Sjedinjene Države pažljivo razmatraju novi pakt o međusobnoj odbrani između Rusije i Severne Koreje za koji Vašington veruje da bi mogao da pomogne Pjongjangu da razvije nuklearno oružje i rakete dugog dometa.
Postoje i znaci napetosti između Severne Koreje i njenog dugogodišnjeg saveznika Kine nakon potpisivanja sporazuma.
Kina zabrinuta
U uvodnom govoru o održavanju američke strategije u Indo-pacifičkom regionu u ponedeljak na Savetu za spoljne odnose, zamenik državnog sekretara Kurt Kembel rekao je da je Kina verovatno zabrinuta da bi Severna Koreja mogla biti ohrabrena da preduzme provokativne korake koji dovode do krize u Severoistočna Azija bi mogla.
“Mislim da je pošteno reći da je Kina donekle zabrinuta zbog onoga što se dešava između Rusije i Severne Koreje. Oni su to nagovestili u nekim našim razgovorima, i možemo da vidimo izvesnu napetost oko toga”, rekao je Kembel.
Kembel je rekao da je razgovarao telefonom sa južnokorejskim zvaničnicima u nedelju uveče kako bi razgovarao o sledećim koracima za poboljšanje odvraćanja.
„Verujemo da postoje rasprave o tome šta će Severna Koreja dobiti zauzvrat [za sporazum sa Rusijom], a to bi moglo biti povezano sa njenim planovima da razvije nuklearno oružje i rakete dugog dometa“, rekao je on.
Ruski predsednik Vladimir Putin je prošle nedelje posetio Pjongjang prvi put posle više od 20 godina. Američki zvaničnici su rekli da, iako njihovo partnerstvo ima ograničenja, ono se ne može zanemariti.
Drugi najviši diplomata američkog Stejt departmenta takođe je izrazio zabrinutost zbog podrške Kine i Severne Koreje naporima Rusije da obnovi svoju odbrambenu industriju od početka rata protiv Ukrajine.
Tenzije u Južnom kineskom moru
Kembel je rekao da je Vašington značajno potkopao kineske sagovornike nakon “vojnih provokacija” Pekinga u Južnom i Istočnom kineskom moru i u blizini voda oko Druge Tomasove Floe, poznate u Kini kao Renai Jiao, a na Filipinima kao Demarmed Aiungin Floe.
Prema pravno obavezujućoj presudi međunarodnog suda iz jula 2016. godine, Drugi Tomas Flo se nalazi u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni Filipina i Kina nema pravna potraživanja na vode koje okružuju ovo niskovodno područje. Peking je odbacio presudu.
“Filipini su u ovom trenutku veoma oprezni. Ne žele krizu sa Kinom. Oni traže dijalog”, rekao je Kembel. „Oni žele diskusiju i žele da Sjedinjene Države svrsishodno razgovaraju sa drugim saveznicima i partnerima o našim ciljevima održavanja mira i stabilnosti i da pošalju vrlo jasnu poruku odvraćanja i uveravanja.
Međutim, on je odbio da komentariše da li će se Vašington pozvati na sporazum o međusobnoj odbrani sa Manilom. “Neću da spekulišem javno. Reći ću da smo na najvišim nivoima iznova ponavljali njen značaj i relevantnost za ove situacije”, rekao je on.
U telefonskom razgovoru sa filipinskom sekretarkom za spoljne poslove Marijom Terezom Lazaro prošle nedelje, Kembel je ponovio da se član IV Ugovora o međusobnoj odbrani između Sjedinjenih Država i Filipina iz 1951. odnosi na oružane napade na filipinske oružane snage, javne brodove ili avione – uključujući one obalske straže – proteže se kroz Južno kinesko more, saopštio je Stejt department./VOA/