„Veb-sajtovi pečuraka“ šire poplavu dezinformacija u Bugarskoj

Kako su se vojne vežbe NATO-a nedavno održale u Poljskoj, dezinformacioni agenti su postali aktivni u Bugarskoj, posebno plodnom tlu za prokremljovske narative.

Vežbe od 4. do 5. marta, deo NATO-ovog programa Steadfast Defender 24, brzo su i zlokobno prikazane kao uvod u invaziju NATO-a na Rusiju. Delimičan naslov je lažno upozoren: „Zmaj 24: NATO se sprema za rat sa Rusijom, vojnici prelaze poljsku Vislu…“pre nego što je utihnuo, očigledna taktika klik-mamca da se namame čitaoci.

Sajt nije bio izolovan incident, već deo grupe takozvanih „veb-sajtova pečuraka“ koji se masovno i jeftino kreiraju, često oko velikih vesti, da bi širili dezinformacije i lažne vesti. Prema nedavnom izveštaju Laboratorije za digitalna forenzička istraživanja (DFRLab), odeljenja za analizu dezinformacija Atlantskog saveta, istraživačkog centra sa sedištem u Vašingtonu, najmanje 25 bugarskih veb-sajtova – mnogi od njih izgledaju kao legitimni veb-sajtovi vesti – objavilo je lažne vesti o NATO vežbama. Jedna lokalna nevladina organizacija nedavno je procenila broj takvih veb stranica u Bugarskoj na 400.

zveštaj DFRLab-a baca svetlo na tipove veb lokacija koje se koriste. Većina se nije fokusirala prvenstveno na „teške” vesti, već, između ostalog. na teme sporta, zabave i načina života. Nakon što se sajtovi kreiraju, sadržaj se širi društvenim medijima, a DFRLab primećuje upotrebu „klastera Facebook imovine“.

Taktika pečuraka je korišćena i ranije. EU DisinfoLab, nevladina organizacija koja prati napore dezinformisanja u Evropi, otkrila je rusku operaciju uticaja koja je delovala u Evropi najmanje od maja 2022. godine, samo nekoliko meseci nakon što je Rusija pokrenula punu invaziju na Ukrajinu.

Operacija Dvostruki, kako je ova kampanja nazvana, upotrebila je nekoliko „klonova” autentičnih medija (najmanje 17 medija, uključujući Bild, The Guardian i RBC Ukrajina) i ciljala korisnike lažnim člancima, video snimcima i anketama. U tu svrhu odgovorni su kupili brojne nazive domena koji su ličili na prave medijske brendove i kopirali njihov dizajn.

Unovčavanje lažnih vesti

Čini se da je i širenje dezinformacija vredno truda. U svom izveštaju, DFRLab je otkrio da stotine domena koji šire prorusku propagandu koriste platforme za digitalno oglašavanje.

„Pored širenja proruske propagande i plana koji je u skladu sa interesima Kremlja, bugarski veb-sajtovi pečuraka takođe monetizuju širenje dezinformacija i koriste naslove za mamce za klikove kako bi privukli korisnike da kliknu na linkove“, rekao je Sopo Gelava, autor izveštaja, u mejlu za RSE.

2023. godine, Centar za proučavanje demokratije, bugarski institut za javnu politiku, prijavio je vezu između veb lokacija koje šire ruske dezinformacije i AdRain.bg, platforme za digitalno oglašavanje u Bugarskoj.

U svom nedavnom istraživanju za DFRLab, Gelava je „utvrdila da su imejlovi povezani sa AdRain reklamnom platformom registrovali najmanje deset veb lokacija na mreži između 2013. i 2018.

Suvlasnik AdRain-a je demantovao ove tvrdnje. „AdRain je platforma za prikazivanje reklama. Slično Google-ovom AdSense-u, AdNov-u [još jedna kompanija za oglašavanje na mreži] i stotinama drugih. Registracija na AdRain-u je besplatna, a svaki vlasnik veb-sajta može se registrovati na platformi i koristiti naš kod za prikazivanje oglasa i praćenje reklamne kutije“, rekao je Miroslav Kascarov bugarskoj službi RSE/RL.

„AdRain ne poseduje niti ima bilo kakav interes u [10] navedenih sajtova. AdRain-ov posao je ograničen na upravljanje oglašavanjem. Veb lokacije u pitanju koriste AdRain za upravljanje oglasima, [i] to je jedina tačka za kontakt“, dodao je Kastsarov .

Plodno tle

Sa svojom mešavinom proruskih partija, nedostatkom političke volje i niskom medijskom pismenošću, članica EU Bugarska je glavna meta za propagandu vođenu Kremljem, pri čemu je zemlja tradicionalno loša u godišnjem indeksu medijske pismenosti EU. Prema istraživanju Evrobarometra iz jeseni 2023. koje prati javno mnjenje širom EU, samo 44 odsto Bugara sumnja u informacije sa društvenih medija, u poređenju sa prosekom EU od 60 odsto.

Dezinformacije koje su se širile tokom pandemije COVID-19, koje su uglavnom širile proruska Bugarska socijalistička partija i krajnje desničarska partija Preporod, bile su barem delimično odgovorne za nagli porast stope zaraze u najsiromašnijoj državi EU. Od 2022. godine, napori u vezi sa dezinformacijama fokusirani su na prikazivanje ruskog predsednika Vladimira Putina kao snažnog lidera i opravdavanje rata Kremlja protiv Ukrajine, zemlje koja je prikazana kao duboko korumpirana i preplavljena fašistima.

Na primer, Factcheck.bg je 2023. izvestio da je mreža veb-sajtova pečuraka širila dezinformacije Kremlja tvrdeći da su deca ukrajinskih izbeglica u zemljama Evropske unije oduzeta roditeljima.

Godinu dana ranije, ukrajinska organizacija StopFake objavila je da bugarski sajtovi šire lažne vesti da je Ukrajina izvršila genocid nad stanovništvom istočnoukrajinskog regiona Donbasa.

Pošto su neke od ovih dezinformacija NATO predstavljale kao agresora i podstakle strahove od rata sa Rusijom, bugarski ministar odbrane se nedavno požalio da to utiče na spremnost vojske i da se sve manje Bugara prijavljuje na vojne akademije u zemlji.

„Članovi stranke, zvaničnici i novinari tradicionalnih medija takođe su uključeni u širenje proruskih dezinformacija“, rekla je Ralica Kovačeva, glavni urednik Factcheck.bg u Bugarskoj.

Uprkos razmerama problema, Sofija je učinila malo da se suprotstavi kampanjama dezinformacija, dodaje Kovačeva.

Bugarska je ponovo u političkim previranjima jer se pokazalo da je teško održati sporazum o podeli vlasti postignut nakon izbora u aprilu 2023. Pošto napori da se formira nova vlada ne uspevaju, još jedan vanredni parlamentarni izbori – šesti za tri godine – biće održani 9. juna, istog dana kada Bugari izlaze na izbore za Evropski parlament.

„Pred nama su još jedan primarni izbori, tako da ne očekujem pozitivne pomake u institucionalnoj borbi protiv dezinformacija u bliskoj budućnosti“, rekla je Kovačeva./rferl/