Za Rusiju nije bezbedno da ponovo pokrene nuklearnu elektranu Zaporožje, kaže ukrajinski šef energetike

Petro Kotin, generalni direktor Energoatoma, kaže da „velike probleme“ treba rešiti pre nego što elektrana može bezbedno da proizvodi struju

Za Rusiju bi bilo nesigurno da ponovo pokrene okupiranu nuklearnu elektranu u Zaporožju, a Ukrajini bi bilo potrebno do dve godine u miru da povrati kontrolu, rekao je izvršni direktor kompanije koja upravlja masivnom elektranom sa šest reaktora.

Petro Kotin, izvršni direktor Energoatoma, rekao je u intervjuu da postoje “veliki problemi” koje treba prevazići – uključujući neadekvatnu vodu za hlađenje, osoblje i napajanje – pre nego što elektrana ponovo bezbedno proizvodi električnu energiju.

Budućnost elektrane u Zaporožju, najvećeg nuklearnog reaktora u Evropi, važan je aspekt pregovora o okončanju rata u Ukrajini. Objekat, koji je Rusija zauzela u proleće 2022. i zatvoren nekoliko meseci kasnije iz bezbednosnih razloga, ostaje na prvoj liniji sukoba, u blizini reke Dnjepar.

Rusija je saopštila da namerava da sačuva objekat i vrati ga u funkciju, iako ne navodi tačan datum. Aleksej Lihačov, šef ruskog operatera nuklearne elektrane Rosatom, rekao je u februaru da će elektrana biti ponovo pokrenuta kada „vojni i politički uslovi dozvole“.

U međuvremenu, Donald Tramp je izrazio interesovanje za preuzimanje kontrole nad nuklearnom elektranom, iako se ova mogućnost smatra malo verovatnom.

Kotin je rekao da je Energoatom spreman da ponovo pokrene elektranu, ali da bi to zahtevalo povlačenje ruskih snaga i deminiranje i demilitarizaciju lokacije.

On je rekao da bi takvo ponovno pokretanje od strane Ukrajine trajalo „između dva meseca i dve godine“ u okruženju „bez ikakve vojne pretnje“, dok bi rusko ponovno pokretanje u ratu bilo „nemoguće, čak ni za jednu jedinicu [reaktor]“.

Kotin je rekao da se šest reaktora može vratiti u rad tek nakon što se završi 27 sigurnosnih programa dogovorenih sa ukrajinskim nuklearnim regulatorom, uključujući testiranje nuklearnog goriva u jezgri reaktora, pošto je premašio šestogodišnji rok za projektovanje.

Ovo postavlja pitanje da li bi Rusija mogla da ponovo pokrene elektranu nakon prekida vatre bez značajnog rizika. Objekat je već nebezbedan, rekao je Kotin, jer se koristi kao „vojna baza sa vojnim vozilima“ i „verovatno sadrži oružje i eksploziv“.

Rusija je priznala da je postavila mine između unutrašnjeg i spoljašnjeg perimetra objekta „da bi odvratila potencijalne ukrajinske sabotere“, dok su inspektori nuklearnog regulatora IAEA prijavili prisustvo naoružanih trupa i vojnog osoblja na lokaciji.

Prošlog meseca, Ministarstvo energetike SAD je saopštilo da je fabrikom u Zaporožju upravljao „neadekvatno obučen kadar“ sa brojem zaposlenih manjim od jedne trećine predratnog nivoa.

Američki brifing kaže da su ukrajinski reaktori, iako su prvobitno izgrađeni prema sovjetskom VVER konceptu, „razvijali drugačije“ od svojih ruskih kolega, „posebno sigurnosni sistemi“. Stručnjaci obučeni u Rusiji koji zamenjuju ukrajinsko osoblje su „neiskusni“ u radu sa ukrajinskim varijantama.

Kotin je rekao da pokušaj Rusije da ponovo pokrene elektranu skoro sigurno neće biti prihvaćen ili podržan od strane Ukrajine. Da bi se to uradilo, u elektranu bi trebalo da budu postavljena tri dodatna visokonaponska voda od 750 kV, rekao je on.

Nuklearni reaktor zahteva značajnu količinu električne energije za svakodnevni rad, a tri od četiri dalekovoda potiču iz oblasti koje su sada pod ruskom okupacijom. „Oni su sami uništili linije“, rekao je Kotin, a Rusija je otkrila da inženjeri ne mogu da ih ponovo izgrade kako se rat nastavlja, dodao je on.

Ostale su samo dve linije za održavanje lokacije tokom hladne sezone: 750 kV vod koji dolazi iz Ukrajine i drugi 330 kV vod, ali čije je napajanje prekidano granatiranjem osam puta, pa se elektrana oslanja na generatore za vanredne situacije.

Prema rečima stručnjaka, na lokaciji je potrebno izgraditi crpnu stanicu jer nema dovoljno vode za hlađenje. Uništenje brane Nova Kahova nizvodno od strane ruskih vojnika u junu 2023. onemogućilo je snabdevanje potrebnom vodom iz reke Dnjepar.

Dva civila su navodno ubijena u ruskim raketnim udarima u nedelju, jedan u udaru balističkih raketa u istočnom okrugu Kijeva; Rusija je saopštila da je zauzela pogranično selo u blizini Sumija na severoistoku Ukrajine.

Volodimir Zelenski je rekao da je Rusija prošle nedelje upotrebila više od 1.460 vođenih vazdušnih bombi, skoro 670 dronova i više od 30 projektila. Ukrajinski predsednik je rekao: „Broj vazdušnih udara se povećava.

Pregovori o prekidu vatre uz posredovanje SAD do sada su dali ograničene rezultate. Obe strane su se složile da prekinu sa napadima na energetske ciljeve, iako se međusobno optužuju za kršenje; Rusija nije prihvatila pomorski prekid vatre koji je dogovorila Ukrajina.

Ruski zvaničnik uključen u pregovore rekao je u nedelju da bi diplomatski kontakti između Rusije i SAD mogli da se nastave već sledeće nedelje./The Guardian/