Većina evropskih zemalja može bez ruskog gasa

Ali završetak ugovora o snabdevanju preko Ukrajine krajem ove godine mogao bi skupo da košta Austriju, Slovačku i Mađarsku.

Ruski gasni ugovor je toksičan. Gas je zamenljiv. Trebalo bi da idemo dalje.

To je logika koju su usvojili mnogi evropski zvaničnici pošto ugovor vredan više milijardi dolara za isporuku ruskog gasa preko Ukrajine u Evropsku uniju ističe krajem godine. A podaci pokazuju da su uglavnom u pravu: EU generalno može dobiti gas negde drugde.

Ali za nekoliko zemalja – posebno Austriju, Slovačku i Mađarsku – ova perspektiva predstavlja skupu dilemu koja bi mogla da se proširi širom Evrope.

Za razliku od većeg dela EU, ove tri zemlje se još nisu povukle iz ruskog gasa. Iz političkih i pragmatičnih razloga, tri zemlje su i dalje povezane sa snabdevanjem Moskve energijom i imaju koristi od prednosti u pogledu troškova. Ukrajinski gasovod je bio ključna veza.

Sa ovom vezom koja je sada na stenama, triju će uskoro možda trebati alternative. Iako postoje opcije, svaka promena statusa kvo ima cenu.

U nastavku, POLITICO razlaže kako se evropsko energetsko tržište promenilo od ruske invazije na Ukrajinu i pokazuje zašto Evropi više nije potreban nekada važan gasovod, ali ne može da izbegne finansijske troškove ukidanja gasovoda.

Energetska mapa Evrope se menja.

Posle sveopšteg napada Rusije na Ukrajinu početkom 2022. godine, velika zavisnost Evrope od agresorskog gasa postala je neposredan problem kada je Moskva prekinula dotok gasa preko gasovoda Severni tok i Jamal-Evropa – dve ključne energetske veze sa EU.

Evropa se brzo prestrojila. Priobalne zemlje su gradile kapacitete za transport tečnog prirodnog gasa (LNG) iz zemalja poput Sjedinjenih Država, a razvijali su se i novi ugovori. Do 2023. godine ruski gasovodni gas je činio samo 8 procenata uvoza energije u EU, 2021. je bio preko 40 procenata.

Ugovor koji je preživeo rat

Međutim, nekoliko cevovoda je nastavilo da radi, uključujući i onaj koji prolazi kroz Ukrajinu i koji je radio po predratnom ugovoru.

Za EU u celini, ta ruta je u velikoj meri bila besmislena – samo oko 5 odsto uvoza gasa iz bloka 2023. dolazilo je preko ukrajinske rute.

Ali ruta je od vitalnog značaja za centralnu i istočnu Evropu. Pošto su zemlje bile okružene morima, nisu mogle lako da pređu na uvoz LNG i nastavile su da kupuju ruski gas.

„To nije veliki deo ukupnog evropskog snabdevanja gasom, ali je zaista važan izvor snabdevanja“, rekla je Samanta Gros, direktorka Inicijative za energetsku bezbednost i klimu u Institutu Brukings.

Na dve godine od rata, Austrija je dospela na naslovne strane jer je i dalje 98 odsto zavisna od ruskog gasa, od čega se najveći deo dobija preko Ukrajine. Slovačka je takođe dobila nekoliko milijardi kubnih metara gasa putem gasovoda, dok Mađarska dobija manje ruskog gasa preko Ukrajine, ali sveukupno u velikoj meri zavisi od moskovske energije.

Međunarodna agencija za energetiku upozorila je prošle nedelje da mogući kvar ukrajinskog gasovoda predstavlja „ključnu neizvesnost“ za Evropu ove zime.

„Dok tranzit ruskog gasa preko Ukrajine pokriva samo mali deo ukupne potražnje za gasom u EU 2023. godine, prekid ovih tranzitnih tokova bi značajno uticao na neka tržišta Centralne i Istočne Evrope i Moldaviju“, navodi agencija.

Profit od ruskog gasa

Trenutno, zemlje EU koje se oslanjaju na ukrajinski gasovod kupuju ruski gas što je moguće jeftinije, bez zavisnosti od posrednika koji ga preprodaju po višim cenama.

„Ako gas bude prekinut, oni će biti povezani sa ostatkom Evrope [tako da će biti moguće da se sami snabdevaju“, rekao je Gros. „Ali umesto da budu na prednjem kraju gasovoda, oni će biti na zadnjem kraju.

Ako bi bili gurnuti na zadnji kraj (cevi) linije, to bi bila velika neprijatnost. Morali bi da se potpišu novi ugovori i planiraju nove rute – bilo da se radi o LNG-u koji se probija sa obale ili za gasovodni gas iz drugih zemalja da zameni izgubljene ruske zalihe. U svakom slučaju, troškovi bi bili značajni.

„Ako gas dođe u Evropu kao LNG, gotovo sigurno će biti skuplji od ruskog gasa iz gasovoda“, rekao je Gros. „Najvažniji razlog zašto je Evropa u početku bila toliko zavisna od ruskog gasa iz gasovoda je taj što je bio jeftin.

Na kraju, to je „više pitanje cene, a manje količine“, rekao je Kristof Halser, analitičar za gas i LNG u RistadEnergi.

Predložena rešenja

Slovačka i Austrija su već našle alternativne izvore gasa sklapanjem ugovora sa susednim zemljama poput Turske. Mađarska bi, s druge strane, mogla da stavi stvar na čekanje i nastavi svoju zavisnost od ruskog gasa preko Srbije.

Sve ove alternative imaju svoju cenu, bilo da je u pitanju skuplji LNG ili, kao u slučaju Mađarske, zavisnost od jednog cevovoda. U svakom slučaju, gas će nastaviti da teče.

Dok bi se zatvaranje najjače osetilo u centralnoj i istočnoj Evropi, cela EU bi mogla da oseti „efekte talasanja“, rekao je Gros. Kako postojeća gasna infrastruktura bude pod stresom, tržišta će postati čvršća i imati manje prostora za greške kada se pojave problemi sa snabdevanjem.

Ukrajinski gasovod bi mogao da nastavi da pumpa gas. Dok je Kijev odbio da pregovara o obnovi direktno sa Moskvom, u toku su pregovori sa Azerbejdžanom bogatim fosilnim gorivima da preuzme ugovore.

Međutim, ostaju pitanja da li Azerbejdžan može da proizvede dovoljno gasa da zameni sav prethodni ruski izvoz – ili će jednostavno delovati kao posrednik, preimenujući „ruski gas“ u „azerbejdžanski gas“ pre nego što ga prođe kroz ukrajinski gasovod.

„Malo je verovatno da je gas koji se prodaje kao azerbejdžanski gas zapravo azerbejdžanskog porekla“, rekla je Aura Sabaduš, ekspert za tržišta gasa u dobavljaču obaveštajnih podataka o robi ICIS. „Azerbejdžan nema proizvodne kapacitete da zadovolji potražnju u južnoj, centralnoj i istočnoj Evropi i malo je verovatno da će mu Rusija dozvoliti da koristi svoju mrežu gasovoda za tranzit gasa.

Ali čak i u ovom scenariju, cene bi verovatno malo porasle.

I naravno, Rusija bi imala koristi od toga./Politico/