Cena propagande – zašto Putin ne može da sklopi mir, čak i da je hteo?

Kako ogorčeni sukob između Rusije i Ukrajine ulazi u drugu godinu, pozivi na mir postaju sve glasniji. Od zapadnih intelektualaca do kineskog lidera Si Đinpinga, koji je otkrio svoj mirovni plan tokom nedavne posete Rusiji, čini se da mnogi veruju da je sporazum između zaraćenih strana moguć. Nažalost, to nije slučaj.

Bez obzira na sumnje u naivnost aktivista i skrivene namere Kine, postoji mnogo važniji problem. Ruski predsednik Vladimir Putin ne može da se povuče sa okupiranih teritorija čak i da je hteo.

Kada je Kremlj prošlog septembra najavio pripajanje ukrajinskih oblasti Luganska, Donjecka, Hersona i Zaporožja kao sastavnih delova Rusije, zapadni analitičari su to odbacili kao besmislen PR potez. Ovo pokazuje nerazumevanje ruskog mentaliteta.

Aneksija je bila PR trik, ali daleko od besmislenog. Mrtvi vojnici iznenada su se od žrtava invazivnog rata pretvorili u heroje koji brane rusko tlo i ruski narod. To je Moskvi dalo šansu da nuklearne pretnje učini verodostojnijima, pošto se pokušaji Ukrajine da oslobode okupirane teritorije sada mogu smatrati kršenjem ruskog suvereniteta. I to je ozbiljno ograničilo mogućnosti Moskve za budućnost.

To se dešava u zemljama sa slobodnim pristupom bezbrojnim izvorima informacija. Zamislite kako stvari stoje u zemlji koja je državnu propagandu pretvorila u umetnost. Rusi se stalno hrane zvaničnim narativima i iskrivljenim perspektivama svuda, od učionica do redakcija. Nezavisni mediji ostracizovani su tokom dve decenije Putinove vladavine, praktično nestajući nakon invazije. Kada država proglasi Herson i druge oblasti ruskom teritorijom, ogroman broj ruskih građana klimne glavom u znak saglasnosti. Takva je snaga Putinovog uticaja na javnu maštu i to je problem.

Niko na Zapadu ne zna šta je Vladimiru Putinu na umu, a nejasno je koliko ljudi oko njega zna. Možda njegovi najbliži saveznici – Genadij Timčenko, Sergej Roldugin ili Jurij Kovalčuk – imaju ideju, ali neće reći. Ipak, lako je definisati šta Putin ne želi. Ruski predsednik je više puta isticao da su njegovi heroji Petar Veliki i Katarina Velika – monarsi urezani u kolektivno pamćenje Rusije kao simboli moći. Nadimak „Veliki“ nisu dobili jer su izgubili delove ruske teritorije, svakako ne od protivnika koji im je bio beskrajno inferiorniji.

Poslednji koji je dozvolio da se ruska sfera uticaja smanji bio je Mihail Gorbačov, koga je većina Rusa toliko mrzila da su ga proglasili za najmanje popularnog lidera 20. veka, iza svih omraženih komunističkih diktatora i poslednjeg cara. Biti supersila u Rusiji se ne vidi samo kao veličanstvena privilegija, već pre kao uslov za opstanak. Kao što je politikolog Tomas Ambrozio napisao, „Rusija želi da bude poštovana kao velika sila jer ima duboko ukorenjena uverenja o sopstvenom identitetu i mestu u svetu“. Velike sile ne ustupaju sopstvenu teritoriju Ukrajini.

Putin zna svoje mogućnosti. Pre aneksije mogao je bilo kada da proglasi pobedu. Ko kontroliše medije, kontroliše narativ. Rat se dobija kada to kažete, posebno sa tako nejasnim ciljem kao što je „denacifikacija“. Ovo više nije slučaj. Nijedan narativ nikada ne bi mogao da objasni zašto se zemljište označeno kao izrazito rusko na novim – zakonski primenjenim – kartama odjednom poklanja.

Može se samo nagađati zašto bi Putin želeo da mu ovako vezane ruke. Aneksija je najavljena u očiglednoj žurbi neposredno pre ukrajinske kontraofanzive u Hersonu, što ukazuje na impulsivnu odluku. Možda je sam predsednik želeo da zaštiti svoju invaziju od mogućeg neslaganja, ili su ga jastrebovi iz njegovog užeg kruga ubedili da to učini.

Putin ne može da se povuče sa „novih ruskih teritorija“ osim ako ne želi da uđe u istoriju kao slab lider koji je dozvolio da delovi Rusije budu izgubljeni. Ni Ukrajina se neće odreći ovih prostora. Može doći do prekida vatre, sporazuma ili pregovora. Ali rat će se završiti tek kada jedna strana bude vojno poražena i prinuđena da prihvati uslove koje diktira protivnik, ili će se pretvoriti u zamrznuti sukob koji će se povlačiti godinama.

Ni kineski mirovni plan, niti bilo koji drugi plan to ne može promeniti. Vladimir Putin se namerno stavio u poziciju iz koje ne može da izađe a da ne izgubi obraz. Sve dok je on glavni, njegova PR zamka neće dozvoliti kompromis. Što pre međunarodna zajednica to shvati, to bolje./newsweek.com/