Meta je objavila da zabranjuje ruske državne medijske organizacije na svojim platformama društvenih medija, tvrdeći da koriste obmanjujuće taktike da pojačaju propagandu Moskve. Ova najava izazvala je neodobravanje Kremlja u utorak.
Kompanija, koja poseduje Fejsbuk, WhatsApp i Instagram, saopštila je kasno u ponedeljak da će uvesti zabranu u narednih nekoliko dana kako bi pojačala svoje napore protiv ruskih tajnih operacija uticaja.
„Nakon pažljivog razmatranja, proširili smo naše tekuće mere protiv ruskih državnih medija: Rossiya Segodnya, RT i druge povezane kompanije sada su zabranjene za naše aplikacije širom sveta zbog aktivnosti stranog mešanja“, rekla je Meta u pripremljenom saopštenju.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je ocenio: „Takve selektivne akcije protiv ruskih medija su neprihvatljive“ i „Meta se ovim akcijama diskredituje“.
„Imamo izuzetno negativan stav prema tome. I to, naravno, komplikuje izglede za normalizaciju naših odnosa sa Metom“, rekao je Peskov novinarima tokom svog dnevnog konferencijskog poziva.
RT, ranije poznat kao Russia Today, i Russia Segodnya takođe su osudili taj potez.
„Smešno je kako postoji takmičenje na Zapadu – ko može da pokuša da najjače udari RT da bi izgledao bolje“, navodi RT u saopštenju.
Rossiya Segodnya, matična kompanija koja stoji iza državne novinske agencije RIA Novosti i novinskih brendova kao što je Sputnjik, rekla je da Metina odluka „nije bila neočekivana za nas“.
„Meta je duboko ispolitizovana organizacija. Nastavićemo sa radom u zemljama u kojima smo prisutni i ova odluka neće uticati na naš rad“, navodi se u saopštenju „Rossiya Segodnya“.
Metine akcije usledile su nekoliko dana nakon što su Sjedinjene Države objavile nove sankcije protiv RT. Oni optužuju informativni kanal iz Kremlja da je važan deo ruske ratne mašinerije i njenih napora da potkopa svoje demokratske protivnike.
Američki zvaničnici su prošle nedelje tvrdili da RT radi ruku pod ruku sa ruskom vojskom i vodi kampanje prikupljanja sredstava za finansiranje snajperskih pušaka, pancira i druge opreme za vojnike koji se bore u Ukrajini. Oni su takođe rekli da se veb-sajtovi RT-a predstavljaju kao legitimni sajtovi vesti, ali da su korišćeni za širenje dezinformacija i propagande u Evropi, Africi, Južnoj Americi i drugde.
Ranije ovog meseca, Bajdenova administracija je zaplenila veb-sajtove koje vodi Kremlj i optužila dvojicu zaposlenih na RT-u da finansiraju kompaniju za kreiranje sadržaja sa sedištem u Tenesiju milionima dolara za postavljanje video zapisa na engleskom jeziku na društvenim mrežama koji šire pro-kremljovske poruke.
Moskva je odbacila optužbe.
Meta je već preduzela korake da ograniči domet Moskve na mreži. Od 2020. označava objave i sadržaje državnih medija. Dve godine kasnije, Meta je prestala da se oglašava za ruske državne medije i da postavlja njihov sadržaj u fidove korisnika. Zajedno sa drugim sajtovima društvenih medija kao što su Jutjub i TikTok, kompanija je blokirala korisnicima Evropske unije pristup kanalima RT i Sputnjik nakon što je emitere sankcionisao Brisel. Takođe 2022. godine, Meta je zatvorila opsežnu rusku dezinformacionu mrežu koja je širila propagandu Kremlja o invaziji na Ukrajinu.
Meta i Fejsbuk su „blokirali RT u Evropi pre dve godine, a sada cenzurišu protok informacija u ostatak sveta“, navodi RT u svom saopštenju.
Moskva je uzvratila, označivši Metu kao ekstremističku grupu i blokirajući Fejsbuk i Instagram u martu 2022, ubrzo nakon što je poslala trupe u Ukrajinu. Obe platforme – kao i X Elona Maska, ranije poznat kao Tviter, koji je takođe blokiran – bile su popularne među Rusima pre invazije i naknadnog razbijanja nezavisnih medija i drugih oblika kritičkog izražavanja. Platforme društvenih medija sada su dostupne samo preko virtuelnih privatnih mreža./AP/