Zelenski razmatra opciju stranih trupa u Ukrajini do ulaska u NATO

Predsednik Vladimir Zelenski rekao je da će razmotriti privremeno stacioniranje stranih snaga na ukrajinskom tlu do punog pristupanja NATO-u kao način da obezbedi svoju zemlju u okviru mirovnog sporazuma sa Rusijom.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa nemačkim opozicionim liderom Fridrihom Mercom u Kijevu 9. decembra, Zelenski je rekao da bezbednost Ukrajine mora da uključuje ne samo članstvo u NATO-u, već na kraju i pristupanje Evropskoj uniji kako bi se odvratila buduća agresija Moskve.

„Kontingent oružanih snaga iz jedne ili druge zemlje mogao bi da ostane u Ukrajini dok ona ne postane članica NATO-a“, rekao je on, u znak sve veće spremnosti Kijeva da pronađe diplomatsko rešenje za skoro trogodišnji napad Rusije.

Predlog podseća na rasprave ranije ove godine kada je francuski predsednik Emanuel Makron pozvao na raspoređivanje evropskih snaga u Ukrajini.

Priznajući da su konsultacije o tom pitanju još uvek u toku, Zelenski je rekao da je važno da se Ukrajini daju apsolutne bezbednosne garancije.

„Ukrajina želi okončanje ovog rata više od bilo koga drugog. Bez sumnje, diplomatsko rešenje bi spasilo više života. Mi težimo njima“, rekao je on.

„Ako dođe do pauze dok Ukrajina nije u NATO-u, pa čak i da smo imali poziv, a nismo bili u NATO-u, a biće pauza, ko će nam onda garantovati bilo kakvu bezbednost“, dodao je Zelenski.

Zelenski je kasnije u postu na Telegramu rekao da planira da pozove američkog predsednika Džoa Bajdena i razgovara o pitanju članstva u NATO.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, Kijev se zalagao za šire bezbednosne obaveze svojih zapadnih saveznika.

Rusija je poslednjih meseci stekla sve veći položaj na bojnom polju i sada kontroliše skoro petinu ukrajinske teritorije u najvećem sukobu u Evropi od Drugog svetskog rata.

Ruski predsednik Vladimir Putin je više puta rekao da bi principi oko kojih su se dve zemlje provizorno dogovorile u Istanbulu mogli da posluže kao osnova za buduće mirovne pregovore.

Putin je takođe rekao da Kijev mora da ustupi velike delove zemlje koje Rusija neosnovano tvrdi kao svoje, ali koje ostaju pod kontrolom Ukrajine.

Međutim, otpor Moskve uključivanju Ukrajine u vojnu alijansu ostaje značajna prepreka, pošto Rusija to vidi kao direktnu pretnju svojoj bezbednosti.

Apel Zelenskog za članstvo u NATO dolazi u trenutku sve veće međunarodne debate o politici “otvorenih vrata” alijanse, koja omogućava zemljama da se pridruže pod uslovom da ispune određene kriterijume.

Bivši američki predsednik Donald Tramp takođe se sprema da preuzme dužnost sledećeg meseca.

Tokom Bajdenovog mandata, Tramp, koji preuzima dužnost 20. januara, kritikovao je desetine milijardi dolara koje su Sjedinjene Države upumpale u Ukrajinu od ruske invazije.

On je tvrdio da bi mogao da okonča rat u roku od 24 sata od povratka u Belu kuću, što je izjava koja je protumačena kao da bi Ukrajina morala da ustupi teritoriju koju je sada okupirala Rusija.

Eksperti kažu da će biti teško brzo pregovarati o mirovnom sporazumu jer je toliko uključenih pitanja, uključujući bezbednosne garancije za Ukrajinu i ublažavanje sankcija Rusiji.

U međuvremenu, odlazeća Bajdenova administracija ubrzala je isporuke oružja Ukrajini uoči tranzicije vlasti.

Tramp je 7. decembra u Parizu razgovarao sa Zelenskim i Makronom o ratu. Zelenski je nazvao trilateralne razgovore „dobrim i produktivnim“ i rekao da su lideri razgovarali o potencijalu za „pravedan mir“.

U svom prvom televizijskom intervjuu od pobede na izborima u novembru, Tramp je u emisiji Meet The Press za NBC Nevs rekao da će Ukrajina „verovatno” morati da se pripremi za manje pomoći Vašingtona kada preuzme vlast.

U međuvremenu, portparol Zelenskog Sergej Nikiforov rekao je 9. decembra da se Kijev strateški priprema za važan diplomatski sastanak sa svojim evropskim saveznicima kasnije ovog meseca.

Kako se navodi u saopštenju, sastanak ima za cilj koordinaciju jedinstvene pozicije među ključnim partnerima Kijeva i obezbeđivanje da Ukrajina ima jaku pregovaračku poziciju u budućim mirovnim pregovorima i na bojnom polju.

Nikiforov je naglasio da konačan spisak učesnika još nije utvrđen. Međutim, očekuje se da će sastanku prisustvovati predstavnici ključnih evropskih država koje su podržale Ukrajinu u njenim naporima da odbije rusku invaziju.

Tačan dnevni red sastanka još nije utvrđen, ali se očekuje da će se fokusirati na dalje povećanje vojne pomoći, obezbeđivanje finansijske podrške i koordinaciju strategija kako za tekuće vojne operacije, tako i za sve buduće diplomatske napore za okončanje sukoba.

Odvojeno, ukrajinski premijer Denis Šmihal objavio je 9. decembra da je Savet EU odobrio novu isplatu Ukrajini od 4,4 milijarde dolara. Ovo je deo veće inicijative koja će samo ove godine dovesti finansijsku podršku EU Ukrajini na ukupno 16 milijardi evra (17 milijardi dolara).

„Ova finansijska podrška pokazuje stvarnu odlučnost EU da ojača našu ekonomiju, podrži važne reforme i promoviše aspiracije Ukrajine za evropske integracije“, rekao je on.

„To je jedan od važnih koraka za jačanje Ukrajine na njenom putu pobede.

Sredstva su namenjena za posleratnu rekonstrukciju i modernizaciju i za podršku reformama u Ukrajini ka pristupanju EU./Rferl/