Zelenski je pozvao Trampa da poseti Ukrajinu pre dogovora sa Rusijom

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je Donalda Trampa da poseti njegovu zemlju pre nego što se postigne sporazum sa Rusijom o okončanju rata.

„Molim vas, dođite, pre nego što donesete bilo kakvu odluku ili vodite bilo kakav oblik pregovora, i pogledajte ljude, civile, ratnike, bolnice, crkve, uništenu ili mrtvu decu“, rekao je Zelenski u intervjuu za Si-Bi-Es 60 minuta.

Intervju je snimljen pre nego što je u nedelju ruska raketa pogodila grad Sumi, pri čemu je poginulo 35 ljudi, a povređeno je 117 osoba.

Bez pružanja dokaza, Rusija je tvrdila da je ispalila dve rakete Iskander na sastanak ukrajinskih vojnika, ubivši njih 60. Tramp je rekao da mu je rečeno da je to greška, ne govoreći ko mu je to rekao.

Na mestu događaja u Sumi, konferencijski centar za koji je Rusija rekla da je korišćen za sastanak je uništen, a krater označava mesto gde je raketa pogodila. Krova više nema.

Kijev nije potvrdio sastanak vojnih oficira, ali je regionalni gradonačelnik u Sumiju zatražio ostavke lokalnih bezbednosnih zvaničnika ako su zaista dozvolili takav sastanak.

Svako okupljanje vojnika je poželjna meta za Rusiju. U prethodnim napadima i tokom invazije na Ukrajinu, ruska vojska je smatrala civile prihvatljivom kolateralnom štetom.

Napad dolazi u trenutku kada SAD, najjači vojni saveznik Ukrajine, pod Trampom, traže pregovore o okončanju rata, koji sada traje četvrtu godinu.

Na pitanje o napadu, američki predsednik je rekao da je bio “užasan” i da mu je “rečeno da su pogrešili”, ali nije precizirao.

Prethodno je Trampov specijalni izaslanik za Ukrajinu, general-potpukovnik (u povlačenju) D. Keith Kellogg, rekao da je napad premašio „sve granice pristojnosti“.

Međutim, ostaje da se vidi da li će Tramp prihvatiti poziv Zelenskog.

Skot Besent, američki ministar finansija, jedini je visoki član Trampovog tima koji je posetio Kijev, pozivajući Zelenskog da potpiše sporazum koji je u velikoj meri ponderisan u korist Vašingtona o razmeni prirodnih resursa Ukrajine za veću vojnu pomoć. Zelenski je odbio.

Ukrajinski predsednik je ukazao na tekuće napade Rusije na civile dok Tramp nastoji da poboljša odnose sa Moskvom kako bi postigao prekid vatre.

Specijalni izaslanik SAD Stiv Vitkof se već tri puta susreo sa Vladimirom Putinom, a Kijev je čvrsto uveren da će Moskva to iskoristiti da dodatno potkopa ukrajinsku teritoriju.

Šefovi evropskih država i vlada osudili su napad u Sumiju. Nemački kancelar u čekanju Fridrih Merc rekao je za ARD da je napad „ozbiljan ratni zločin”.

“To je bio perfidan čin, i to je ozbiljan ratni zločin, namjeran i namjeran”, rekao je konzervativni političar.

U međuvremenu, odlazeći nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da je napad pokazao „koliko vredi navodna spremnost Rusije da sklopi mir“.

Francuski predsednik Emanuel Makron optužio je Rusiju za „očigledno zanemarivanje ljudskih života, međunarodnog prava i diplomatskih napora predsednika Trampa“.

„Potrebne su snažne mere da bi se Rusiji nametnuo prekid vatre“, rekao je on. „Francuska, zajedno sa svojim partnerima, neumorno radi na ovom cilju.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen opisala je napad kao „varvarski“, dodajući: „Rusija je bila i ostala agresor, očigledno kršeći međunarodno pravo.

„Potrebne su hitne, snažne mere za sprovođenje primirja. Evropa će nastaviti da se angažuje sa svojim partnerima i vrši snažan pritisak na Rusiju dok se krvoproliće ne završi i dok se ne postigne pravedan i trajan mir pod uslovima Ukrajine.

Britanski premijer Sir Keir Starmer takođe se oglasio, rekavši da je „zaprepašćen užasnim napadima Rusije na civile u Sumiju“.

Portparol generalnog sekretara UN Antonija Gutereša rekao je da je “duboko uznemiren i šokiran” raketnim napadom.

„Napadi na civile i civilne objekte zabranjeni su međunarodnim humanitarnim pravom i takvi napadi, gde god da se dogode, moraju odmah prestati“, dodao je on.

Gutereš je istakao podršku Ujedinjenih nacija „smislenim naporima za postizanje pravednog, trajnog i sveobuhvatnog mira koji u potpunosti poštuje suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet Ukrajine“.

Dvostruki raketni napad u nedelju bio je najsmrtonosniji napad na civile u Ukrajini ove godine.

U drugom ruskom raketnom napadu 4. aprila ovog meseca poginulo je 20 ljudi, a povređena je 61 osoba u gradu Krivom Rogu.

Tada je rusko Ministarstvo odbrane saopštilo da je napad bio usmeren na sastanak „komandanata jedinica i zapadnih instruktora“ u restoranu. Nisu predočeni nikakvi dokazi.

Procenjuje se da je stotine hiljada ljudi – velika većina njih vojnici – ubijeno ili povređeno na svim stranama otkako je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu 24. februara 2022. godine.

Ujedinjene nacije procenjuju da skoro sedam miliona Ukrajinaca trenutno živi kao izbeglice.

Sukob datira više od jedne decenije, do 2014. godine, kada je svrgnut ukrajinski proruski predsednik. Rusija je tada anektirala crnomorsko poluostrvo Krim i podržala pobunjenike u krvavim borbama na istoku Ukrajine./BBC/