Zalaganje Mađarske za pristupne pregovore Srbije je u zastoju zbog njenog odbijanja da uvede sankcije Rusiji i njenih veza sa Kinom

Odbijanje Srbije da uvede sankcije Rusiji bila je jedna od glavnih prepreka koja sprečava zemlju da pređe u sledeću fazu pristupnih pregovora.

Nekoliko diplomata je izjavilo za Euronews da je zahtev Mađarske da pristupne pregovore Srbija pređe u sledeću fazu odbio značajna grupa zemalja EU, što onemogućava postizanje potrebnog jednoglasnosti.

Debata je održana u ponedeljak tokom zatvorenog sastanka ambasadora.

Među protivnicima su bile Hrvatska, Estonija, Finska, Nemačka, Letonija, Litvanija, Holandija i Švedska. Oni su ukazali na nejasno stanje Beograda u pogledu osnovnih prava, napete odnose sa susednim Kosovom i, posebno, na odbijanje Beograda da nastavi sa uvođenjem sankcija Rusiji.

Predlog mađarskog predsedavajućeg EU imao je za cilj da Srbiju približi otvaranju Grupe 3 procesa pridruživanja, koja obuhvata osam pojedinačnih poglavlja koja se odnose na konkurentnost i privredni rast, kao što su oporezivanje, monetarna politika, zapošljavanje, carina i naučna istraživanja.

Srbija je ranije otključala pet od ovih osam poglavlja, ali je Brisel 2020. promenio pravila kako bi stvorio tematske grupe, koje sada moraju biti potpuno otvorene nakon što se ispuni niz preliminarnih standarda.

Prema Evropskoj komisiji, Srbija je ispunila standarde i “tehnički je spremna” da započne pregovore u okviru Grupe 3, a konačna odluka u rukama država članica, koje moraju dobiti jednoglasno zeleno svetlo u svakom koraku procesa.

Konsenzus nije postignut u ponedeljak nakon što je Mađarska, koja je nepokolebljivi zagovornik evropskih integracija Srbije, iznela predlog Grupe 3. Opoziciona grupa je priznala napredak Srbije u njenoj aplikaciji za članstvo, ali je insistirala da su „potrebni konkretni rezultati“ pre nego što se nastavi, rekao je diplomata.

Glavni razlog za zabrinutost za stolom bio je očigledan nedostatak usklađenosti Beograda sa spoljnom politikom EU, posebno u pogledu brojnih sankcija koje je blok uveo Rusiji zbog njene invazije velikih razmera na Ukrajinu, rekao je diplomata.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da se ne stidi što održava „tradicionalno veoma dobre odnose“ sa Moskvom i odbacio zapadna ograničenja.

„Niko se u Evropi ne slaže sa mnom po ovom pitanju, ali svi u Evropi razumeju moj stav“, rekao je Vučić u septembru.

Beograd je takođe pod lupom zbog svog sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom, koji je stupio na snagu 1. jula i odmah ukinuo 60 odsto carina između dve strane. Nejasno je kako zemlja sa sporazumom o slobodnoj trgovini sa Kinom može postati deo EU, pošto je trgovinska politika bloka jedinstvena i određena od strane Brisela.

Srbija „održava odnose na visokom nivou sa Ruskom Federacijom i intenzivirala je svoje odnose sa Kinom, što postavlja pitanja o strateškoj orijentaciji Srbije“, navodi Komisija u izveštaju o proširenju objavljenom prošlog meseca.

Vučićeva politika je slična politici mađarskog premijera Viktora Orbana, koji se razišao sa kolegama iz EU da bi održao dobre odnose sa ruskim Vladimirom Putinom i kineskim Si Đinpingom. Orbanova veoma kontroverzna „mirovna turneja” tokom leta, koja ga je odvela u Moskvu i Peking, izazvala je optužbe za nelojalnost.

Napredak u pristupnim pregovorima sa kandidatima Zapadnog Balkana jedan je od glavnih prioriteta mađarskog predsedavanja Savetom EU, koje se završava 31. decembra.

„Obećali smo zemljama Zapadnog Balkana pre dvadeset godina da ćemo im omogućiti pristup i vreme je da to obećanje održimo“, rekao je Orban.

Dok Brisel pristupa procesu proširenja kao „zasnovanom na zaslugama“, odluke država članica su u suštini političke. Mađarska, na primer, nije bila voljna da pristane na zahtev Ukrajine, koja je trenutno u virtuelnom zastoju (situacija u kojoj nema vidljivih aktivnosti ili promena)./The Geopost/