Vučićeva BIA: Od zaštite Rusa do prisluškivanja opozicije i građana Srbije

Nedavne promene u vrhu Bezbednosno-informativne agencije (BIA) nisu puka rutinska rotacija kadrova, već pažljivo kalkulisan potez koji pokazuje nastojanje predsednika Aleksandra Vučića da zadrži apsolutnu kontrolu nad tajnim službama.

Marko Parezanović, jedan od najuticajnijih ljudi u BIA i dugogodišnji Vučićev pouzdanik, uklonjen je sa mesta šefa Operative i premešten na savetničku poziciju sa minimalnim ovlašćenjima. Na njegovo mesto imenovan je Nikola Vasiljević, bivši šef BIA centra u Novom Sadu i savetnik za bezbednost premijera Miloša Vučevića.

Ovaj potez dolazi u osetljivom trenutku. Srbija se suočava sa sve jačim pritiscima da smanji ruski uticaj u svojoj ekonomiji, naročito nakon krize oko vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS), u kojoj Rusija ima značajan udeo. Parezanović, poznat po bliskim vezama sa ruskim bezbednosnim službama i otvorenoj rusofiliji, u tom kontekstu postaje „neprihvatljiv“. Nedavno hapšenje (i brzo puštanje na slobodu) ruskog obaveštajca Vjačeslava Kalinjina u Beogradu dodatno se tumači kao signal da režim, uprkos strahu od reakcije Kremlja, pokušava da se makar formalno i postepeno distancira od Moskve.

Izvori iz bezbednosnih struktura tvrde da Parezanovićevo uklanjanje ne predstavlja strogu kaznu, već dogovoreno povlačenje. Sa svojim bogatim operativnim iskustvom i sposobnošću da proceni političke tokove, on je, kako se navodi, izabrao da se povuče u senku kako bi izbegao buduće rizike. Parezanović je kroz karijeru prošao put od bliskosti sa starim socijalistima, preko vlasti demokrata, do potpunog poverenja Aleksandra Vučića – pravi „čovek za sva vremena“. Međutim, u eri delikatnog balansiranja između Zapada i Istoka, njegov raniji profil više se ne uklapa u novu strategiju režima.

Iako je Vučić javno kritikovao rukovodstvo BIA zbog „nedovoljnog angažovanja“, pa čak i insinuirao da pojedini delovi agencije podržavaju opoziciju, to više liči na upozorenje za očuvanje apsolutne lojalnosti nego na iskren pokušaj reforme. BIA je, u suštini, ostala jedan od ključnih stubova Vučićeve vlasti – transformisana iz službe nacionalne bezbednosti u politički instrument za obračun sa protivnicima.

Od dolaska Vučića i Srpske napredne stranke (SNS) na vlast 2012. godine, BIA se kontinuirano suočava sa optužbama međunarodnih organizacija poput Amnesty Internationala, Freedom Housea i Human Rights Watcha za sistematske zloupotrebe. Najnoviji izveštaj Amnesty Internationala, „Digitalni zatvor: nadzor i gušenje civilnog društva u Srbiji“, dokumentuje da su BIA i policija koristile napredne špijunske softvere poput izraelskog Pegazusa i domaćeg NoviSpy-ja za inficiranje telefona novinara, aktivista i opozicionih ličnosti.

BIA je, prema brojnim navodima, korišćena i za infiltraciju antivladinih protesta, uključujući one nakon tragedije u Novom Sadu 2024. godine, za proizvoljna hapšenja i širenje dezinformacija kroz provladine medije. Postoje ozbiljne optužbe o vezama pojedinih čelnika BIA sa kriminalnim grupama, uključujući klan Veljka Belivuka, koji se dovodi u vezu sa zastrašivanjem i nasiljem u korist režima. Sam Parezanović pominje se u prepiskama grupe Darka Šarića kao osoba koja „može sve da završi“.

Ovakve prakse izazvale su oštre kritike Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, koje Srbiju opisuju kao „hibridnu demokratiju“ u procesu autoritarnog nazadovanja, gde bezbednosne institucije služe očuvanju lične vlasti Aleksandra Vučića. Režim ove optužbe odbacuje kao „hibridne napade“ iz inostranstva, ali dostupne činjenice ukazuju na jasnu sliku: BIA ne štiti nacionalnu bezbednost, već režim.

Najnovije promene mogu se tumačiti kao pokušaj „uljepšavanja“ imidža, ali dok god Vučić zadržava potpunu kontrolu, BIA će ostati njegovo glavno sredstvo za „prljave poslove“./TheGeopost