Под америчким санкцијама, Александар Вулин се појављује са руским одликовањима у Москви

Три руска ордена на огрлицама Александра Вулина на Цветном тргу у Москви.

На паради поводом Дана победе 9. маја, којој је присуствовао на позив руског председника Владимира Путина, представник владајуће коалиције у Србији носио је одликовања руских државних и безбедносних структура.

Добио их је док је обављао високе функције у влади и сектору безбедности Србије.

Александар Вулин тренутно не обавља ниједну владину функцију.

Бивши шеф обавештајне службе је под санкцијама САД од јула 2023. године због ширења малигног руског утицаја у Србији, као и сумњи на умешаност у међународни организовани криминал, трговину дрогом и злоупотребу јавног положаја.

Која је одликовања носио Вулин?

Како се може видети на фотографијама из Москве објављеним у медијима и на друштвеним мрежама у Србији, Вулин је на цивилној одећи носио два ордена која су му додељена у Русији 2024. године и одликовање које новинари Радија Слободна Европа (РСЕ) нису могли да идентификују.

На Вулиновим фотографијама се види Орден пријатељства, одликовање које је доделио руски председник Владимир Путин.

Вулину га је предао Путинов изасланик, директор Спољне обавештајне службе Сергеј Наришкин, у јануару 2024. у Москви.

Како је тада навео Социјалистички покрет, чији је Вулин један од оснивача, он је признат за „велики лични допринос развоју и унапређењу сарадње између Безбедносно-информативне агенције Србије и Спољне обавештајне службе (СВР) Русије у области обезбеђивања државне безбедности и заштите националних интереса Србије и Русије“.

На Паради победе у Москви 9. маја, Вулин је носио и Орден Федералне службе безбедности (ФСБ) Русије, једне од обавештајних агенција које су настале након укидања КГБ-а.

Овај орден му је уручен у седишту службе у Москви у јануару 2024. године, за „изузетан допринос сарадњи између српских и руских служби“.

У периоду од 2000. до 2024. године, Вулин је добио и медаљу руског Министарства одбране, медаљу поводом 30. годишњице оснивања руског Министарства за ванредне ситуације, споменицу директора Федералне службе за војнотехничку сарадњу Руске Федерације за остварену војнотехничку сарадњу, као и Орден за заслуге у унапређењу сарадње између Србије и Русије у области одбране.

Уз медаље, Александар Вулин је у Москви на десној крагни носио и ленту Светог Ђорђа, која датира још из царске Русије и враћена је 1945. године као знак победе над нацизмом, али се од 2014. године повезује са руском анексијом Крима и ратом на истоку Украјине, због чега је Украјина забранила тај симбол 2017. године.

Ово је други пут да је Вулин фотографисан како носи руска одликовања на Цветном тргу. То је учинио и 2025. године, када је председник Србије Александар Вучић присуствовао Паради победе у Москви.

Ове године није било званичне српске делегације у Русији. Непосредно пре Параде, помоћник руског председника, Јуриј Ушаков, саопштио је да Москва овог пута није послала позивнице страним гостима.

Ушаков је додао да је неколико страних званичника „самих изразило жељу да учествује у прослави Дана победе“.

Нове функције, старе везе са Русијом

Александар Вулин је од почетка владавине Српске напредне странке руководио Канцеларијом за Косово у Влади Србије, Министарством рада, Министарством одбране, Министарством унутрашњих послова и Безбедносно-обавештајном агенцијом (БИА).

У влади премијера Милоша Вучевића био је потпредседник владе задужен за односе са Русијом.

Вулин је поднео оставку на место директора БИА крајем 2023. године након што су му Сједињене Државе увеле санкције, наводећи наводе о корупцији и везама са међународним криминалним мрежама, као и забринутост због његових политичких веза са Русијом.

Након тога, у мају 2024. године, изабран је за потпредседника Владе Србије, а ту позицију је напустио након избора актуелне Владе у априлу 2025. године.

Следећег месеца, владином одлуком, именован је за председника Надзорног одбора Јавног предузећа „Србијагас“, компаније преко које се Србија снабдева гасом из Русије.

Надзорни одбор, према закону, има главне одговорности у контроли компаније – од одобравања пословних програма, преко надзора директора, до одлука о оснивању зависних друштава и инвестицијама.

Током 2025. године, Вулин је такође именован за шефа српског огранка Руског историјског друштва, организације коју предводи Сергеј Наришкин, директор Руске обавештајне службе.

Наришкин је на „црној листи“ Сједињених Држава од 2014. године као званичник руске владе због „умешаности у ситуацију у Украјини“.

Вулин и Наришкин су се састали неколико пута откако је Русија покренула инвазију на Украјину у фебруару 2022. године.

Руско историјско друштво је место окупљања свих оних који Србију виде као државу која ће се „безрезервно борити за мирно стварање српског света“ и која ће бити истински савезник Русије и Кине, рекао је Вулин у октобру 2025. године на оснивачкој скупштини друштва у Београду.

Бивши сарадник Мирјане Марковић, супруге Слободана Милошевића, широј јавности је познат по оштрој реторици према суседима у региону и пријатељству са Русијом.

Од првог помињања „српског света“ у септембру 2020. године, они на Западном Балкану упозоравају да валута неодољиво подсећа на тежње званичне српске политике, која је одиграла кључну улогу у крвавом распаду бивше Југославије почетком 1990-их.

Како је наведено на веб-сајту матичне организације, Руско историјско друштво је основано 2012. године и бави се популаризацијом руске историје, објављивањем публикација, организовањем конференција, радом са архивама, сарадњом са државним институцијама Руске Федерације.

Информације о активностима Руског историјског друштва у Србији појавиле су се тек у априлу ове године, када је основан Омладински клуб Руског историјског друштва и најављено одржавање „научне конференције поводом 150. годишњице почетка Српско-турских ратова, у којима су заједно учествовали Срби и Руси“.

Према пословним подацима објављеним на веб-сајту Агенције за привредне регистре Републике Србије, Руско историјско друштво у Србији нема запослених.

За четири месеца рада остварили су приход од око 15 хиљада евра, од чега је већи део, како је наведено у финансијском извештају, прикупљен од донација појединаца.

Већину прикупљених средстава потрошили су на кирију.

Руска наређења за српске званичнике

Александар Вулин није једини политичар из Србије који је добио руска одликовања.

Орден пријатељства, који председник Русије додељује страним држављанима од 1994. године, додељен је 2010. године Ненаду Поповићу, тренутно министру без портфеља у влади Србије и бизнисмену који послује у Русији. Поповић је такође под санкцијама САД због својих веза са Москвом.

Исто одликовање је 2017. године додељено бившем председнику Србије Томиславу Николићу, који данас предводи Национални савет за координацију сарадње са Русијом и Кином.

Годину дана касније, Ивица Дачич, садашњи министар унутрашњих послова, добио је руски Орден пријатељства за допринос развоју политичких и дипломатских односа између две земље.

Путин је одликовао и садашњег председника Србије, Александра Вучића, који је 2019. године одликован Орденом Александра Невског за, како је Кремљ тада саопштио, „велики лични допринос мултилатералној сарадњи са Руском Федерацијом“.

Београд је мета критика Брисела због блиских веза и сарадње са Москвом и одбијања, као земље кандидата за чланство у Европској унији, да се придружи западним санкцијама против Русије.