Janis Sarti: U dezinformacijama i propagandi, Rusija voli tišinu i mračna područja

“Glavna tačka ruske agresije u Ukrajini su informacije“, kaže Janis Sarti, direktor NATO-ovog Centra izvrsnosti za strateške komunikacije.

U intervjuu za Geopost koji je dao tokom Strat Com dijaloga u Rigi, Letonija prošle nedelje, on ukazuje na sklonost Rusije dezinformacijama, ili informacionom mraku, kao glavnoj metodologiji invazije.

Naš sagovornik govori i o inicijativi centra koji vodi, zajedno sa još 17 naroda, da rasvetli ovaj „mrak” i stvori činjenice o NATO-u, njegovim saveznicima i partnerima.

Ceo intervju:

Geopost: Gospodine Janis, hvala vam na ovom intervjuu za Geopost, možete li nam reći nešto više o StratCom dijalogu danas u Rigi?

Mi smo jedan od NATO centara koji ima za cilj razvijanje znanja u određenoj oblasti, istraživački eksperiment u našoj oblasti strateških komunikacija ili drugim rečima kako da vaša ideja pobedi u sukobu i ratu, a naš fokus je razvoj eksperimentalne doktrine istraživanja, obuka, vežbe i za to imamo 17 nacija koje su udružile snage da kreiraju ove činjenice i saznanja za NATO, saveznike i partnere, i ovo je jedan od događaja na kojem pokušavamo da širimo ideje koje su stvorene da moramo da razmišljamo kao strateška komunikaciona zajednica.

Geopost: Godinu dana nakon ruske agresije u Ukrajini, kakav je vaš komentar, kako se to odražava u baltičkim državama, a posebno u Rigi, Letoniji?

Rat se dešava daleko, međutim, u Rigi i na Baltiku rat je mnogo bliži jer su postojale paralele koje ljudi povlače u svojoj porodičnoj istoriji, šta se dešava u ratu kada Rusija napadne, to je prva stvar, druga stvar , jasno vidimo da su informacije veliki deo ratovanja, i da su u suštini glavna tačka ratovanja, tako da je to odlična prilika za nas kao centar da proučavamo u savremenom okruženju 21. veka kako to funkcioniše i preuzima mnogo zanimljivih načina na koje smo ućili iz tog rata.

Geopost: Imamo ruski uticaj u baltičkim državama, kakva je sada situacija u medijima i nevladinim organizacijama?

Jasno je da Letonija ima specifičnu ranjivost, imamo veliku populaciju ruskog govornog područja, tako da Rusija više od jedne decenije pokušava da ih iskoristi kao obnavljanje uticaja, ali bilo bi pogrešno reći da su svi oni koji govore ruski u Letoniji su pro-Putina, uopšte nije tako, a zapravo se promena dogodila na drugačiji način, sve su više proevropski nego proruski orijentisani, ali naravno postoje džepovi ljudi koji su još uvek pod čarima Ruske propagande, ali ono što se desilo tokom rata, došlo je do pada ruskih propagandnih medija u Rigi, tako da su televizija pod pokroviteljstvom Ruskog Kremlja i novinski sajtovi u Letoniji zatvoreni, tako da im ne možete pristupiti. I naravno, ugošćujemo veliku grupu nezavisnih ruskih novinara koji su protiv Putina, kako bismo pružili drugačiju perspektivu iz okruženja na ruskom jeziku na ono što se dešava, i u Rusiji i u Ukrajini

Geopost: Kako ruske dezinformacije i propaganda utiču na medije u Letoniji, imate li primere kako se borite protiv njih?

Pa, ima jedna stvar u vezi sa dezinformacijama i propagandom iz Rusije, ona voli tišinu i voli mračne oblasti, onog trenutka kada ih osvetlite one gube svoju efikasnost i to je bila glavna metodologija, kako u vladi tako i u nevladinim organizacijama, da ih otkriju i razotkriju za ono što rade. Postojali su brojni mediji povezani sa Sputnjikom, sa Russia Todai koji su pokušali da sakriju svoje veze koje su razotkrivene, i naravno, tako im ovde opada efikasnost i nivo potrošnje, druga stvar je naravno razumevanje veza. između različitih igrača u informacionom prostoru, a u ovoj zemlji, kao i na Baltiku, postoji mnogo istraživanja i fokusa.

Zanimljivo je da iako baltičke države imaju značajnu ranjivost kada razmišljate o ruskoj propagandi, govornicima ruskog, društvenom raslojavanju koje Rusija ponekad koristi kao oružje, mi smo i dalje jedna od najotpornijih nacija u Evropi u suočavanju sa ruskom propagandom, pa pokušavamo da defekt pretvorimo u efekt. /Geopost/