Digitalna linija fronta: Zašto digitalna održivost treba da bude sastavni deo evropske bezbednosti

Rat u Ukrajini je prvi hibridni rat koji zamagljuje linije između fizičkih i nefizičkih pretnji.

Kakvu će ulogu imati digitalna tehnologija u ovoj zapanjujućoj promeni paradigme? I koliko je od vitalnog značaja da naša društva budu digitalno otporna?

Koncept digitalne održivosti nastao je tokom pandemije Covid 19. To se uglavnom odnosilo na sposobnost organizacija i preduzeća da ostanu na površini i prevaziđu talas poremećaja izazvanih strogim vladinim merama koje su se primenjivale u to vreme.

Početak rata u Ukrajini proširio je naš pogled na otpornost na nagli rast globalnih pretnji izazvanih ruskom invazijom. U 2022.godini broj sajber napada u svetu porastao je za više od 40% u odnosu na 2021. Zdravstveni Sektor je bio najugroženija industrija u trećem kvartalu 2022.godine, sa 1 od 42 organizacije pogođene ransomvare-om.

Digitalna otpornost odnosi se na našu sposobnost kao društva da koristimo digitalne tehnologije za sprečavanje i suočavanje sa krizama kao što su pandemije, prirodne katastrofe, sajber napadi i hibridne pretnje.

To se ne može postići ako ne uspemo da obezbedimo 4 ključne komponente jasno navedene u našoj najnovijoj publikaciji “Digitalna linija fronta: 15 akcija za povećanje digitalne održivosti Evrope”.:

1. Ponašajte se kao jedinstveni tim u oblasti kibernetičkog upravljanja

Slika ko je odgovoran za evropsku sajber bezbednost je složena. Mnogo različitih institucija koje se međusobno dupliraju regulišu različite aspekte, od strategije do veština do odgovora na krizu. Sajber bezbednost je takođe podeljena 27 puta–sa različitim telima u svakoj državi članici – i na civilne i vojne logore. Saradnja sa međunarodnim partnerima i privatnim sektorom dodaje dodatni sloj složenosti već zbunjujućoj slici upravljanja.

Postavlja se pitanje ko je odgovoran ako dođe do velikog napada?

Nedavno je EU iznela svoju novu politiku sajber odbrane, koja ima za cilj objedinjavanje ovih različitih pravaca. Međutim, ključno je proširiti učešće privatnog sektora ne samo kao primarni dobavljač tehnologije, već posebno kao prva linija odbrane. Svako upravljanje sajber zaštitom trebalo bi da uključi glavne službenike za informacionu bezbednost (e) vodećih kompanija u komandni lanac u slučaju krize, a posebno da ih angažuje putem kanala za razmenu informacija.

Rat u Ukrajini je pokazao fleksibilnije načine saradnje između javnog i privatnog sektora, ali i ograničenja specijalnog pristupa, kada su se za pomoć obraćale pojedinačnim kompanijama bez odgovarajuće strukture.

2. Zaštićena kritična infrastruktura

Infrastruktura je osnova svake ambiciozne strategije bezbednosti.

Nakon Drugog svetskog rata, Evropa je doživela period rasta i mira zahvaljujući Maršalovom Planu, koji je podržavao obnovu puteva, aerodroma i železničkih pruga. Danas je digitalna infrastruktura, kao što su sateliti, 5GB i 6GB, postala jednako važna.

Digitalna infrastruktura bila je ključni cilj ruske vojske u Ukrajini, što je otežavalo komunikaciju sa ugroženim civilima. Saradnja između privatnog i javnog sektora igrala je presudnu ulogu u rešavanju ovog problema. DIGITALEUROPE i Evropska komisija sarađuju sa ukrajinskim Ministarstvom digitalne tehnologije kako bi prikupili 50.000 prenosnih računara i prenosnih uređaja za škole i bolnice u Ukrajini kako bi osigurali da društvo može nastaviti da funkcioniše. Po prvi put u istoriji, EU se složila da proširi opseg svog mehanizma civilne zaštite (koji se koristi za reagovanje u vanrednim situacijama) tako da uključuje snabdevanje ICT uređajima i komponentama.

Sigurnost naše digitalne infrastrukture je od presudnog značaja i postala je ključna komponenta otpornosti i sigurnosti društava. Potrebno je učiniti više kako bi se povećala povezanost u Evropi, ubrzalo usvajanje tehnologije u oblaku i osigurala sigurnost proizvodnje kritičnih uređaja kao što su serveri i telefonski jarboli.

3. Održivi lanci snabdevanja

Digitalna održivost Evrope u velikoj meri zavisi od određenih komponenti i sirovina koje dolaze izvan njenih granica. Pandemija i rat u Ukrajini privukli su posebnu pažnju na ovo, jer deficit utiče na našu ekonomiju i sposobnost odbrane. Nedavni predlozi EU, kao što su Zakon o čipovima EU i Zakon o kritičnim sirovinama, imaju za cilj da nas učine održivijim.

Nekoliko barijera stoji na putu kod kuće. Nedostaju nam veštine potrebne za proizvodnju naprednih čipova ili za preradu sirovina, a količina regulacije i fragmentarna priroda nacionalnih zakona predstavljaju velike prepreke za izgradnju kapaciteta u Evropi.

Pored rasta proizvodnih kapaciteta u Evropi, moramo proširiti i našu trgovinu sa partnerima istomišljenika i tražiti nove mogućnosti. Čipovi, komponente digitalne infrastrukture i sirovine su primeri industrije globalne prirode.

4. Ubrzana kupovina za mala i srednja preduzeća

U vreme porasta hibridnih pretnji, bezbednost Evrope u velikoj meri zavisi od njene sposobnosti da svojim inovatorima ponudi prave uslove za širenje i rast u Evropi. Danas se preduzeća, a posebno mala i srednja preduzeća (SMEs), suočavaju sa mnogim izazovima u vođenju tekućih procesa javnih nabavki i prijavljivanju za dostupne programe finansiranja istraživanja.

Pojednostavljenje nabavke za nove i probojne tehnologije započinje smanjenjem birokratije. To bi omogućilo većem broju netradicionalnih i malih kompanija pristup rastućim iznosima finansiranja koji se izdvajaju za pružanje digitalne otpornosti. NATO-ov akcelerator za odbrambene inovacije za Severni Atlantik (DIANA) je model kako stvoriti sredstva koja su dostupna malim i srednjim preduzećima.

Konačno, najefikasniji način da se podrži rast i profitabilnost inovativnih kompanija u Evropi je smanjenje regulatornih poteškoća u EU i uklanjanje barijera za skaliranje. Nova regulativa treba da daje prioritet usklađivanju sa manje nacionalnih povlačenja. Nema boljeg vremena za početak uklanjanja prepreka rastu od 2023.godine, 30. godišnjice jedinstvenog tržišta.

Nijedna vlada ne može sama povećati otpornost na digitalne tehnologije. Kako se izazovi naše hibridne ere razvijaju i postaju sve sofisticiraniji i sveobuhvatniji, Evropa mora biti dobro opremljena potrebnim alatima za rešavanje bilo koje krize koja se pojavi. Udruživanjem sa privatnim sektorom, davanjem prioriteta kritičnoj infrastrukturi i podsticanjem inovacija, možemo iskoristiti digitalne mogućnosti kako bismo osigurali održivost za sve./Euractiv/