Zelenski poziva Putina da potpiše prekid vatre i da se sastane sa njim „u bilo kom trenutku“.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je svog ruskog kolegu, Vladimira Putina, da potpiše prekid vatre kako bi se okončale borbe. Obe strane traže sastanak kako bi se uspostavio trajni mir nakon više od tri godine rata, izazvanog sveobuhvatnom invazijom Moskve na njenog suseda.

Na brifingu u Kijevu 4. juna, Zelenski je rekao da bi takav sastanak mogao da uključi i turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i američkog predsednika Donalda Trampa, jer dve nedavne runde razgovora sa delegacijama nižeg nivoa nisu uspele da dovedu do proboja ka okončanju rata.

„Spremni smo da razmenimo mišljenja, ali smatram da je besmisleno nastaviti diplomatske sastanke u Istanbulu na nivou koji ne donosi dalja rešenja“, rekao je Zelenski.

„Moj predlog, za koji verujem da naši partneri mogu da podrže, jeste da predložimo Rusima prekid vatre dok se lideri ne sastanu… Spremni smo za takav sastanak bilo kog dana“, dodao je.

Na televizijski prenošenom sastanku vlade, Putin je odbacio mogućnost prekida vatre i samita. Dalje je tvrdio da će Ukrajina „iskoristiti“ pauzu da se preoruža i mobiliše više ljudstva za svoje oružane snage.

Putin je takođe optužio Kijev za koordinaciju smrtonosnih „terorističkih napada“ na mostove u pograničnim regionima tokom vikenda. „Kako možemo da pregovaramo sa onima koji se oslanjaju na teror?“, dodao je.

Ukrajinske vlasti su ranije tvrdile da je Rusija „namerno“ ciljala civilnu infrastrukturu u Sumskoj oblasti nizom vazdušnih napada u kojima su poginule četiri osobe, a najmanje 20 drugih povređeno 3. juna.

Zelenskijev poziv na sastanak usledio je nakon razgovora u Istanbulu 2. juna – tek druge runde direktnih pregovora između dve strane za više od tri godine – koji nisu uspeli da unaprede proces.

Delegacije su razmenile konkretne predloge za okvir mirovnog sporazuma.

Ukrajina je, između ostalog, zahtevala bezuslovni 30-dnevni prekid vatre, kao i razmenu svih ratnih zarobljenika i povratak ukrajinske dece za koju je Kijev rekao da ih je Rusija otela.

Ruski predlog, s druge strane, pozivao je na međunarodno priznanje Krima, ukrajinskog poluostrva koje je Moskva anektirala 2014. godine, kao i četiri ukrajinska regiona delimično okupirana od strane ruskih snaga.

Zelenski je optužio Kremlj da nije ozbiljan u vezi sa pregovorima o mirovnom sporazumu – optužbu koju su iznele i mnoge zapadne zemlje – i rekao da je to taktika da se spreči Vašington da uvede novu rundu strogih ekonomskih sankcija Rusiji.

„Uradili su to da bi pokazali Sjedinjenim Državama da pokušavaju da budu konstruktivni“, rekao je Zelenski, nazivajući ruski predlog „ultimatumom“.

„Zašto? Da bi dobili odlaganje koje zavisi od predsednika Trampa lično: da li će odložiti uvođenje sankcija ili ne.“

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov odbacio je optužbe, navodeći da proces direktnih pregovora funkcioniše i da je dao rezultate.

Niz drskih napada Ukrajine na mete u Rusiji ili u oblastima Ukrajine koje kontroliše Moskva poslao je udarne talase kroz Rusiju poslednjih dana.

Prvog juna, ukrajinske snage napale su desetine bombardera dugog dometa širom Rusije koristeći dronove koji su prokrijumčareni u zemlju u drvenim sanducima na kamionima, a zatim lansirani sa obližnjih lokacija.

Ukrajinska služba bezbednosti (SBU) tvrdi da je u napadu pogođeno više od 40 bombardera. Zelenski je napad nazvao „apsolutno briljantnim rezultatom“, dodajući da je priprema operacije trajala više od 18 meseci.

Zatim, 3. juna, Ukrajina je tvrdila da je podvodnim eksplozivom pogodila ključni most koji povezuje Rusiju sa Krimom koji je okupirala Moskva.

Lavrov je rekao da Moskva ne bi trebalo da nasedne na „kriminalne provokacije“ Ukrajine i da umesto toga treba da koristi pregovore i sva „sredstva“ koja joj stoje na raspolaganju da bi postigla svoje ciljeve u Ukrajini.

Kerčki most, dug 19 kilometara, koji prenosi i drumski i železnički saobraćaj, izgradila je Rusija i otvoren 2018. godine – četiri godine nakon ilegalne aneksije poluostrva od strane Moskve – i služi kao vitalna ruta snabdevanja za ruske snage koje okupiraju delove južne Ukrajine.

Oštećen je ukrajinskim napadima u oktobru 2022. i julu 2023. godine i često je zatvaran tokom bezbednosnih incidenata.

U svom govoru Kontakt grupi za Ukrajinu u Ramštajnu, Zelenski je rekao ministrima odbrane NATO-a da Rusija „mora biti primorana na diplomatiju“, dodajući da alijansa ima „sve neophodne alate“ da izvrši pritisak na Rusiju ka miru i da njenu agresiju protiv Ukrajine učini „besmislenom“./rferl/