Спутњик и Москва искривљују Закон о странцима на Косову – ширећи лажну причу о „прогону Срба“

Кремљ је искористио одлуку о спровођењу Закона о странцима како би поново дистрибуирао дезинформативну нарацију да косовска влада има за циљ да протера Србе са Косова.

Медији под контролом Кремља, Спутњик, објавио је новински извештај заснован на изјавама портпаролке руског Министарства спољних послова, Марије Захарове.

Она има СПЕАКИНГ о спровођењу Закона о странцима и о резултатима избора, понављајући дезинформативну нарацију да Курти „промовише чишћење покрајине од српског становништва“.

Такве вести су објављене и у неколико других медија у Србији (видети овде дхе овде), као и из српских медија на Косову, Косово-онлајн.

Захарова је ДЕКЛИРАЊЕ да је Српској листи украден мандат, мислећи на посланички мандат који је освојио Ненад Рашић из Странке за слободу, правду и опстанак.

„Буквално су узели мандат од Српске листе да би га дали марионетском активисти који би требало да представља српско становништво у Скупштини“, изјавила је она. Спутњик емитује.

Али ова изјава је нетачна. Српска листа нема оспорио резултат избора правним путем, тј. мандатом који је освојио Ненак Рашик.

Што се тиче мандата резервисаних за српску заједницу у косовској скупштини, Специјално тужилаштво Републике Косово ухапсило је једну особу због шпијунаже.

ИН ДОСИЈЕ У извештају Специјалног тужилаштва који је KALLXO доставио наводи се да је Шехоли регрутован од стране БИА и да је пружао континуирану помоћ овој страној служби, прикупљајући податке, информације и документа у вези са неколико „наводно узурпираних“ имовина српске заједнице на Косову, као и у вези са пословним активностима, као и стањем и функционисањем косовских институција.

Дужности Шехоли, према подацима Специјалног тужилаштва, били су прикупљање информација и њихова дистрибуција у онлајн медијима на Косову.

Такође у запис Наводи се да је Шехоли био под истрагом Тужилаштва од августа 2024. године и да је једно време био и под физичким надзором.

У директним посматрањима, према досијеу Тужилаштва, откривена је и шема у којој је Шехоли добијао информације од БИА, које су потом објављене у медијима на Косову.

Дана 10.10.2025. године, Суд у Приштини је ПОПРАВЉЕНО Шехоли је осумњичен да је једно време деловао по упутствима високог званичника српске БИА, Бојана Димића.

више КСНУМКС, Приштински суд је објавио да је продужио притвор Фатмиру Шехолију, осумњиченом за шпијунажу, за још два месеца. Он је ухапшен због сумње на шпијунажу 09.10.2025.

Ненад Рашићи, лидер Партије за слободу, правду и опстанак, говорио је у документарцу који је продуцирао „KallxoPernime“ о кампањама дезинформација које су Београд и Кремљ предузели против њега и његове странке.

Рекао је да је нападнут вешћу да је извор и материјал обезбедила Српска обавештајна служба.

„Живи смо сведоци разних напада од стране фактора, посебно у предизборној кампањи. Напада за које се претпоставља или се сумња да потичу са места која су направљена дигитално, са места за која претпостављам да долазе из Русије или Кине. Извор финансирања је за мене јасан и долази из структура које сам раније поменуо, а које дефинитивно долазе из редова СНС-а (Вучићеве странке) у овом случају“, наставио је он.

Спутњик је известио да је портпаролка руског Министарства спољних послова, Марија Захарова, такође говорила о спровођењу Закона о странцима.

Поред лажних изјава о Куртију и косовском држављанину, Захарова је, говорећи о спровођењу Закона о странцима, изјавила да се „Срби који живе на својим историјским територијама, ефикасно раде и студирају проглашавају странцима“.

Што се тиче Закона о возилима, она је рекла да има за циљ да утиче на цео возни парк у Србији, укључујући и возни парк медицинских и образовних установа.

Али, закон За странце, не сматра грађане који поседују документа из Републике Косово странцима, већ сматра све оне који нису опремљени документима из Републике Косово странцима (који морају да поднесу захтев за боравишну дозволу).

Према овоме закон, сваки страни држављанин који улази на Косово мораће да поседује важећу путну исправу, визу или дозволу боравка када је то потребно, и да поштује сврху и трајање боравка.

За краткорочне боравке, закон наводи да страним држављанима је дозвољен боравак до 90 дана у периоду од 180 дана, без визе или са визом када је то потребно, али им није дозвољено да раде без радне дозволе. За сваки боравак дуже од овог периода потребно је поднети захтев за боравишну дозволу.

Такође, закон одређује да је у случају запослења потребна дозвола за привремени боравак за рад и дозвола за рад, док је за лиценцирана занимања потребна и претходна лиценца. Рад без дозволе је забрањен, а захтев за дозволу за рад подноси се Заводу за запошљавање.

За боравак у сврху студирања, спајања породице, хуманитарних разлога или научних истраживања, страни држављани морају добити дозволу за привремени боравак и испуњавати релевантне законске критеријуме. Захтев се може поднети у дипломатским/конзуларним представништвима или у Одељењу за држављанство, азил и миграције (DSHAM), у случајевима када је улазак без потребе за визом.

Медији под контролом Кремља континуирано објављују дезинформације да косовска влада има за циљ прогон Срба.

Ову причу су понављали чак и у случајевима када Косовска полиција спроводи операције у подручјима насељеним Србима, као што је била она спроведена раније. 24.01.2026У овој акцији, косовска полиција је запленила неколико комада оружја, али су медији под контролом Кремља објавили да је циљ акције био прогон Срба.

Иста прича је поновљена на интернету. Правда, у којем се тврди да међународне мисије и Влада Косова раде заједно и координирано на прогону Срба.

„Снаге КФОР-а све чешће спроводе вежбе за сузбијање масовних нереда. Није тешко претпоставити против кога су све те мере усмерене: власти у Приштини, уз подршку западних куратора, покушавају да уклоне Србе из политичког процеса и не оставе им никакву шансу за протест.“ – каже се у овом чланак са дезинформативним садржајем, објављен у Правди.

КФОР је мисија НАТО-а на Косову. посвећен помагању у одржавању безбедног и сигурног окружења и слободе кретања за све људе и заједнице на Косову.

Мандат КФОР-а потиче из Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација (СБ УН) од 10.06.1999. и Војно-техничким споразумом између НАТО-а и влада Савезне Републике Југославије и Републике Србије. КФОР делује у складу са Поглављем VII Повеље УН и, као такав, представља операцију наметања мира.

КФОР-састоји се од приближно 4,500 војника које обезбеђују 33 савезничке и партнерске земље.