Zašto bi EU trebalo da zabrani ruske turiste

Zabrana izdavanja viza neće imati isti efekat kao vojna pomoć Kijevu, ali će poslužiti kao snažan signal za obične Ruse.

Autor: Natia Seskuria, saradnica u Royal United Services Institute.

Prošlo je više od šest meseci otkako je Rusija započela nasilni rat protiv Ukrajine, u kojem su hiljade ljudi poginule, a milioni Ukrajinaca bili prisiljeni da napuste svoje domove. Ovog leta ruski turisti i dalje uživaju u luksuznom odmoru na Francuskoj i italijanskoj rivijeri, uprkos strogim zapadnim ograničenjima, uključujući obustavu vazdušnog saobraćaja između država članica EU i Rusije. U međuvremenu, Ukrajinci se bore za svoje živote. Spektakularni obim i brzina Harkovske kontraofanzive pokazali su da bi, uz podršku Zapada, Ukrajina mogla da oslobodi svoje okupirane teritorije – ali to ne znači da Evropa treba da se uzdrži od preduzimanja drugih simboličkih mera.

U avgustu je ukrajinski predsednik Volodymyr Zelensky pozvao zapadne zemlje da zabrane ulazak svim ruskim putnicima, jer “moraju da žive u svom svetu dok ne promene svoju filozofiju”. Ideju Zelenskog brzo su podržali Estonija i Finska, koji su se zalagali za zabranu turističkih viza širom EU. Obe zemlje koje su služile kao glavne rute za ulazak Rusa u Evropsku uniju već su ograničile broj viza koje su Rusi izdali. Finska premijerka Sanna Marin je insistirala na tome da je moralno pogrešno da ruski građani vode normalan život i putuju Evropom, dok njihova vlada vodi nasilni rat.

Litvanija, Letonija, Estonija, Poljska, Norveška, Finska, Danska i Češka takođe su podržale panevropsku zabranu izdavanja turističkih viza. Ipak, mnoge zemlje su se usprotivile, uključujući Nemačku, Francusku, Mađarsku, Austriju i Luksemburg. Nemačka i Francuska naglasile su važnost pokazivanja transformativne snage EU, posebno mladim Rusima, dok je Austrija zabranu nazvala kontraproduktivnim korakom u borbi protiv ruske propagande.

Tokom sastanka ministara spoljnih poslova EU krajem avgusta postignut je sporazum sa Rusijom o obustavi viznog režima 2007.godine, što bi Rusima otežalo dobijanje turističkih viza. Međutim, ova odluka verovatno neće imati efekta. EU može i treba učiniti više.

Zabrana izdavanja viza zaista je izvanredna mera, ali šest meseci krvoprolića u Ukrajini i najmanje 14 godina smirivanja nateralo je Zapad da napusti svoju zonu komfora u odnosima sa Rusijom. Zbog nedostatka jedinstva unutar bloka, zemlje poput Baltika i Poljske pooštravaju sopstvene imigracione mere i ograničavaju ulazak Rusa.

Obični Rusi se nikada nisu protivili ruskoj invaziji na Gruziju, okupaciji Krima ili ratnim zločinima Rusije u Siriji. Putinova ocena odobrenja porasla je nakon avgustovskog rata 2008.godine i dostigla je rekordno visok nivo od 89 procenata nakon aneksije Krima 2014. godine. Uz pomoć državne propagande, Putin koristi svoju agresivnu spoljnopolitičku prednost da skrene pažnju sa unutrašnje politike. Predstavljanje imperijalističkih vojnih podviga Rusije kao problema, maksimiziranje javne podrške i egzistencijalistički ratovi protiv navodnog širenja NATO-a.

Do sada je ova strategija funkcionisala, a u Rusiji nije bilo snažnog antiratnog pokreta. Ironično, novoformirani desničarski protestni pokret ne osuđuje rat, već okuplja grupu žestokih jastrebova frustriranih ruskom vojskom kako bi prolili više krvi u Ukrajini i pobedili u ratu i poziva na upotrebu destruktivnih sredstava.

Snažna propaganda i brutalna represija protiv protivnika sigurno su odigrali ulogu u uništavanju želje da se progovori kod preostale grupe opoziciono nastrojenih građana. Uprkos brzom prelasku sa autoritarizma na autoritarizam i prekomernoj upotrebi nasilja nad bilo kojim protivnikom, Putinove ocene i dalje rastu, prema anketama centra Levada.

Putinovo odobrenje dostiglo je 83 odsto od početka rata u Ukrajini. Gledajući ove brojeve, kada nemački kancelar Olaf Scholz kaže: “Ovo nije rat ruskog naroda, to je Putinov rat”, on u osnovi greši.

Nakon aneksije Krima, politika zapadnih sankcija bila je ograničena po obimu i nije bila namerno usmerena protiv civilnog stanovništva. Ali odvajanje politike Kremlja od običnih građana nije uspelo. Rusi su se navikli na ideju da će, šta god Putin uradio, Zapad će na kraju zatvoriti oči na to i poslovati kao i obično. Šengenske zemlje su 2021.godine od Rusije dobile 3 miliona zahteva za kratkoročnu vizu, od kojih je samo 3,2 odsto odbijeno. Međutim, nema dokaza da je meka moć Evropske unije funkcionisala i da su odnosi među ljudima imali bilo kakav transformativni uticaj. Sada je vreme da svaki deo društva oseti posledice rata.

