Vreme je da Rusija brine o crvenim linijama Zapada u Ukrajini

Otkako je počela ruska invazija na Ukrajinu pre više od dve i po godine, razgovor o ruskim crvenim linijama je ključna karakteristika međunarodne debate o tom ratu. Sve ovo vreme, Kremlj je nemilosrdno koristio rusku preokupaciju crvenim linijama da bi podstakao strahove Zapada od eskalacije i ograničio međunarodnu podršku Ukrajini.

Dok je pažnja bila usmerena na redovna upozorenja Rusije, praktično nije bilo diskusije o sopstvenim crvenim linijama Zapada. Kao rezultat toga, još uvek nemamo pojma koji bi se scenariji u zapadnim prestonicama mogli smatrati dovoljno ozbiljnim da opravdaju eskalaciju podrške Ukrajini ili čak direktnu vojnu intervenciju.

Zapadni lideri su do sada uglavnom izbegavali konfrontacioni ton koji je preferirao Kremlj, umesto toga govoreći o potrebi da se uskrati pobeda Rusije, istovremeno obećavajući da će stajati uz Ukrajinu „sve dok je to potrebno“. Oprezni jezik koji su koristili Kijevski saveznici uglavnom je bio u skladu sa pružanjem vojne pomoći Ukrajini, koja je obično dolazila sa značajnim zakašnjenjima i često samo kao odgovor na opasna dešavanja na ukrajinskom frontu.

Ovaj reaktivni pristup stavlja Zapad u značajno nepovoljan položaj i ostavlja Rusiji inicijativu za eskalaciju, dozvoljavajući Kremlju da odredi uslove čitavog rata. Na primer, dok Rusija može da napada civilne mete širom Ukrajine kako želi, sama Ruska Federacija ostaje bezbedno utočište za Putinove snage jer Zapad koji nije sklon riziku ograničava sposobnost Ukrajine da se odbrani.

Samo dva puta su zapadni lideri pokušali da javno nametnu svoje crvene linije. Prvi put se to dogodilo 2022. godine, kada je zveckanje nuklearnom sabljom Vladimira Putina podstaklo zabrinutost zbog moguće apokaliptične eskalacije. U nizu televizijskih nastupa visokog profila, savetnik predsednika Bajdena za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je da su Sjedinjene Države upozorile Rusiju na „katastrofalne posledice“ ako Moskva odluči da upotrebi nuklearno oružje u Ukrajini.

Nedavno je francuski predsednik Emanuel Makron izrazio ideju o slanju trupa u Ukrajinu ako vojna situacija to bude neophodna. Ono što je ključno jeste da je Makron u ovom kontekstu govorio o geografskim crvenim linijama i da se Rusija mora sprečiti da zauzme najvažniji ukrajinski lučki grad na Crnom moru, Odesu.

Francuski šef države opravdao je svoj stav o mogućem raspoređivanju zapadnih vojnika u Ukrajinu kritikujući ono što je video kao previše opreznu reakciju Zapada na rusku invaziju na Ukrajinu. „Ne isključujem ništa jer imamo posla sa nekim ko ništa ne isključuje“, rekao je za The Economist u maju 2024. „Nesumnjivo smo bili previše oklevani u definisanju granica našeg delovanja prema nekome ko ih više nema.

Dok su sopstvene crvene linije Rusije više puta razotkrivane i široko ismejane, jasno je da su česte pretnje Kremlja uspešno uticale na odgovor Zapada na invaziju Ukrajine. Ograničavajući zapadnu vojnu pomoć Ukrajini, Moskva je posejala neizvesnost među saveznicima Kijeva. Ovo je nesumnjivo usporilo protok oružja u Ukrajinu, dok je istovremeno ograničavalo sposobnost ukrajinske vojske da koristi oružje koje dobije.

Daleko je od jasnog šta su prave crvene linije Zapada u vezi sa ruskom invazijom na Ukrajinu, ili da li bi zapadni lideri bili spremni da ih sprovedu ako Rusija odluči da nazove svoj blef. Ipak, moglo bi biti značajnih koristi od držanja Kremlja u mraku. Na kraju krajeva, kao što je predsednik Makron naglasio, nema mnogo strateškog smisla unapred obavestiti Rusiju o tome šta Zapad jeste, a šta nije spreman da uradi.

Umesto toga, zapadni lideri bi mogli da pokušaju da postave niz crvenih linija koje bi bilo skupo preći. To bi moglo uključivati geografske crvene linije koje štite južnu obalu Ukrajine i veće gradove, ili konkretnije crvene linije koje ograničavaju napade na civilne ciljeve kao što su ukrajinska energetska mreža ili osnovne komunalne usluge. Ozbiljni ratni zločini kao što je tekuća masovna deportacija ukrajinske dece takođe bi se mogli pozabaviti.

Čak će se i razgovor o zapadnim crvenim linijama bez sumnje smatrati previše provokativnim u nekim krugovima, ali bi do sada trebalo da bude jasno da je dopuštanje Rusiji neosporne dominacije nad eskalacijom bila skupa greška. Ovaj pristup je otupio odgovor Zapada na najveću evropsku invaziju od Drugog svetskog rata i primorao Ukrajinu da se bori za nacionalni opstanak sa jednom rukom vezanom iza leđa protiv vojne supersile.

Postavljanjem sopstvenih crvenih linija, zapadni lideri bi mogli da povrate bar deo inicijative i da stvore stepen neizvesnosti za Ruse koji bi zakomplikovao Putinove ratne napore. Ako Moskva više ne može da računa na strah Zapada od eskalacije, to bi bilo od koristi samo Ukrajini.

Mikola Bielieskov je naučni saradnik na Nacionalnom institutu za strateške studije i viši analitičar u ukrajinskoj nevladinoj organizaciji “Come Back Alive”. Stavovi izneti u ovom članku su lični stav autora i ne odražavaju mišljenja ili stavove NISS-a ili Come Back Alive/AC/