„Мафија Србија“: Француски документарац открива мрачне везе између државе, хулигана и српског организованог криминала

Француски истраживачки документарац открива мрачне везе између српске мафије, фудбалских хулигана и државних структура, приказујући Србију као једно од главних средишта организованог криминала у Европи.

Француски новинар Жером Пира, који већ две деценије истражује подземље, отпутовао је у Србију како би пратио траг оружја којим се снабдевају криминалне групе у Западној Европи.

Према његовим речима, већина илегалног оружја које користе банде у Француској, Италији или Немачкој долази са Балкана, посебно из Србије и Босне.

У документарцу се састаје са трговцима оружјем у Београду, који отворено показују како се оружје шверцује у Европу преко турских камиона или илегалним рутама преко Мађарске и Хрватске.

„Већина оружја долази из Босне због рата. Још увек постоји много резерви оружја из бивше Југославије“, каже један трговац оружјем у документарцу, додајући да се оружје на Балкану продавало за неколико стотина евра.

Према документарцу, оружје са Балкана (Србије) је такође коришћено током терористичких напада у париском Батаклану.

Али трговина оружјем је представљена само као један део криминалног мозаика. Према документарцу, Србија је годинама постала центар трговине дрогом, пљачки и мафијашких мрежа које делују широм Европе.

Значајан део истраге фокусиран је на фудбалске хулигане, посебно навијаче Црвене звезде и Партизана у Београду, који су описани као групе са великим утицајем у криминалном свету и јаким везама са државом.

Неки од интервјуисаних ликова тврде да хулигане политика и државне службе користе за протесте, улични притисак и контролу територије.

„Ако држава има проблем, хулигани излазе на терен. Ако хулигани имају проблем, држава их штити“, каже један од саговорника.

У средишту документарца је озлоглашени лик Жељка Ражнатовића, познатог као Аркан, бившег паравојног вође, мафијашког шефа и вође навијача Црвене звезде.

Према документарцу, Аркан је био симбол споја мафије, национализма и српске државе током 90-их. Бивши безбедносни званичници кажу да су њега и друге криминалце користиле југословенске тајне службе за политичке елиминације у иностранству.

Шпијун УДБ-е Божа Спасић издао је више од 600 пасоша криминалцима током периода од 15 година. Невиђена сарадња између државних служби и криминалне подземне мреже.

И ту се не завршава. Након што послуже као убице, бандити ће прискочити у помоћ комунистичком режиму и новоизабраном председнику, Слободану Милошевићу.

Године 1990, земља је била у тешкој ситуацији. Совјетски блок се управо распао, а председник Милошевић се суочио са народним незадовољством.

Гангстери су преузели контролу и добили задатак да дисциплинују проблематичну омладину на стадионима. Постали су њихови вође.

Жељко Ражнатовић, познат као Аркан, владао је чувеним навијачима Црвене звезде.

Бивши безбедносни службеник у документарцу тврди да су током комунистичких година криминалци регрутовани за тајне операције против политичких противника у Европи.

„Рођени су као криминалци. Нисмо их створили, ми смо их искористили“, каже он.

Документарац се такође враћа на догађаје из ратних година у бившој Југославији, откривајући да су се многи хулигани и криминалци претворили у паравојне команданте током сукоба у Хрватској и Босни.

Бивши командант „Арканових тигрова“ описује га као херојску фигуру, док документарац такође износи оптужбе за ратне злочине и блиске везе са режимом Слободана Милошевића.

На крају крајева, истрага поставља питање колико се однос између политике и криминала у Србији заиста променио од 2000-их.

Према речима неколико саговорника у документарцу, корупција и везе између мафије, бизниса и политике и даље су дубоко укорењене у систему.

„Све се купује. Од институција до дозвола и политичке заштите“, каже један од њих.

Документарац се завршава комеморацијом на Аркановом гробу, где се окупљају бивши припадници паравојних снага, навијачи, бизнисмени и јавне личности, сценом која, према речима аутора, симболизује континуирани утицај криминалног света у српском друштву.

ГеоПост