Vlasti odbacuju Georgescuovu predsedničku kandidaturu i izazivaju nasilje u Bukureštu

Centralni izborni odbor Rumunije (CEB) odbacio je kandidaturu krajnje desničarskog političara Kalina Georgescua u ponovljenim predsjedničkim izborima, što je izazvalo sukobe između njegovih ljutih pristalica i policije.

CEB je 9. marta saopštio da je diskvalifikovao Georgescuovu kandidaturu na osnovu presude Ustavnog suda kojom su zaustavljeni prvobitni izbori u novembru nakon njegove pobede u prvom krugu.

„Njegova kandidatura ne ispunjava uslove predviđene zakonom, koje je utvrdio Ustavni sud u decembru 2024. godine“, saopštio je CEB.

„Shodno tome, kada se izborni proces nastavi, članovi BIK-a smatraju da je nedopustivo smatrati da isto lice ispunjava uslove za pristupanje Predsedništvu Rumunije.

Đorđesku, koji je kritičan prema NATO-u i protivi se rumunskoj podršci Ukrajini protiv ruske invazije, podneo je kandidaturu za ponovljene izbore, zakazane za 4. maj, 7. marta.

CEB je imao 48 sati da prihvati ili odbije prijavu. Georgescu ima 24 sata da se žali na odluku CEB-a. To je dovelo do sukoba između stotina njegovih pristalica i snaga bezbednosti ispred sedišta CEB-a u centru Bukurešta.

Pro-Đorđeskuov demonstranti zapalili su ulični nameštaj i bacali teške predmete na policiju, koja je odgovorila suzavcem, saopštila je policija.

Đorđesku i njegove pristalice tvrdile su da rumunske vlasti pokušavaju da spreče njegovu kandidaturu na reizboru. On je ljutito reagovao na odbijanje, nazvavši ga „direktnim udarcem u srce demokratije“.

„Imam samo još jednu poruku! Ako padne demokratija u Rumuniji, pašće ceo demokratski svet! Ovo je samo početak. Tako je jednostavno!…Evropa je sada diktatura, Rumunija je tiranija!”, dodao je on u objavi na društvenim mrežama.

Prvi krug predsedničkih izbora poništio je Ustavni sud 6. decembra nakon što su u izveštajima rumunske obaveštajne službe pisalo da su strani akteri manipulisali platformama društvenih medija, posebno TikTokom, u korist ekstremno desničarskog, proruskog kandidata Georgeskua.

Poništavanje izbora produbilo je duboke podele u rumunskoj politici i izazvalo međunarodnu zabrinutost za tok demokratije u članicama EU i NATO.

Prošlog meseca, američki potpredsednik Džej Di Vens izneo je tanko prikrivenu kritiku delovanja zemlje protiv Džordžskua, rekavši delegatima na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji: „Ako vaša demokratija može da se uništi sa nekoliko stotina hiljada dolara digitalnog oglašavanja iz inostranstva, onda to nije bilo jako snažno za početak.

Đorđesku jedva da je bio poznat u Rumuniji sve dok nije neočekivano pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora 24. novembra sa oko 22 odsto glasova.

Ovaj 62-godišnjak je trebalo da se suoči sa proevropskom centrističkom kandidatkinjom Elenom Laskoni u drugom krugu izbora koji je viđen kao referendum o budućem kursu Rumunije.

Rumunski premijer Marcel Ciolacu, koji je podržao odluku Ustavnog suda da poništi izbore, rekao je da vlasti imaju pravo da predoče javnosti izuzetno jake dokaze u istrazi “koja se tiče potencijalnog kandidata za majske izbore”.

Rumunski predsednik Klaus Johanis najavio je ostavku 10. februara nakon što je opozicija tražila opoziv protiv njega i on je ostao na vlasti nakon što je Ustavni sud poništio izbore.

Nekoliko dana pre glasanja, Georgescu je pokrenuo TikTok kampanju u kojoj je pozvao na prekid pomoći Ukrajini, očigledno je pogodio glasače. On je takođe izrazio skepticizam u pogledu članstva Rumunije u NATO-u.

Njegove antizapadne poruke se rutinski šire u ruskim državnim medijima i prokremljskim društvenim medijima.

Njegove druge pozicije uključuju podršku rumunskim poljoprivrednicima, smanjenje zavisnosti od uvoza i povećanje proizvodnje energije i hrane./VOA/