Vagner i Srbi

Srbija odavno zna za bliske veze između svoje napredne ekstremne nacionalističke zajednice i Rusije. Međutim, tek je ovog meseca predsednik Aleksandar Vučić oštro kritikovao plaćeničku grupu Wagner, praktično sada ruku ruske države, zbog regrutovanja Srba za rat u Ukrajini, napominjući da je to „protivno našim pravilima“.

Zašto sada? Ta izjava je gotovo sigurno povezana sa prigovorom savetnika američkog Stejt departmenta Dereka Šoleta, koji je ranije izrazio zabrinutost da Prigožinova organizacija pokušava da regrutuje borce u Srbiji i drugim zemljama. Šole je napomenuo da je to neprihvatljivo i da je lično izrazio tu zabrinutost tokom razgovora u Beogradu sa srpskim liderom.

Ali dok je Vučić uradio ono što se od njega tražilo, upitna je verovatnoća bilo kakvog odlučnog delovanja vlade. Jedan broj srpskih proukrajinskih aktivista, uključujući predstavnike novog antiratnog emigrantskog talasa iz Rusije, tvrdi da su srpski zvaničnici svesno omogućavali operacije zloglasne plaćeničke grupe u Srbiji i davali direktna naređenja da se ne mešaju u takve aktivnosti.

Oni upiru prstom u Aleksandra Vulina, direktora Državne agencije za bezbednost i informisanje, tajne policije zemlje. Grupa aktivista na čelu sa srpskim advokatom Čedomirom Stojkovićem podnela je 19. januara tužbe protiv Vulina, kao i protiv ruskog ambasadora u Srbiji Aleksandra Bocan-Harčenka i Wagnera. Svi navedeni pojedinci i organizacije optuženi su da su pomagali u regrutovanju Srba za rat.

Ovo nije neka vrsta fanatazije. Od prvobitne ruske invazije na Ukrajinu 2014. zabeleženi su brojni slučajevi pridruživanja Srba ruskim snagama. U leto 2015. godine, stanovnici Horlivke, koju su okupirali proruski borci u Donbasu, izvestili su da su okupacione vlasti dovele naoružane Srbe da iskorene neistomišljenike. Prema njenim rečima, “većina Srba nije ni govorila ruski, pa su se uglavnom bavili hapšenjem osumnjičenih, njihovim pritvaranjem, kao i mučenjem i streljanjima”.

2016. godine, srpski aktivista Vencislav Bujić, koji je blisko sarađivao sa srpskim radikalima i njihovim saveznicima u Moskvi, rekao je novinarima kako su predstavnici organizacije Rus Molodaya koja je povezana sa Kremljom imali planove da destabilizuju Srbiju ako zemlja zauzme prozapadni kurs. Prema Bujiću, plan se oslanjao na mrežu agenata spavača širom Srbije koji bi pokušali da organizuju antizapadne pobune u pravom trenutku.

Bivši proruski aktivista je podelio i snimak na kojem šef radikalne organizacije Srpski vukovi Aleksandar Sinđelić priznaje bliske veze sa ruskim Ministarstvom odbrane. Sinđelić posebno kaže da je upravo on pomogao ruskoj vojsci da odabere srpske četnike da učestvuju u okupaciji Krima. Ubrzo nakon toga, navodi se da su se proruski srpski radikali pridružili ruskom pokušaju da zbaci vladu Crne Gore.

Vlada Srbije je odgovorila zakonom po kojem je učešće u oružanim sukobima na stranoj teritoriji kažnjivo delo i kazna do sedam godina zatvora. Ali izgleda da strah od zatvora ne odvraća srpske radikale. Konkretno, takozvani Rusko-srpski centar za prijateljstvo i saradnju Orly (Orlovi na srpskom) nastavlja otvoreno da postavlja video intervjue na društvenim mrežama sa srpskim dobrovoljcima za koje kažu da se bore za Rusiju u Ukrajini.

Krajem prošle godine otkriveno je da su srpski ultranacionalista Damjan Knežević i jedan od organizatora srpske opozicije na Kosovu Zoran Lekić posetili novoizgrađeno Wagner sedište u Sankt Peterburgu. Prema pisanju medija, posetu je organizovao direktor Orly, Aleksandr Lysov. Nakon toga, Knežević je rekao da vidi potrebu da se „obezbedi što veća saradnja i podrška [što je moguće] Ruske Federacije i ruske vojske u slučaju sukoba na Kosovu“.

Pro-kremljski mediji nisu demantovali da su srpski gosti posetili Wagner centar, ali insistiraju da Prigožinova organizacija nije regrutovala Srbe, jer je „eskalacija na Kosovu“značila da Srbi žele da ostanu blizu kuće. Sam Prigožin je na svoj karakterističan način prokomentarisao navode Dereka Šoleta, izjavivši da Vagnerova organizacija nije imala kontakte sa Srbijom, već bi umesto toga “učestvovala u međuetničkom sukobu na teritoriji Sjedinjenih Država”.

Telegram kanal Zlyi OroVi ugošćuje propagandiste koji redovno podstiču govor mržnje i uvrede na račun ruskih prognanika, što je posebno ojačalo nakon što su emigranti formirali grupu pod nazivom Rusko demokratsko društvo u Srbiji. Zbog toga se srpsko javno tužilaštvo osetilo prinuđenim da pokrene krivični postupak za pretnje smrću antiratnim aktivistima Petru Nikitinu i Stanislavu Suslovu.

Ipak, podrška Rusiji među srpskim stanovništvom je veoma visoka. Prema rečima crnogorskog politikologa Ljubomira Filipovića, ruski uticaj u Srbiji je veoma jak i verovatno će tako ostati i kada zemlja bude potpuno integrisana u EU.

Situaciju dodatno komplikuje činjenica da su poslednjih osam godina provladini srpski mediji širili propagandne narative Kremlja u vezi sa sukobom Rusije sa Ukrajinom. Neće biti lako brzo izmeniti posledice./Cepa/