Zašto Putin ne može da okonča svoj rat protiv Ukrajine

Među mnogim strašnim posledicama sveopšte agresije Rusije na Ukrajinu, koju je pokrenuo Vladimir Putin pre godinu dana, posebno treba pomenuti nesposobnost ruskog predsednika da okonča sukob u njegovom sadašnjem obliku. Nekoliko ključnih faktora naglašava ovu činjenicu.

Prvo, rat je doveo do neobično visokog nivoa podrške ruske javnosti ruskim vlastima i Putinu lično; u poslednjih nekoliko godina pre invazije, ova vrednost je stalno opadala (Radio Svoboda, 25. maj 2019). Čak i nezavisni sociolozi, kao što je naučni direktor Levada centra (poznatog u Rusiji kao „strani agent”) Lev Gudkov, priznaju da javna podrška „nije izražena baš jasno, ali je izražena u društvu vlastima i ratu. sama po sebi je prilično opipljiva.”

Prema Gudkovu, ruska podrška ratu ostaje na 70 odsto. Istovremeno, međutim, 50 odsto ispitanih želi da se borbe okončaju. On primećuje da je ova dvojnost delimično posledica činjenice da mnogi Rusi, duboko svesni zločinačke prirode rata, radije se izoluju od neprijatne istine i izbegavaju objektivne informacije (Evroazija revija, 17. februar). Još jedan faktor koji drži većinu stanovništva da pasivno podržava rat je stalni tok propagande koji oslikava potresnu budućnost ako Rusija bude poražena (Readovka, 6. oktobar).

Sociolozi bliski Kremlju kažu da nedostatak stabilnosti negativno utiče na raspoloženje javnosti. Međutim, odmah uveravaju ruske vlasti da to „ne utiče na poverenje u rukovodstvo zemlje, jer produženje specijalne vojne operacije znači i produženje efekata konsolidacije društva i vlasti“ (T.me/russica2, jun 6).februar).

Moskva je to prepoznala i pokušava ne samo da produži rat, već i da u sukob uvuče celo rusko društvo. Na regionalnom nivou promovisano je stvaranje dobrovoljnih organizacija i inicijativnih grupa za podršku mobilisanim. Ponekad su čak i srednjoškolci i studenti primorani da učestvuju (vidi EDM, 28. novembar 2022.). U gradovima se prikupljaju sanitetski i higijenskii materijali za vojsku, a u nekim regionima studenti su primorani da popunjavaju svoja radna mesta za mobilisane radnike (videti EDM, 6. februar).

Uprkos svim ovim naporima, čak i sociolozi bliski Kremlju primećuju da je većina ruskog društva i dalje apolitična, a učešće u vojnim naporima u stalnom opadanju (T.me/russica2, 4. februar). To potvrđuje nedavna studija Levada centra, prema kojoj se smanjuje broj ljudi koji pažljivo prate vojne operacije u Ukrajini. Ipak, sociolozi smatraju da je društvo psihički spremno da nastavi „specijalnu vojnu operaciju“ još dugo (Levada.ru, 2. februar).

Sve u svemu, broj radikalnih patriota koji aktivno podržavaju rat, iako manji deo društva, stalno raste. To je omogućeno masovnom propagandom, mobilizacijom i aktivnom politikom uključivanja stanovništva u vojne napore, počevši od učenja obavezne ratne propagande u školama (Mel.fm, 28. avgust 2022). Kako primećuje bivši politički zatvorenik Mihail Hodorkovski, ovi ljudi „čiji je ceo život sada povezan sa ratom” postali su novi Putinov oslonac. Umešanost Kremlja sa ovim radikalnim „nacional-patriotama“ je drugi glavni razlog zašto Putin ne može da okonča ovaj rat (Tvitter.com/MikhailKhodorkovski, 6. februar).

Treći razlog je sve veći broj korisnika, ako ne samog rata, onda aktivne podrške. Od toga koliko učestvuju u ratu danas zavisi imidž u javnosti ne samo federalnih, već i regionalnih i lokalnih vlasti. Kako ističe jedan stručnjak, pred pretnjom spoljnog neprijatelja dolazi do „depolitizacije ideja o socijalnoj pravdi, odnosno njihovog prelaska sa unutrašnjih socio-ekonomskih problema na nivo međunarodne politike i specijalne vojne operacije kao događaj u cilju zaštite nacionalnih interesa zemlje i obnavljanja socijalne pravde“ (T.me/russica2, 11. februar).

To shvataju i regionalni politikolozi, koji otvoreno navode da „podrška [vojnoj specijalnoj operaciji] garantuje glasove na izborima“ i objašnjavaju kako je to uticalo na rastuću popularnost pojedinih guvernera (Russia-rating.ru, 28.12.2022.). Kao rezultat toga, i savezne i regionalne vlasti pokušavaju da se što više istaknu u podršci onima koji su u Ukrajinu došli naoružani i spremni da ubiju njene građane.

Neki poslanici ruske Državne dume predlažu da se ti funkcioneri uključe u nastavu u školama na okupiranim teritorijama i obećavaju da će ih podržati ako budu kandidovani na izborima. Pored toga, redovno izveštavaju o merama podrške „učesnicima [vojne specijalne operacije]“ (Kp.ru, 14. januar). Takva politika umnogome poboljšava status onih koji se vraćaju iz rata. To, pak, stvara četvrti razlog nemogućnosti okončanja rata, a to je ne samo povećanje broja radikalnih patriota, već i povećanje njihovog uticaja u ruskom društvu.

Na osnovu toga može se zamisliti nastanak budućeg sukoba između apolitičnog dela društva i agresivnih „patriota“ koje se vraćaju sa fronta. Korumpirani nekažnjivom i kultom propagande koji ih okružuje, ovi ljudi mogu početi da zahtevaju previše od ostatka stanovništva. Pravi paradoks je, međutim, da Kremlj, čak i ako je svestan toga, vidi samo jedan način da odloži društveni preokret: da nastavi svoj rat protiv Ukrajine. U stvarnosti, ovaj metod bi mogao da izgladi spoljašnje manifestacije društvenih sukoba, ali će istovremeno samo pogoršati njihove uzroke. Pre ili kasnije ovi sukobi će se osetiti i unutar Ruske Federacije./Jamestown/