Бивши активиста СНС-а Вучића: Плаћени насилници, куповина гласова и новац за политичке операције у Србији

Бивши активиста владајуће српске напредне странке (СНС), Момчило Марјановић, тврди да је помогао у организовању и плаћању група задужених за чување страначких просторија, изазивајући сукобе на протестима и вршећи притисак на бираче да подрже владајућу странку.

У интервјуу за Балканску истраживачку мрежу (БИРН), педесетчетворогодишњак из Новог Сада описао је оно што је назвао механизмима који се користе за регрутовање активиста за сукобе, дистрибуцију готовинских исплата и прикупљање такозваних „гарантованих гласова“.

Такође је тврдио да је новац примао директно од Ненада Бараћа, директора јавног комуналног предузећа Топлана Нови Сад (ЈКП Новосадска Топлана).

Марјановић је рекао да је више од деценије био активиста СНС-а и да је учествовао у политичким скуповима у Војводини и другим деловима Србије. Према његовим речима, његове одговорности су се све више повезивале са сукобима након урушавања надстрешнице железничке станице у Новом Саду 1. новембра 2024. године, што је изазвало широке протесте.

Оптужбе за наоружане групе у „Часиленду“

Марјановић је рекао да је провео више од две недеље у Пионирском парку у Београду пре великог студентског протеста 15. марта 2025. године. Парк, преко пута Председништва Србије, постао је познат као „Ћациленд“ након што су присталице власти тамо поставиле камп.

Тврдио је да су групе доведене на лице места биле спремне да употребе силу уколико дође до сукоба са студентима или присталицама опозиције.

„Моја улога је била да предводим групу људи на најопаснија и најкритичнија места, као што је Ћачиленд“, рекао је Марјановић за БИРН, описујући како су он и људи које је предводио били позиционирани на првим линијама политичких скупова.

Такође је тврдио да је видео најмање 100 људи како носе револвере унутар логора, рекавши да су их неки носили отворено на каишу или завучени за појас.

Према речима Марјановића, чланови његове групе имали су бибер спреј, гумене палице и балаклаве, које су чувани у шатору у парку. Тврдио је да су неке особе конзумирале алкохол или психоактивне супстанце док су обављале задатке који су укључивали претње и физичко насиље.

Марјановић је рекао да је за своје присуство у Чачиленду добијао 500 евра дневно, док су људи које је предводио добијали по 200 евра.

Даље је тврдио да су припреме за скуп 15. марта укључивале инструкције да се камп брани свим потребним средствима ако буде под притиском.

Оптужбе о инфилтрацији у антивладине протесте

Бивши активиста је такође тврдио да су појединци које је регрутовао СНС понекад слати у гомиле студената и других демонстраната како би изазвали инциденте који би се потом могли окривити за демонстранте.

Навео је скупове у Београду, Бачкој Паланци, Бачком Петровцу и Новом Саду, укључујући протесте у августу и октобру. Марјановић је рекао да су у неким случајевима мушкарци из других градова доведени јер их локални демонстранти нису познавали.

Тврдио је да су ове особе добиле инструкције да бацају камење и користе пиротехнику против полиције, што је потенцијално створило утисак да су студенти који су протестовали одговорни за насиље.

Марјановић је нагласио да не тврди да је сваки сукоб био инсцениран, али је рекао да је лично био сведок онога што је описао као употребу инфилтрата на неким догађајима.

Такође је испричао инцидент у којем је погођен флашом у уста, а каменом у ногу, рекавши да верује да су напади можда дошли од људи на његовој страни.

Сумње на готовинске исплате и притисак на бираче

Марјановић је рекао да је други део његовог посла укључивао контактирање бирача идентификованих као потенцијални присталице СНС-а и осигуравање да они оду на бирачка места. Тврдио је да су и он и људи који су са њим радили добијали новац за те активности.

Рекао је да су исплате обично износиле око 100 евра, додајући да је чуо тврдње да су недавно нуђени знатно већи износи – између 400 и 500 евра по гласу. Извештај БИРН-а није независно утврдио те наводне новије исплате.

Према Марјановићевим речима, Ненад Бараћ је директно одобравао број људи распоређених на догађаје и обезбеђивао новац који је коришћен за њихово плаћање. Тврдио је да је новац достављан Бараћевој канцеларији у административном седишту електране Нови Сад или остављан код секретарице директора када је Бараћ био одсутан.

Марјановић је проценио да је, од урушавања шатора у Новом Саду, лично од компаније наплатио између 350,000 и 400,000 евра за ове активности. Рекао је да је као доказ представио размену СМС порука са Бараћем.

Бараћ је одбио да одговори на питања БИРН-а о наводним исплатама, питајући како су медији дошли до информација пре него што су завршили разговор.

Марјановић је такође рекао да је примао плату преко другог новосадског јавног предузећа, „Лисје“, иако се никада није појављивао на послу. Он је тај аранжман описао као фиктивни посао преко којег је био компензован за своје политичке услуге.

Сумње на претње након напуштања страначких активности

Марјановић је рекао да се његов однос са СНС-ом погоршао након што је помогао двојици студената који су ушли у Ћациленд, због чега је, како је рекао, опоменут. Касније је одбио да путује у Кулу пре локалних избора одржаних 29. марта 2026. године.

Рекао је да је на крају одлучио да не учествује, делимично због забринутости за будућност своје ћерке и породице. Признао је да му је политичко ангажовање донело финансијске и друге привилегије, укључујући и плату иако није ишао на посао.

Након повлачења из активности, Марјановић је тврдио да је добијао претње од Бојана Михајловића, бившег ММА борца и активисте СНС-а, и Михајловићевог сарадника, Владимира Зукића.

Тврдио је да су га двојица мушкараца сукобила у аутомобилу у мају и да је Зукић разбио прозор његовог возила. Марјановић је рекао да је пријавио инцидент полицији и навео да је Зукић претио да ће наудити његовом детету.

Према извештају, Михајловић и Зукић су одбили да одговоре на питања БИРН-а и негирали су да познају Марјановића.

Михајловић је такође био међу групом присталица СНС-а које су црногорске власти депортовале на аеродрому Тиват у јуну, након безбедносне процене да би могли представљати претњу по националну безбедност, објавио је БИРН.

Марјановић је рекао да је свестан да је имао користи од споразума које је описао и изразио наду да ће други партијски активисти преиспитати своје учешће.

„Надам се да ће бити промена и да се ово неће поновити“, рекао је он, према подацима БИРН-а.

Према достављеном материјалу, наводи у интервјуу нису поткрепљени судском одлуком. Бараћ није суштински одговорила на питања БИРН-а, док су Михајловић и Зукић негирали да познају Марјановића.