24. marta, pristalice četiri desnoradikalne opozicione parlamentarne partije na sat su blokirale saobraćaj ispred zgrade Vlade Srbije u centru Belgrada, zahtevajući odbijanje sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom.
Pokret Dveri, Zavetnici, Nova demokratska partija Srbije i Pokret za obnovu Kraljevine Srbije pozvali su na ostavku predsednika Srbije Aleksandra Vučića zbog onoga što su nazvali “izdaja” i proglašenje prevremenih izbora.
Učesnici skupa držali su plakate “Nema predaje” i “Vučić ostavka”, dok su neki nosili majice sa slovom Z, simbolom ruske agresije na Ukrajinu.
Na protestu je bio i Radomir Počuča, koji se kao plaćenik iz Srbije 2014. godine borio sa proruskim separatistima u Ukrajini.
Počuča je 2016.godine sklopio sporazum sa Višim sudom u Beogradu i osuđen je na godinu i po dana zatvora, kao i na pet godina uslovne kazne.
Danas je član desničarske parlamentarne stranke Zavetnici.
Pokret Dveri, Zavetnici, Nova demokratska stranka Srbije i pokret za obnovu Kraljevine Srbije najavili su na protestu da su i u drugim gradovima “širom Srbije” organizovali skupove i “blokade” sedišta institucija.
„Ako ne dođe do opoziva prihvatanja novog ultimatuma Zapada, onda je jedino rešenje ostavka predsednika Republike i Vlade Srbije, kao i da budu vanredni izbori na svim nivoima“, rekao je lider pokreta Dveri, Boško Obradović, u obraćanju novinarima, tokom protesta ispred Vlade u Beogradu.
On je najavio i podnošenje krivične prijave protiv predsednika Srbije za, kako je rekao, “krivično delo priznavanje okupacije i rušenje ustavnog poretka” i da će se obratiti i Ustavnom sudu.
Protest u centru Beograda, pod motom „Nema kapitulacije“, počeo je u 12:44, kao aluziju na Rezoluciju Ujedinjenih nacija 1244 o Kosovu i na dan kada su počela NATO bombardovanja na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine.
NATO je 24. marta 1999. započeo svoju intervenciju zbog egzodusa i ratnih zločina koje su srpske snage počinile nad albanskim stanovništvom tokom rata na Kosovu.
Dveri, Zavetnici, Nova demokratska stranka Srbije i Pokret obnove Kraljevine Srbije uputili su 23. marta pismo zvaničnicima Evropske unije (EU) i ambasadama zemalja koje nisu priznale Kosovo, u kojem su izrazile svoje protiv evropskog sporazuma i ocenio da je “nevažeći”.
Pismo je upućeno predstavnicima EU Žozepu Borelu i Miroslavu Lajčaku, poslanicima Evropskog parlamenta i ambasadama Španije, Rumunije, Grčke, Kipra i Slovačke. Četiri desničarske opozicione stranke takođe su organizovale protest 17. marta, dan uoči sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija u Ohridu, u Severnoj Makedoniji.
Nekoliko hiljada ljudi potom je prošetalo od Crkve Svetog Save do zgrade Predsedništva Srbije, sa zahtevom da Vučić u Ohridu odbije evropski plan za normalizaciju odnosa sa Kosovom, nazvavši ovaj sporazum „izdajom”.
Među učesnicima protesta bila je i grupa muškaraca koji su nosili odeću sa simbolima ruske paravojne formacije Vagner.
Stranke koje su pozvale na protest održavaju bliske veze sa Rusijom, dok su njihovi predstavnici poslednjih meseci putovali u Moskvu.
Desničarske stranke i pokreti koji su organizovali protest imaju 28 od 250 poslaničkih mesta u Skupštini Srbije.
Predstavnici ove grupe sporazum sa Kosovom smatraju ultimatumom za priznanje.
Lideri Srbije i Kosova su na sastanku u Ohridu 18. marta usaglasili Aneks za sprovođenje Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.
Iako predsednik Srbije i kosovski premijer Aljbin Kurti nisu potpisali nijedan dokument u Ohridu, evropski posrednici očekuju da stranke sprovedu sve što su lideri dogovorili.
Srbija i Kosovo dogovorili su se da neće blokirati primenu nijednog člana Sporazuma.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 21. marta da Beograd neće sprovoditi delove sporazuma koji se odnose na članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama i da se ne radi o priznanju.
Ovim sporazumom Kosovo se obavezalo da će početi da obezbeđuje odgovarajući nivo samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu, u skladu sa prethodnim sporazumima iz dijaloga.
U sporazumu se ne pominje međusobno priznanje, ali se navodi da strane moraju poštovati nezavisnost, autonomiju i teritorijalni integritet.
U Ohridu je dogovoreno da ovi dokumenti postanu sastavni deo procesa integracije Srbije i Kosova u Evropsku uniju.
Specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak objasnio je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (REL) da strane nisu potpisale sporazum jer je predsednik Srbije izjavio da ima „ustavna ograničenja“ i da stoga nije u mogućnosti da potpiše dokument.
Prema Lajčakovim rečima, sporazum je, uprkos nedostatku potpisa, pravno obavezujući za obe strane, jer su se dogovorile da ovaj dokument bude formalizovan izjavom visokog predstavnika EU./REL/