Додикова тенденција: Поновно преговарање о Дејтонском мировном споразуму

Пре шест месеци, Милорад Додик, бивши лидер босанских Срба, био је под санкцијама Сједињених Држава, оптужен од стране Вашингтона за корупцију и подстицање сепаратизма који је претио да поново распламса етнички сукоб на Балкану.

У петак је био у Белој кући, где се састао са прес-секретарком Доналда Трампа, Каролином Ливит, која се фотографисала са Додиком и другим високим званичницима босанских Срба.

У ретком интервјуу за међународне медије, Додик је за Фајненшел тајмс рекао да има „велика очекивања“ од Трампа и да га је охрабрило председниково осуђивање прошлих напора САД у изградњи нације у иностранству.

„Када каже Америка на првом месту, то нас охрабрује да кажемо Република Српска на првом месту“, рекао је, истичући приоритет који даје независности енклаве са већинском српском већином коју води више од две деценије, прво као премијер, а затим као председник.

„Овде смо да затражимо подршку за утврђивање нашег статуса“, ​​додао је Додик.

Трампова администрација је у октобру укинула санкције Додику и десетинама његових савезника и рођака, након што је он пристао да послуша налог босанског суда и поднесе оставку на место председника Републике Српске.

Овај потез, који је прекинуо дугогодишњу политику САД у региону, виђен је као смео, мада ризичан, покушај да се онеспособи Додик, чије је одбијање да се повуче довело Босну у дубоку политичку кризу.

Али Додикова посета Вашингтону сугерише да нема намеру да се повуче из политике или да одустане од својих позива на сецесију, који угрожавају стабилност у мултиетничкој држави, где је више од 100,000 Бошњака убијено током рата 1992-95.

Две друге званичнице босанских Срба које су биле присутне на интервјуу, Жељка Цвијановић, једна од три копредседнице Босне и Херцеговине, и Ана Тришић-Бабић, вршилац дужности председнице Републике српске, биле су потпуно у сенци Додика.

Говорећи преко преводиоца, Додик је описао Дејтонски мировни споразум као непоправљив и напао високог представника Кристијана Шмита, који надгледа спровођење споразума, тврдећи да „нема легитимитет“ у Босни.

Додик је настојао да представи босанске Србе као хришћане под претњом и тврдио да споразум о подели власти између три главне етничке групе – православних Срба, католичких Хрвата и муслиманских Бошњака – значи да земљом управља „муслиманска влада“.

Летак који је делегација дистрибуирала носио је наслов „Сукоб цивилизација у Босни и Херцеговини“, понављајући тезу Самјуела Хантингтона да ће сукоби након Хладног рата бити вођени културним и верским поделама.

Америчка сенаторка Џин Шахин, водећа демократкиња у Одбору за спољне послове Сената, противила се укидању санкција Додику и позвала на њихово брзо поновно увођење.

„Додик је користио сепаратистичку реторику и поткопао интегритет Дејтонског мировног споразума, што је у супротности са оправдањем администрације за уклањање Додика и његових сарадника са листе крајем прошле године“, рекао је Шахин.

Додик се „осећа охрабреније“, рекао је Мајкл Мерфи, који је до прошле године био амбасадор САД у Босни.

„Он тумачи одлуку администрације да укине санкције као потврду свог погледа на свет.“

„Проблем са ставом администрације према Додику јесте то што пружа помоћ и утеху етнонационалистима широм региона“, додао је.

Током прошле године, Република Српска је потписала уговоре вредне стотине хиљада долара са лобистима блиским Трамповој администрацији. Они су настојали да прикажу лидера босанских Срба као неку врсту балканског Трампа, провокатора кога прогоне кривичним гоњењима која сматрају политички мотивисаним.

Додик се сложио са овим описом, тврдећи да Трамп и Република Српска имају „проблем са истим људима: либералном глобалистичком елитом, која управо сада уништава Европу“.

Делегација босанских Срба била је прошле недеље у Вашингтону на Националном молитвеном доручку. Годишњи догађај, којем је присуствовао и Доналд Трамп, привлачи хиљаде људи из политичке и пословне елите у САД и широм света.

Стејт департмент није одговорио на захтев за коментар у вези са Додиковим посетом Вашингтону.

Званичник Беле куће рекао је да је Ливитов састанак са Додиком одржан на захтев делегације.

„Поздрав је трајао отприлике 10 минута и разменили су лепе речи“, рекли су.

Посета Вашингтону званичника босанских Срба догодила се неколико дана пре делимичног понављања председничких избора у Републици Српској у недељу, одржаних након што су новембарске изборе обележиле неправилности.

„Упркос томе што не може да се кандидује за функцију, [Додик] је и даље на власти“, рекао је Аднан Ћеримагић, виши аналитичар Европске иницијативе за стабилност.

Током свог времена на власти, Додик је неговао пријатељске односе са Владимиром Путином и другим регионалним савезницима руског председника, посебно са мађарским Виктором Орбаном, који је пружио подршку Додику када је босански суд пресудио да треба да поднесе оставку.

Додик, рекао је Ћеримагић, жели да примора међународну заједницу да поново преговара о Дејтонском мировном споразуму.

„Ако је америчка администрација отворена за ово, претвориће их у своје најбоље пријатеље“, рекао је Черимагић о Додику.

Путин и Мађарска су већ тамо.