Nakon novonastale situacije na ukrajinskom ratištu i toga što se sukobu ne vidi kraj, postavlja se pitanje kako bi se sve to moglo odraziti na Balkan i zemlje u regionu. Analitičari upozoravaju da nestabilnost postoji, ali da većih incidenata ne bi trebalo da bude.
Da li bi to što je pažnja Zapada najviše usmerena prema Ukrajini i Rusiji moglo da stvori krizu na nekom drugom mestu, pre svega u regionu? Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam kaže da o tome najbolje svedoče događaji na Kosovu oko putnih dokumenata.
„To je momentalno bilo upacifikovano od strane /(Gabrijela) Eskobara i (Miroslava) Lajčaka kada su posetili Prištinu i Beograd, ali već nova kriza bi mogla da se desi krajem oktobra kada ističe rok za zamenu tablica“, navodi Popov.
Kao latentnu opasnost za region, Popov vidi i situaciju u BiH.
„Tamo imamo i ruskog čoveka Dodika koji može da doprinese uz druga dva lidera konstitutivnih naroda, destabilizaciji BiH ovde je jedino po meni jedna ohrabrujuća okolnost to što se pokazalo, a i siguran sam da Zapad za sada ima sve instrumente da stvari u regionu i na Kosovu, i kad je reč o BiH da drži pod kontrolom“, navodi Popov.
Strah i zabrinutost za region postoji u čitavoj Evropi, smatra vojno-politički analitičar Vlado Radulović. Kako kaže, i izjave stranih zvaničnika svedoče o tome da je Zapadni Balkan tačka za izazivanje sukoba.
„Poučeni onim što se dešavalo u Crnoj Gori u 2016. godini, poučeni onim što se desilo u Severnoj Makedoniji pre nego što je ona promenila njeno ime i dobila novu vladu. Bojim se da nekako ne sluti na dobro u smislu da ne daje dobre neke predznake za budućnost. Sa druge strane, verujem da smo mi malo dalje od, kada kažem mi mislim na Srbiju, i da ćemo uspeti da sačuvamo kao region mir“, navodi Vlado Radulović.
Dalje ili bliže, Srbija, uveren je njen predsednik, mora da se bori za svoj opstanak u novonastaloj situaciji i da se potrudi da ne bude na meti najtežih mera.
„Svi samo suviše mali da bismo bili mnogo važni ovde, biće nam potrebna filigranska igra da bismo mogli da preživimo u politici, a u ekonomiji“, navodi predsednik Aleksandar Vučić.
Spoljnopolitički novinar Dragan Bisenić ocenio je za N1 da je teško uopšte i reći da li je za sve ove godine međunarodna zajednica uspela da nađe uspešan odgovor na pitanje o karakteru njenog angažovanja na području bivše Jugoslavije./N1/