Zelenski osuđuje „gnusne“ ruske napade koji su trajali 12 sati

Najmanje četiri osobe su poginule, a najmanje 70 je povređeno u Ukrajini u ruskom vazdušnom napadu koji je trajao više od 12 sati.

Predsednik Volodimir Zelenski rekao je da su se svi smrtni slučajevi dogodili u glavnom gradu, Kijevu, gde je palo mnogo raketa, i da je među žrtvama bila i dvanaestogodišnja devojčica.

Granatiranje – u kojem je učestvovalo skoro 600 dronova i nekoliko desetina raketa ispaljenih na sedam regiona Ukrajine – jedno je od najtežih u poslednjih nekoliko meseci.

Zelenski je upozorio da će Ukrajina uzvratiti, rekavši da „gnusni“ napad pokazuje da Moskva „želi da nastavi da se bori i ubija“. Rusija je saopštila da je ciljao vojne objekte i industrijska preduzeća koja podržavaju ukrajinske oružane snage.

Za Ukrajince, vazdušni napadi mogu biti i slučajni i rutinski.

Obično se dešavaju kasno u subotu uveče – u ovom slučaju, prve sirene su se čule u 22:00 GMT.

Zvuk protivvazdušne vatre bio je isprekidan povremenim eksplozijama – verovatno zvukom presretnutog drona ili drona koji je pogodio metu.

U Kijevu je aplikacija za vazdušno uzbunjivanje pozvala ljude da se sklone i ostanu tamo. Nakon toga su usledili upozoravajući signali koji ukazuju na povećanu vazdušnu pretnju dok su stotine dronova padale na grad.

Ukrajinski ministar odbrane Igor Klimenko rekao je da je napad oštetio najmanje 100 civilnih objekata širom zemlje i ostavio čitave četvrti u ruševinama.

Hitne službe su saopštile da su medicinska sestra i pacijent poginuli u napadu na Kardiološki institut u Kijevu.

Zelenski je rekao da su napadnuti i velika pekara, fabrika gume za automobile, kao i stambene zgrade i civilna infrastruktura.

Dodao je da su pogođene i Zaporoška, Hmeljnicka, Sumska, Nikolajevska, Černigovska i Odeska oblast.

Zaporoški guverner Ivan Fedorov rekao je da je u regionu povređeno 34 ljudi, uključujući troje dece – dva dečaka od 11 i 12 godina i devetogodišnju devojčicu.

Jedan dečak je pogođen eksplozijom, dok je drugi zadobio trovanje ugljen-monoksidom, rekao je. Obojica su u kritičnom stanju.

Regionalni guverner Sumske oblasti rekao je da je u napadima prošlog dana poginuo 59-godišnji muškarac.

Zelenski je obećao da će Ukrajina „uzvratiti udarac“ kako bi primorala Rusiju na diplomatske pregovore i rekao da očekuje „snažnu reakciju“ Evrope i Sjedinjenih Država.

„Ovaj kukavički napad se zapravo dogodio na kraju nedelje Generalne skupštine UN, i njime Rusija jasno iznosi svoj pravi stav“, rekao je on.

Zelenski je ponovio svoju podršku pretnji američkog predsednika Donalda Trampa da će uvesti strože sankcije protiv Rusije i njegovom pozivu evropskim saveznicima da ograniče uvoz nafte i gasa iz Rusije.

Tramp je nedavno promenio svoj stav o ratu, izjavivši prošle nedelje prvi put da veruje da bi Ukrajina mogla da povrati teritoriju izgubljenu od Moskve, jer ruska ekonomija slabi pod pritiskom dugotrajnog rata.

Američki predsednik se do sada uzdržavao od uvođenja daljih sankcija protiv Rusije, ali je sve više frustriran nevoljnošću Kremlja da se uključi u mirovne pregovore.

Zelenski je u subotu rekao da Rusija neće okončati svoju agresiju protiv Ukrajine – zbog čega testira evropske sisteme protivvazdušne odbrane svojim najnovijim napadima na nekoliko zemalja koje pripadaju vojnom savezu NATO.

U međuvremenu, borbeni avioni su bili uzbunjeni u Poljskoj rano u nedelju ujutru dok je Rusija napala zapadnu Ukrajinu, saopštile su oružane snage zemlje.

Poljska vojska je opisala mere, koje su postale rutinske otkako su poljski i NATO avioni oborili tri ruska drona u poljskom vazdušnom prostoru 10. septembra, kao preventivne.

Dansko Ministarstvo odbrane potvrdilo je u nedelju da je drugi dan zaredom primetilo dronove kako lete iznad vojnih baza.

NATO je sada objavio da će odgovoriti proširenjem svoje misije u Baltičkom moru, uključujući pojačan nadzor i raspoređivanje najmanje jedne fregate za protivvazdušnu odbranu u tom području.

Ovo dolazi nakon niza incidenata u kojima su se dronovi pojavili iznad danskih aerodroma i poremetili vazdušni saobraćaj. Danski zvaničnici su rekli da nemaju dokaze o ruskom učešću u onome što su opisali kao usmereni napad, dok je Moskva negirala bilo kakvu odgovornost.

Pored Poljske, Estonija i Rumunija su takođe optužile Rusiju za kršenje njihovog vazdušnog prostora, što je navelo NATO da pojača istočni bok alijanse.

Tramp je čak otišao toliko daleko da je rekao da zemlje NATO-a treba da obaraju ruske avione u svom vazdušnom prostoru.

U govoru pred Generalnom skupštinom UN u subotu, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da njegova zemlja ne namerava da napada države članice EU ili NATO-a – ali je upozorio na „odlučan odgovor“ na bilo kakvu „agresiju“ protiv Moskve./BBC/