Vens kaže da Tramp razmatra snabdevanje Ukrajine raketama dugog dometa

Sjedinjene Države razmatraju zahtev Ukrajine za rakete Tomahavk dugog dometa, prema rečima potpredsednika SAD DŽ. D. Vensa.

Međutim, Vens je dodao da će predsednik Donald Tramp doneti „konačnu odluku“ o tom pitanju.

Kijev već dugo zahteva od svojih zapadnih partnera da isporuče oružje sposobno da pogodi ključne ruske gradove daleko iza linije fronta, jer bi to pomoglo Ukrajini da značajno oslabi rusku industriju oružja i okonča rat.

„Ako je cena nastavka rata previsoka za Moskvu, biće primorana da stupi u mirovne pregovore“, rekao je zamenik ministra odbrane Ivan Havriljuk za BBC.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov umanjio je značaj Vensovog predloga, rekavši da „ne postoji panaceja koja može promeniti situaciju na linijama fronta za kijevski režim“.

„Bilo da su to Tomahavci ili druge rakete, one neće moći da promene dinamiku“, dodao je.

Tomahavk rakete imaju domet od 2.500 km, što bi Moskvu dovelo u domet Ukrajine.

Dok je Vens u svojim komentarima u nedelju ostao ambivalentan u vezi sa zahtevom Ukrajine za raketama Tomahavk, specijalni predstavnik SAD za Ukrajinu Kit Kelog je izgleda sugerisao da je Tramp već odobrio udare duboko unutar ruske teritorije.

Na pitanje Foks njuza da li je Vašington odobrio Kijevu da pokrene udare dugog dometa unutar Rusije u određenim slučajevima, Kelog je odgovorio: „Odgovor je da, iskoristite priliku da odete duboko u zemlju; nema sigurnih utočišta.“

Komentari Vensa i Keloga odražavaju nedavnu promenu tona američke administracije o ratu.

Nakon što je više puta izrazio skepticizam da Ukrajina može da nastavi da se drži protiv Rusije, Tramp je prošle nedelje rekao da Kijev može da „vrati celu Ukrajinu kakva je bila“ – preokret koji je navodno iznenadio čak i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

Poznato je da je Tramp bio iritiran površnom spremnošću ruskog predsednika Vladimira Putina da razgovara o okončanju rata dok Moskva nastavlja da bombarduje ukrajinske gradove.

U nedelju, masivni 12-časovni napad u Kijevu, u kojem je učestvovalo stotine dronova i skoro 50 raketa, ostavio je četiri mrtve i najmanje 70 povređenih.

Ukrajinac Havriljuk je za BBC rekao da će Rusija samo dodatno povećati intenzitet i ozbiljnost svojih vazdušnih napada.

Da bi zaštitio svoj vazdušni prostor od balističkih raketa, Kijev je od svojih zapadnih partnera zatražio najmanje 10 jedinica sistema odbrane zemlja-vazduh „Patriot“, koji može da detektuje i presretne dolazeće rakete.

Na pitanje da li će sistemi „Patriot“, koje je Tramp obećao ovog leta, uskoro biti isporučeni, Havriljuk je odbio da pruži detalje, ali je rekao da postoji „izvesno kretanje u tom pravcu“.

Što više dronova i raketa Rusija lansira, to će Ukrajini biti teže da ih presretne.

Ranije ovog meseca, Moskva je ispalila rekordan broj od više od 800 dronova i raketa – najveći broj od početka njene velike invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

Takvi napadi velikih razmera neizbežno dovode do pada stope presretanja.

Od stotina dronova korišćenih u nedeljnom napadu, 31 je pogodio svoje ciljeve. Prema rečima predsednika Zelenskog, to su uglavnom bile stambene zgrade i civilni objekti, poput kardiološkog centra u Kijevu.

Vazdušni napadi ne samo da postaju sve češći i intenzivniji, već i opasniji, jer Moskva raspoređuje nove i naprednije dronove kako bi prodrla kroz ukrajinske sisteme protivvazdušne odbrane, rekao je Havriljuk.

Kada su iranski dronovi „Šahed“ prvi put korišćeni 2023. godine, „mogli su lako biti ometani našim sistemima za elektronsko ratovanje“, objasnio je.

„Danas koriste antene sa 16 kanala da bi prodrli u naše zone ometanja.“

Havriljuk takođe veruje da bi oni pružili način Ukrajini da zaustavi ruske dronove pre nego što stignu do zemalja EU.

„Jačanje našeg sistema protivvazdušne odbrane je investicija u bezbednost cele Evrope“, rekao je, misleći na nedavni upad ruskih dronova u poljski vazdušni prostor.

Dodao je da bi to osujetilo „Putinove planove da stalno plaši Evropu“.

Ranije ove godine, Trampova administracija je odobrila novi mehanizam koji omogućava evropskim saveznicima da kupuju oružje proizvedeno u SAD za Ukrajinu. Do sada je nekoliko evropskih zemalja i Kanada zajedno obećalo 2 milijarde dolara (1,5 milijardi funti).

Iako je deo oružja kupljenog u okviru ovog programa već stigao u Ukrajinu, Havriljuk je rekao da proces ide sporije nego ranije.

Vreme je dragocena roba u Ukrajini, a tokom protekle tri i po godine rata, Kijev je izgradio prosperitetnu odbrambenu industriju, značajno povećavajući proizvodnju dronova, artiljerijskih granata, artiljerijskih sistema i oklopnih vozila.

Ukrajina sada proizvodi skoro 100% dronova za snimanje iz prvog lica (FPV) koji su joj potrebni i do 40% ostalog oružja koje je potrebno na prvoj liniji fronta, rekao je Havriljuk.

U ponedeljak je Zelenski rekao da će Ukrajina nastaviti da se fokusira na domaće dronove i rakete dugog dometa.

Međutim, dok se proizvodnja oružja ne poveća, Kijev će ostati u velikoj meri zavisan od svojih saveznika za sisteme protivvazdušne odbrane koji su mu potrebni.

Ukrajina se nada da će bolja zaštita njenih gradova sistemima protivvazdušne odbrane, u kombinaciji sa oružjem dugog dometa sposobnim da pogodi ruske ciljeve, pomoći da se Moskva dovede za pregovarački sto.

„Samo zajedno sa našim partnerima možemo zaustaviti ruski teror u nebu“, rekao je Havriljuk./BBC/