Zašto je Donjeck toliko važan za odbranu Ukrajine

Ključna pouka sa samita na Aljasci je da ruski predsednik Vladimir Putin navodno želi da zamrzne rat u Ukrajini duž trenutne linije fronta u zamenu za predaju ostatka Donjeckog regiona.

Rusija kontroliše oko 70% regiona (oblasti), uključujući i njegov istoimeni glavni grad, nakon više od decenije borbi, tokom kojih su Donjeck i susedni Lugansk bili krvavi centar sukoba.

Ako bi Rusija zauzela ceo Donjeck, učvrstila bi svoje međunarodno nepriznato pravo na oblast i izbegla dalje velike vojne gubitke.

Povlačenje Ukrajinaca iz zapadnog Donjecka ne bi značilo samo veliki gubitak teritorije, sa izgledom novog talasa izbeglica, već i urušavanje bedema protiv bilo kakvog budućeg ruskog napredovanja.

Ovde ćemo razmotriti zašto je ovo područje toliko važno.

Prema proceni Rojtersa, Ukrajina i dalje drži oko 6.600 kvadratnih kilometara (2.548 kvadratnih milja) teritorije u Donjecku. Oko četvrt miliona ljudi i dalje živi tamo, nedavno su rekli lokalni zvaničnici.

Glavni urbani centri uključuju Kramatorsk, Slavjansk, Kostjantinivku i Droškivku.

Region je deo najvažnijeg industrijskog regiona Ukrajine, Donbasa (Donjeckog basena), iako je njegova ekonomija razorena ratom.

„Realnost je da će ovi resursi verovatno biti nedostupni najmanje deceniju zbog mina…“, rekla je za Rojters dr Marni Haulet, viši predavač ruske i istočnoevropske politike na Oksfordskom univerzitetu.

„Ova područja su potpuno uništena, ovi gradovi su potpuno sravnjeni sa zemljom.“

Kolika je vojna vrednost ovog područja?

Nedavni izveštaj Američkog instituta za proučavanje rata (ISW) opisuje „pojas tvrđava“ koji se proteže 50 km preko zapadnog Donjecka.

„Ukrajina je uložila značajno vreme, novac i trud tokom proteklih 11 godina u jačanje pojasa tvrđava i izgradnju značajne odbrambene industrije i infrastrukture“, navodi se.

Izveštaji iz regiona govore o rovovima, bunkerima, minskim poljima, protivtenkovskim preprekama i bodljikavoj žici.

Ruske snage koje napadaju ka Pokrovsku „ulažu napore da ga zauzmu, što će verovatno trajati nekoliko godina“, tvrdi ISW.

Utvrđenja su svakako deo ukrajinske odbrane, ali topografija takođe igra ulogu.

„Teren je relativno odbranjiv, posebno uzvišenje Hasiv Jar, koje podržava ukrajinsku odbrambenu liniju“, rekao je za BBC News Nik Rejnolds, istraživač kopnenog ratovanja u britanskom Kraljevskom institutu ujedinjenih službi (RUSI).

Međutim, on dodaje: „Ako pogledate topografiju Donbasa i istočne Ukrajine uopšte, teren u celini nije posebno povoljan za Ukrajince.“

„Grad Donjeck se nalazi na uzvišenju. Na zapadu je sve nizbrdo, što nije baš povoljno za Ukrajince u smislu odbrambenih operacija.

Ovde se ne radi samo o bliskoj borbi ili teškoćama u usponu i spuštanju, već i o osmatranju i samim tim o mogućnosti koordinacije artiljerijske vatre i drugih oblika vatrene podrške bez potrebe za korišćenjem dronova.

Slično tome, viši teren je pogodniji za radio prostiranje i samim tim za koordinaciju dronova.“

Hasiv Jar, za koji su Rusi nedavno tvrdili da su ga zauzeli, „jedno je od poslednjih uzvišenja koje još uvek kontrolišu Ukrajinci“, kaže on.

Informacije sa satelitskih snimaka, bilo od međunarodnih partnera Ukrajine ili iz komercijalnih izvora, veoma su važne, napominje Rejnolds, „ali to nije isto što i mogućnost direktnog koordinisanja sopstvenih taktičkih misija“.

Da li ruskoj vojsci treba ceo Donjeck?

Zapadni deo Donjecka je samo mali deo linije fronta od oko 1.100 km, ali je to mesto gde su se ovog leta dogodili neki od najžešćih ruskih napada.

Međutim, ako bi Moskva preusmerila svoje kopnene snage u drugom pravcu, pitanje je da li bi tamo bolje napredovale.

„Na jugu, linija fronta u Zaporožju sada veoma podseća na onu u Donbasu, tako da bi se samo trebalo boriti kroz produžene odbrambene položaje i tamo“, kaže Rejnolds.

„Rusi se suočavaju sa istim problemom na severu pokušavajući da se probiju, tako da sigurno ne bi kucali na otvorena vrata.“

Da li bi Ukrajina mogla da obnovi svoju odbranu dalje na zapad?

Teoretski, ako se postigne mirovni sporazum, Ukrajinci bi mogli da pomere svoju liniju dalje na zapad.

Naravno, postojao bi problem nepovoljnog terena, a izgradnja duboke odbrane bi zahtevala vreme, čak i uz pomoć civilnih izvođača radova koji ne moraju da rade pod vatrom.

Ali teorija je jedno, a Rusijev istraživač kopnenog ratovanja ne može da zamisli da ukrajinska vojska odustane od zapadnog Donjecka bez borbe.

„Čak i ako Trampova administracija pokuša da iskoristi kontinuiranu podršku SAD ili bezbednosne garancije kao polugu“, kaže Nik Rejnolds, „s obzirom na prethodno ponašanje Rusije i eksplicitno transakcioni pristup američke vlade, teško je zamisliti da ukrajinska vlada odustane od ove teritorije.“

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da će njegova zemlja odbaciti svaki ruski predlog da se odustane od regiona Donbasa u zamenu za prekid vatre, tvrdeći da bi istočna teritorija mogla biti korišćena kao odskočna daska za buduće napade./BBC/