Шпијуни против народа: БИА у предизборној кампањи као инструмент Вучића

Српска безбедносно-обавештајна агенција (БИА) је, током владавине Александра Вучића, трансформисана од безбедносне институције у механизам који се користи за интересе владе и владајуће странке.

У анализи објављеној у свом новом броју, часопис „Време“ износи озбиљну забринутост због начина рада српске тајне службе, тврдећи да је БИА била умешана у праћење опозиције, критичара владе, а недавно чак и студената који су постали једна од главних супротстављених снага против Вучићевог режима.

Према анализи, уместо да се фокусира на претње по безбедност државе, БИА се користи за прикупљање информација о политичким противницима и служење интересима власти.

Један од најновијих случајева везан је за прислушкивање студената.

Новинарка Јована Глигоријевић каже да су телефони неколико истакнутих студената који су се спремали за излазак на биралишта нападнути шпијунским софтвером, укључујући Пегазус, један од најнапреднијих алата за сајбер надзор.

Студенткиња, идентификована као Милица, каже да иако није била равнодушна према могућности да је неко види, чује или фотографише, њена прва реакција је била „љутња“.

Случај студената, према часопису, само је један пример како се апарат државне безбедности може користити за праћење и вршење притиска на оне који доводе у питање власт.

Оптужбе против противника, а затим надзор

У својој анализи, Војкан Костић наводи да начин на који је БИА деловала у Вучићевом добу изазива сумње у директну спрегу између интереса тајне службе и интереса политичке моћи.

БИА је заинтересована за одређену особу и преко људи повезаних са влашћу у медијима или политичким странкама може да покрене кампању оптужби против ње.

Циљане особе, према овој пракси коју описује часопис, могу бити оптужене за сарадњу са страним службама, за „издајнике“ или „стране плаћенике“.

Накнадно, према Костићевим речима, ови наводи могу бити искоришћени за стварање основе за добијање дозволе за праћење комуникација путем правосудних институција.

На овај начин, тврди се у анализи, ствара се механизам где се противник прво јавно дискредитује, а затим ставља под надзор државног безбедносног апарата.

БИА није забринута због веза са Русијом

Још један елемент који се помиње је контраст између начина на који се БИА понаша према домаћим противницима и претњи везаних за Русију.

Новинар Немања Рујевић каже да трагови руских хибридних операција у Европи све више воде ка Србији.

Према његовим речима, Србија се јавно помиње као центар за регрутовање и обуку људи који се користе за диверзантске операције у разним европским земљама.

Предраг Петровић из Београдског центра за безбедносну политику ми је рекао да је „јефтино и лако“ регрутовати сиромашне људе у Србији за такве операције.

Он, међутим, иде даље, рекавши да је уверен да такве акције имају барем прећутну сагласност власти Александра Вучића.

Ово поставља снажно питање о улози српског безбедносног апарата: зашто се његови капацитети интензивно користе против студената, опозиције и критичара режима, док везе Србије са руским структурама и наводне хибридне активности Москве у Европи не добијају исти третман?

„Време“ ставља овај контраст у центар дебате о функционисању БИА, изазивајући сумње да српска тајна служба више не делује искључиво у интересу државне безбедности, већ и у интересу политичког опстанка Вучићеве владе.

У овом контексту, БИА се представља не само као безбедносна институција, већ као један од инструмената путем којих влада може да прати, дискредитује и врши притисак на своје политичке и друштвене противнике како би унапредила интересе актуелног режима у Србији.

ГеоПост