, učestvovala je u prekomorskim vojnim operacijama. Finska je rasporedila 2.500 vojnika, uključujući specijalne snage, tokom međunarodne operacije u Avganistanu. Finska je takođe poslala stotine vojnika u misije NATO, EU i SAD u Iraku (obuka iračkih snaga), na Balkanu i u podsaharskoj Africi.

Ulazak Finske u NATO je takođe podsetnik da su vrata Alijanse otvorena za nove članice i da treba da da nadu drugim zemljama koje se nadaju pridruživanju, kao što su Ukrajina, Gruzija, Bosna i Hercegovina i Kosovo. Čak i u strogo neutralnim zemljama poput Irske, na primeru Finske počinje javna rasprava o mogućnosti ulaska u NATO.

U međuvremenu, najneposrednije nerešeno pitanje NATO-a je moguće članstvo Švedske. Finska i Švedska su istovremeno podnele zahtev, ali odobrenje članica NATO-a mora biti jednoglasno, a zahtev Stokholma je blokirala Turska. Spor je usredsređen na zahtev Turske da Stokholm izruči članove zabranjene u Švedskoj PKK, koju Ankara optužuje za terorizam. Švedski sudovi su to do sada odbijali da urade. Iako su pregovori napredovali, lideri NATO-a bi trebalo da učine više na pronalaženju zajedničkog jezika koji bi omogućio Švedskoj da se pridruži NATO-u, dok se istovremeno bave legitimnom zabrinutošću Turske u vezi sa PKK. Cilj za ulazak Švedske u alijansu trebalo bi da bude samit NATO-a u Litvaniji na leto.

NATO-ova politika otvorenih vrata kvalifikovanim zemljama značajno je doprinela transatlantskoj bezbednosti od prve runde proširenja 1952. godine. Član 10. NATO ugovora kaže da svaka evropska država „sposobna da promoviše principe ovog sporazuma i da doprinese bezbednosti severnoatlantskog regiona“ može da se prijavi za članstvo, a Finska je najnoviji primer.

Naravno, Kremlj nije srećan zbog članstva Finske. Ali NATO je odbrambeni savez – sve dok Rusija nema planove da izvrši invaziju na članicu alijanse, onda nema čega da se plaši./eurasiareview/