Милан Радоичић и даље на слободи у Србији, без оптужнице и под Вучићевом политичком заштитом

Три године након оружаног напада у Бањској и Звечану, Милан Радоичић, кога Специјално тужилаштво Косова оптужује да је организатор и вођа групе која је извршила напад, и даље је на слободи у Србији. Упркос томе што је јавно признао одговорност за организовање и учешће у нападу, он још увек није оптужен у Србији за догађаје од 24. септембра 2023. године.

Напад у Бањској, где је убијен наредник Косовске полиције Африм Буњаку, док су три припадника српске оружане групе убијена током сукоба, остаје један од најозбиљнијих безбедносних инцидената на северу Косова од краја рата.

У данима након напада, Радоичић је, преко свог адвоката, преузео одговорност за организовање, вођење и учешће у операцији. Убрзо након тога, поднео је оставку на место заменика лидера српске листе.

У међувремену, у Србији је истрага против њега отворена у септембру 2023. Радоичића је Више тужилаштво у Београду испитивало 3. октобра, али је пуштен на слободу следећег дана. Од тада, случај није завршен подизањем оптужнице.

У априлу 2026. године, Радоичић је наставио да живи у Београду, уз обавезу периодичног јављања полицији, док српске власти још увек нису подигле оптужницу против њега. Према истом извештају, српско тужилаштво је раније упозорило да би поступак могао да се заврши оптужницом крајем 2024. или почетком 2025. године.

Контраст између ова два процеса постао је још очигледнији током 2026. године.

На Косову је Специјално тужилаштво у септембру 2024. године подигло оптужницу против 45 особа, укључујући Радоића као централну фигуру групе. Према оптужници, група је деловала по организованом плану и, употребом силе и тешког наоружања, имала је за циљ да отцепи општине са већинском српском већином на северу и уједини их са Србијом.

Међутим, пошто се већина оптужених налази ван јурисдикције Косова, суђење није одржано против свих оптужених.

Основни суд у Приштини је 24. априла 2026. године осудио тројицу оптужених који су ухапшени након напада. Двојица су добила доживотне казне затвора, док је трећи осуђен на 30 година затвора. Према суду, напад је представљао покушај дестабилизације уставног поретка Косова и отцепљења општина са већинском српском већином на северу.

Радоичић није био међу људима којима је суђено, јер се налази ван Косова.

Ово га је довело у необичну правну ситуацију, особа коју на Косову оптужница сматра вођом групе и која је сама прихватила одговорност за организовање напада, налази се на територији Србије, док српска истрага до сада није подигла оптужницу.

Недостатак судског поступка у Србији није прошао незапажено код међународних партнера Београда.

У априлу 2026. године, након пресуде у Приштини, Европска унија је изразила жаљење што Србија још увек није предузела неопходне кораке да изведе пред лице правде одговорне за напад у Бањској. Портпарол Европске комисије је рекао да Србија још увек није предузела неопходне мере да изведе пред лице правде одговорне за нападе на северу Косова током 2023. године.

У саопштењу ЕУ упућеном ОЕБС-у 2026. године, српске власти су такође позване на сарадњу у истрази и гоњењу случајева Бањска, напада на припаднике КФОР-а у Звечану и експлозије у каналу Ибар-Лепенац. ЕУ је саопштила да Србија још није предузела неопходне мере да одговорне изведе пред лице правде.

Савет Европе је такође био на истом нивоу.

У документима Парламентарне скупштине Савета Европе током 2026. године, доказано је да је Радоичић, који је јавно признао организовање и вођење напада, и даље на слободи у Србији и да, упркос истрази коју су покренуле српске власти, против њега није подигнута оптужница.

Ово питање је стога укључено у ширу међународну дискусију о владавини права и односима Србије са Косовом.

Радоичићева улога и мрежа која је настала после Бањске

Накнадни догађаји су такође покренули питања о томе како је група била снабдевена и организована.

У мају 2026. године, истрага БИРН-а открила је да су два оклопна возила марке Мерцедес Г-класе, заплењена након напада у Бањској, била у власништву компаније Пент Рент са седиштем у Београду.

Према истрази, компанија је била повезана са мрежом предузећа повезаних са Радоичићем и Звонком Веселиновићем, док је неколико компанија у овој мрежи добило важне уговоре од државних институција Србије.

Ово откриће је важно јер скреће пажњу са самог сукоба 24. септембра на финансијску и логистичку инфраструктуру која је можда подржавала групу.

Године 2026. идентификован је и положај Радула Штевића, једног од оптужених на Косову за Бањску.

Његова компанија, Рад 028, наводно је добијала вишемилионске уговоре од српских институција чак и до 2026. године, док је Стевић под санкцијама САД због наводних веза са Радоићем и Веселиновићем.

Ови подаци сами по себи не доказују одговорност државних институција Србије за напад, али показују да економска и људска мрежа око Радоића није нестала након 24. септембра 2023. године.

У том контексту, став Александра Вучића према Радоичићу остаје један од највидљивијих елемената овог питања.

У јулу 2026. године, Вучић је рекао да се Радоић не тражи због криминала, већ „због Косова и Метохије“. Истовремено, раније је напад у Бањској описао терминима који се разликују од косовских институција и западних земаља.

Овакав приступ је у супротности са чињеницом да је сам Радоичић преузео одговорност за организовање и учешће у нападу и да га је Специјално тужилаштво Косова оптужило као вођу групе.

Уместо да се питање развија искључиво у контексту кривичног поступка, Вучићеве изјаве су задржале Радоића делом политичке дебате о Косову.

Три године касније, питање остаје у Београду

Три године после Бањске, разлика између два приступа је јасна.

Косово је подигло оптужнице против 45 људи, спровело судски поступак против ухапшених и донело прву пресуду за тројицу од њих. Србија је покренула истрагу против Радоичића, испитала га, а затим пустила на слободу, али без подизања оптужнице.

ПССЕ је 2026. године ово формулисала као континуирани недостатак одговорности за напад и посебно истакла чињеницу да је Радоичић и даље на слободи у Србији.

Дакле, три године након убиства Африма Буњакуа, случај Бањска више није само питање ко се суочио са правдом на Косову. Једно од главних питања остаје шта ће Србија учинити са особом која је сама признала организовање напада и коју косовске власти сматрају централном фигуром у операцији.

До 24. септембра 2026. године, одговор Београда на ово питање остаје без оптужнице.

ГеоПост