Zelenski u Parizu, Vitkof u Moskvi – „Ključna nedelja“ za pregovore o Ukrajini

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski posetio je Jelisejsku palatu u Parizu 1. decembra radi razgovora sa svojim francuskim kolegom, Emanuelom Makronom, započinjući još jednu nedelju intenzivnih diplomatskih napora usmerenih na okončanje skoro četiri godine borbi u Ukrajini nakon ruske invazije velikih razmera.

Poseta, čiji je cilj bio uspostavljanje „uslova za pravedan i trajan mir“, usledila je dan nakon razgovora između američke i ukrajinske delegacije na Floridi, koje su obe strane pohvalile kao produktivne, iako nisu pružile dodatne detalje.

Nakon sastanka u Parizu, Zelenski je izjavio da su dvojica lidera razgovarala i sa specijalnim predstavnikom SAD Stivom Vitkofom, koji će 2. decembra razgovarati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi. Ovo će biti šesti Vitkofov sastanak sa Putinom od januara.

„Bio je to važan brifing i složili smo se da lično razgovaramo o dodatnim detaljima“, napisao je Zelenski na društvenim mrežama. Na konferenciji za novinare, Zelenski je rekao da očekuje da će razgovarati i o ključnim pitanjima sa predsednikom SAD Donaldom Trampom.

Makron je opisao američko posredovanje kao „veoma dobru stvar“, ali je istakao da, po njegovom mišljenju, još uvek ima dug put pred sobom. „To nije potpun mirovni plan. Potpun mirovni plan zahteva da Ukrajina, Rusija i Evropljani sednu za pregovarački sto. To će se desiti“, rekao je.

„Ključna nedelja“ za mirovne napore

„Ideja o okončanju rata pravljenjem ustupaka Rusiji neće funkcionisati. Naprotiv, to bi samo podstaklo Rusiju da nastavi svoju ekspanziju u različitim pravcima“, rekao je 1. decembra za „Current Time“ Mihajlo Podoljak, savetnik u kabinetu ukrajinskog predsednika.

„Na stolu će biti manje-više jasna kompromisna verzija mirovne inicijative [američkog predsednika Donalda] Trampa“, dodao je, pozivajući se na plan koji je Bela kuća predložila sredinom novembra, a koji je doveo do trenutnih diplomatskih napora.

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove, Kaja Kalas, rekla je 1. decembra da bi ovo mogla biti „ključna nedelja“ za mirovne napore.

Originalni američki predlog od 28 tačaka uznemirio je ukrajinske zvaničnike – i navodno razljutio Zelenskog – koji je potom 23. novembra u Ženevi održao sopstvene razgovore sa Rubiom i drugim američkim zvaničnicima.

Ovi razgovori su rezultirali planom od 19 tačaka koji ostavlja nekoliko važnih pitanja bez odgovora, uključujući sudbinu dela ukrajinskog regiona Donbas, težnje Ukrajine ka NATO-u i moguće ograničenje veličine kijevskih oružanih snaga. Razgovori su usledili nedelju dana kasnije na Floridi.

Ruska „radost“ zbog ukrajinskog skandala

Za Ukrajinu se pojavila još jedna komplikacija: kontroverza oko Zelenskog šefa kabineta, Andrija Jermaka, koji je igrao ključnu ulogu u pregovorima.

Jermak, protiv koga nisu podignute optužnice i koji je izjavio da nije učinio ništa loše, podneo je ostavku 28. novembra usred tekuće istrage o korupciji. Predvodio je ukrajinsku delegaciju u Ženevi, ali više nije bio deo tima na Floridi.

Podoljak, Jermakov savetnik, rekao je za Current Times da Rusija profitira od korupcijskog skandala.

„Oni uvek ulažu u izazivanje unutrašnjih sukoba u Ukrajini i njihovo naduvavanje koliko god je to moguće. Znaju kako to da urade i imaju mnogo informativnih platformi i društvenih mreža koje koriste za to. I naravno, sada sa zadovoljstvom prate ovaj unutrašnji sukob“, rekao je.

30. novembra, Tramp je upozorio da skandal nije pogodan za mirovni proces, dodajući da „Ukrajina ima neke teške male probleme“.

Čak i dok se diplomatski napori intenziviraju, ubistva se nastavljaju.

Ukrajinske vlasti su 1. decembra izvestile da je u ruskom raketnom napadu na Dnjepar poginulo četiri osobe, a najmanje 40 je povređeno.

U međuvremenu, portparol Kremlja Peskov je osudio ukrajinske napade dronova na rusku naftnu infrastrukturu.

On je napad na infrastrukturu Kaspijskog konzorcijuma za cevovod (KCP) tokom vikenda opisao kao „skandalan s obzirom na njegov međunarodni značaj i učešće međunarodnih partnera“, uključujući američku naftnu kompaniju Ševron.

Kazahstan, partner u projektu, formalno je protestovao protiv napada kod ukrajinske vlade, nazivajući ga „trećim činom agresije protiv čisto civilnog objekta“.

U prošlosti je Kijev izjavio da je ciljao naftnu industriju kako bi lišio Rusiju prihoda za finansiranje njenih ratnih napora.

Moskva je, sa svoje strane, negirala napade na civilne ciljeve u Ukrajini, uprkos ogromnim dokazima o napadima na škole, bolnice, stambene zgrade i druge objekte od početka njene velike invazije u februaru 2022. godine./Rferl/