Iako se izgledi za promenu režima čine udaljenim i trenutno nerealnim, promene u Rusiji će doći samo iznutra. Ukrajinci i Gruzijci to vrlo dobro znaju zbog svog iskustva suočavanja sa autoritarnim liderima i prisiljavanja na abdikaciju.

Odluka da se suprotstavi Putinovom brutalnom režimu je veoma skupa; hiljade civila uhapšeno je u gradovima širom Rusije zbog osude rata u Ukrajini. Poznati ruski opozicioni aktivisti Vladimir Kara-Murza and Ilya Yashin uhapšeni su zbog kritikovanja rata. Nedavno je bivši gradonačelnik Jekaterinburga i ruski opozicioni političar Yevgeny Roizman uhapšen zbog klevetanja ruske vojske. Ovih dana dovoljna je samo jedna reč za odlazak u zatvor.

Omogućavanje ruskim građanima da uživaju u prednostima putovanja u EU, dok njihova vlada ubija nevine Ukrajince, moralno je i politički pogrešno. Pored toga, to podstiče Ruse da se distanciraju od politike, tvrdeći da su “apolitični” – i stoga praktično nemaju nikakve veze sa ruskim ratom u Ukrajini. Zabrana izdavanja viza primorala bi ih da prihvate nečiju stranu, a to šalje poruku svakom građaninu da ako se ne suprotstave ratu i ne osude ga, nema mesta na Zapadu.

Protivnici zabrane viza su u pravu kada kažu da takva mera neće zaustaviti rat. U stvari, EU ima veoma jaku polugu u smislu različitih skupova sankcija koje bi mogle potkopati režim i, što je najvažnije, pomoći Ukrajincima da pobede u ratu snabdevanjem prijeko potrebnog oružja za koje su pokazali da bi moglo napraviti značajnu razliku. Istina je da će Rusija pojačati svoju antizapadnu propagandu. U stvari, Kremlj već pokušava da iskoristi predloženu inicijativu u svoje propagandne svrhe, nazivajući je nacističkom politikom i angažujući javnu podršku protiv zajedničkog neprijatelja.

Ipak, EU ne bi trebalo da izbegava donošenje smelih odluka. Rusija već prikazuje rat u Ukrajini kao rat protiv Zapada, i sve dok saveznici EU i NATO ostaju ujedinjeni u podršci Ukrajini, Rusija će uvek voditi gnusni propagandni rat.

Postoji jedna grupa kojoj će zabrana viza i zabrana turizma ugroziti: opoziciono nastrojeni Rusi. Najbrži i najčešći način da takvi pojedinci uđu u EU, a zatim zatraže azil su turističke vize. Iako su u manjini, oni su sada u najranjivijem položaju u kojem su ikada bili tokom sve Putinove duge vladavine. Za EU je važno da humanitarni kanali budu otvoreni za novinare, aktiviste civilnog društva i otvorene ljude koji se suočavaju sa egzistencijalnim pretnjama unutar Rusije. Zemlje EU moraju blisko sarađivati sa pouzdanim organizacijama civilnog društva i nevladinim organizacijama kako bi obezbedile humanitarne vize za one ruske disidente kojima preti progon Putinovog režima.

Vruća rasprava o viznim zabranama ne bi trebalo da skrene pažnju sa glavnog cilja pomoći Ukrajini da pobedi u ratu. Zapad još uvek može i treba da učini mnogo da podrži Ukrajinu u smislu jačanja vojne podrške, jačanja ekonomskih sankcija Rusiji i oduzimanja Moskve dragocenim prihodima od uvoza nafte i gasa. Zabrana izdavanja viza bila bi solidan dodatak i signal Rusima da se ovog puta EU odriče svojih dvostrukih standarda prema Rusiji. Pored moralnih i političkih razloga, to bi takođe smanjilo bezbednosne pretnje pojedinim državama EU u smislu sve većih pokušaja infiltracije ruskih agenata.

Bellingcat je nedavno otkrio kako se ruski vojni obaveštajni oficir nastanio u Napulju u Italiji kako bi uspostavio bliže veze sa osobljem NATO-a. Iako Albanija nije članica EU, u Albaniji su prošlog meseca uhapšena tri osumnjičena za špijuniranje Kremlja. Špijuni su ušli u zemlju kao turisti. Kako su odnosi između Rusije i Zapada dostigli najnižu tačku, agenti obaveštajnih službi će postati skloniji da prelaze granice zemalja po turističkim vizama. Ovaj prodor u Evropu mora biti zaustavljen./FP

Estonski premijer Kaja Kallas apsolutno je u pravu: “poseta Evropi je privilegija, a ne ljudsko pravo.” Vreme je da Rusi shvate da ovu privilegiju treba zaslužiti.