Беса Лучи на Геотоксу: Како се манипулација кроз емоције, пропаганду, вештачку интелигенцију и утицај дешава на Косову

Регионална медијска платформа Геопост званично је покренуо нову серију интервјуа и разговора под називом „Георазговори“, која има за циљ да се детаљно позабави темама наратива, пропаганде, лажних вести, дезинформација и информационог поремећаја уопште.

У првој епизоди ове серије гостовала је Беса Лучин, позната медијска стручњакиња и главна уредница независне платформе Косово 2.0, која је нашироко хваљена због свог критичког, аналитичког и на чињеницама заснованог новинарства.

Током разговора је наглашено да је један од главних елемената који се користе у ширењу дезинформација емоција, често на штету чињеница. Изражена је забринутост да емоције све више добијају предност над провереним информацијама, директно утичући на начин на који грађани доживљавају стварност.

Луци је нагласила да манипулација путем емоција није нова појава, већ постоји од почетака новинарства и штампе. Међутим, према њеним речима, фундаментална промена последње деценије директно је повезана са технолошким развојем и лакоћом дистрибуције информација.

„Технологија је много олакшала досезање до јавности, и ту смо видели експлозију пропаганде, дезинформација и погрешних информација“, рекао је Луци, додајући да су ови феномени још појачанији у временима политичке и друштвене поларизације, не само на Косову, већ и широм света.

Према њеним речима, политички актери често манипулишу осећањима страха, економске и социјалне несигурности како би промовисали одређене агенде. Због тога је Косово и регион посебно осетљив терен за пропагандне наративе.

Она је подвукла да недостатак економског благостања, политичке сигурности и друштвене стабилности ствара широк простор за манипулацију, који не злоупотребљавају само политика, већ и појединци или групе са финансијским интересима.

Важан део дискусије био је посвећен односу између медија и јавности. Постављено је питање да ли медији прате јавност или јавност прати медије, у време када многе медијске куће покрећу кликови и онлајн саобраћај. Лучи је ово описао као сложено питање, наглашавајући да су традиционални медијски економски модели пропали и да је зависност од онлајн оглашавања и кликова појачала конкуренцију између медијских кућа.

„Ово тера многе медије да снизе професионалне стандарде и производе сензационалан, кликом прилагођен садржај, често заснован на страху и емоцијама“, рекла је она.

Као конкретан пример ширења емотивних и непроверених информација, поменут је случај такозваног „приштинског духа“, садржаја генерисаног вештачком интелигенцијом, у који је јавност широко веровала, чак и људи који имају улогу у провери чињеница.

Према Лучију, ово показује да пад информативних стандарда повећава простор за слепу веру, што је посебно опасно у контексту геополитичке пропаганде.

Она је упозорила да недостатак квалитетних, чињеницама заснованих информација директно угрожава демократију, јер грађанима недостаје чврста основа за доношење информисаних одлука. Ову ситуацију, рекла је, додатно погоршавају геополитички сукоби и растући глобални интереси.

У овом контексту, поменут је и пример председничких избора у САД 2016. године, где су лажни наративи и дезинформације утицали на бирачко понашање. Луци је подсетио да су велики део овог садржаја произвели млади људи у Северној Македонији, који су разумели какве вести генеришу емоције и финансијску добит.

У вези са Косовом, нагласио је да се током изборних кампања често појављују анонимни портали, без транспарентности власништва или уредничког садржаја, који само привремено функционишу за дистрибуцију пропаганде.

Још један озбиљан проблем, према њеним речима, јесте недостатак способности грађана да разликују праве медије од објава на друштвеним мрежама, посебно међу старијим генерацијама.

У том духу, поменута је и недавна кампања Савета за штампу Косова: „Или је вест, или је лаж“, подвлачећи да је термин „лажне вести“ контрадикторан, јер вести, у суштини, треба да буду засноване на чињеницама и провери.

Серија „Geotalks“ има за циљ да настави сличне дискусије, пружајући простор за стручну дебату о највећим изазовима информисања и медија у савременом добу.