Zašto je CIA toliko zabrinuta za Rusiju i Ukrajinu

CIA je u oktobru otkrila nešto zastrašujuće: Rusija je premeštala svoje trupe ka ukrajinskoj granici – i, za razliku od prethodnih proguranja granica, pravila je tajne planove kako da ih iskoristi.

Agencija je takođe bila zabrinuta da moguća zona sukoba nije samo istočni deo Ukrajine koji su separatisti okupirali, a kojem su ruske trupe pristupile prošlog aprila, već mnogo širi deo zemlje. Zvona za uzbunu zazvonila su u agenciji, a zatim i širom vlade SAD.

Izveštaji o ruskom ustanku nisu mogli doći u gore vreme. Predsednik Bajden je nastojao da poboljša odnose sa Moskvom nakon junskog sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Ženevi. Činilo se da Rusi reaguju dijalogom o sajber bezbednosti i strateškoj stabilnosti. A administracija je signalizirala podršku konačnom diplomatskom sporazumu za Ukrajinu koji bi Putinu dao mnogo od onoga što je želeo.

Tenzije su porasle tokom novembra. Direktor CIA Vilijam Džej Berns požurio je u Moskvu ranije ovog meseca da upozori Ruse da bi invazija na Ukrajinu uništila rusku ekonomiju i poništila svaku nadu za zbližavanje sa Zapadom. Ali izgledalo je da Putin nije slušao. Ruski rast je nastavljen, praćen izazovnom retorikom.

Kako ukrajinska kriza ulazi u decembar, Bajdenova administracija sprovodi ono što kreatori politike žele da nazovu „dvostrukom strategijom“. Da bi sprečio rusku invaziju, državni sekretar Entoni Blinken sastaće se u sredu u Letoniji sa saveznicima iz NATO-a kako bi podelio informacije američkih obaveštajnih službi i razgovarao o zajedničkim vojnim planovima za povećanje cene svake ruske invazije. Istovremeno, Bela kuća je nastavila razgovore na visokom nivou sa Moskvom koji bi mogli da dovedu do sastanka Bajdena i Putina, virtuelno ili lično, pre kraja godine.

Rusija se ne povlači. U blizini granice ima skoro 100.000 vojnika, a zvaničnici administracije očekuju da će taj broj uskoro porasti. Dok NATO planira vanredne situacije, Rusija se hvali svojim „neraskidivim“ vojnim savezom sa Pekingom. Putin govori o večnoj vezi Moskve sa Kijevom na isti način na koji kineski lideri traže ponovno ujedinjenje sa Tajvanom. On je ponudio razlog za rat u emotivnom eseju u julu, tvrdeći da su Ukrajina i Rusija nerazdvojive.

Putin voli da se igra mentalnih igrica sa Zapadom. On formira konfrontaciju gore-dole, šaljući trupe na front, a zatim okrivljujući Ameriku za svoju provokaciju; njegovi agenti su širili glasine o zaverama za državni udar u Kijevu. On zahteva ustupke od ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, a zatim, kada Zelenski angažuje izraelske i francuske lidere da argumentuju njegov slučaj, odbacuje ga kao slabog. Bivši oficir CIA koji dobro poznaje Ukrajinu objašnjava da Putin „omekšava metu, povećava umor, odvlači pažnju vlasti“.

Blinken će verovatno u sredu upozoriti saveznike u NATO-u da Putin možda priprema triku u kojoj lažno tvrdi da je Ukrajina napala snage koje podržava Rusija kao izgovor za akciju. Blinken je prošlog meseca rekao da je Putin izneo takve lažne tvrdnje kada je napao Ukrajinu 2014. i da su one deo njegove „knjige igara“.

Ruski lider želi da ga Amerika shvati ozbiljno, ali osim toga, želi da se osveti za rusko poniženje nakon pada komunizma. „Putin zapravo ima maligni stav prema Sjedinjenim Državama“, objašnjava Vilijam B. Tejlor mlađi, bivši ambasador u Kijevu.

Tejlor se priseća upozorenja koje je dao Zelenskom nakon što je postao predsednik Ukrajine 2019. godine i želeo da pregovara o dogovoru sa Putinom: „Nemojte se mešati u igru“.

Pokreti trupa koji su počeli u oktobru bili su primer Putinove lukave upornosti.

„Način na koji su izvršili prikupljanje nije bio transparentan; bio je sakriven, delom urađen preko noći, „objašnjava Džon Herbst, bivši američki ambasador u Ukrajini koji je sada u Atlantskom savetu. On dokazuje da sa svom smelosti Putina u inskeniranju ovog novog plana, delimično tajnog, „njegova igra je blef”.

Najveći Putinov problem može biti javno mnjenje – i u Ukrajini i u Rusiji. Iako Putin govori o mističnom jedinstvu Kijeva i Moskve, ljudi u obe zemlje ne žele sukob.

Avgustovska anketa Nacionalnog demokratskog instituta pokazala je da 76 odsto Ukrajinaca želi „potpuno funkcionalnu demokratiju“. Ovaj cilj je odobrilo 71 odsto ispitanika na istoku; osećaj u Harkovu, blizu ruske granice, odgovaralo je onom u glavnom gradu Kijevu. Upitani da navedu pretnju po zemlju, 82 odsto Ukrajinaca je pomenulo „ rusku vojnu agresiju“.

Putin je popularan u Rusiji, sa procenom od 67 odsto u oktobru, prema Levada centru u Moskvi. Ali studija u maju je pokazala da je procenat ljudi koji žele da se drže podalje od rata u Ukrajini identičan broju koji su želeli da Rusija interveniše. Samo 16 odsto Rusa misli da bi rat u Ukrajini povećao Putinov autoritet, a 31 odsto je reklo da će doneti ogorčenost.

Kako zaustaviti „majstora hrabrosti“, kako Putina opisuje bivši zvaničnik CIA? Jedan od načina je da razgovarate s njim, kao što Bajden planira da uradi, i ponudite mu dostojanstveno povlačenje. Ali, ako to ne uspe i Putin izvrši invaziju na Ukrajinu, Sjedinjene Države i njeni saveznici ove nedelje raspravljaju o tome kako da on plati što veći račun za to.