Usred rastućeg straha od rata u Evropi, Francuzi se pridružuju vojnoj rezervi

Francuska planira da više nego udvostruči broj rezervista kao deo sveobuhvatne inicijative za jačanje svojih vojnih kapaciteta. Mnogi se plaše da bi ruska agresija mogla da se proširi van Ukrajine.

Na pravnom fakultetu, Konstans nije učila kako da maršira, identifikuje radio pozivne znakove ili leži na stomaku na toplom betonu i cilja puškom na zamišljenog neprijatelja. Umesto toga, studentkinja Univerziteta Sorbona je tokom letnjeg raspusta prošla osnovnu vojnu obuku sa pukom u blizini Pariza.

„Smatram da je veoma važno zaštititi našu zemlju – posebno u trenutnoj veoma komplikovanoj situaciji“, rekla je studentkinja prava druge godine o svom dvonedeljnom uvođenju u vojnu rezervu. Na zahtev francuske vojske, njeno prezime i imena ostalih nisu objavljeni u ovom članku.

„Verujem da je najbolji način za učenje u vojsci rad zajedno“, dodala je.

Više od dve decenije nakon što je Francuska ukinula vojnu obavezu, desetine hiljada francuskih građana sada se prijavljuju za pridruživanje rezervi, nadajući se da će služiti svojoj zemlji barem delimično radno vreme. Broj rezervista spremnih za borbu porastao je u poslednjoj deceniji sa samo 28.000 u 2014. godini na više od 46.000 danas. Vojska je apsorbovala više od polovine njih, dok je ostatak otprilike podjednako podeljen između mornarice i vazduhoplovstva.

Makron povećava vojne izdatke

Do 2035. godine, vlada ima za cilj da više nego udvostruči ovaj broj – na 105.000 rezervista, ili otprilike jedan na svaka dva aktivna vojnika – i da mladima ponudi nove mogućnosti za dobrovoljnu službu. Ovaj cilj je u skladu sa planovima predsednika Emanuela Makrona da značajno poveća ulaganja u vojsku kako bi dostigla 64 milijarde evra (75 milijardi dolara) do 2027. godine, što je dvostruko više nego 2017. godine kada je stupio na dužnost.

Pozadina ovog povećanja, sličnog onom u drugim evropskim zemljama, je rastuća zabrinutost zbog sve agresivnije Rusije – i sumnje u to da li će Sjedinjene Države pod predsednikom Donaldom Trampom braniti Evropu.

„Nikada ranije naša sloboda nije bila toliko ugrožena“, rekao je Makron u televizijskom obraćanju u julu. „Moramo ubrzati naše napore u našem rezervatu. Moramo ponuditi mladim ljudima novi okvir za njihovu službu.“

Penzionisani francuski viceadmiral Patrik Ševalro nazvao je Makronov potez „dobrim korakom“ — iako je istakao da francuski parlament još uvek treba da odobri ukupni budžet vlade.

„Ne treba nam samo više osoblja“, dodao je Ševalro, koji sada radi kao analitičar za Kraljevski institut ujedinjenih službi, londonski tink-tenk za odbranu i bezbednost, „već i specijalizovanije osoblje u određenim ključnim oblastima“, uključujući dronove i informacione tehnologije.

Rigorozna obuka u Versaju

Obuka novih rezervista je u nadležnosti institucija poput 24. pešadijskog puka u Versaju, koji se nalazi u prostranom vojnom okrugu oko 4 kilometra od čuvene palate.

„Neki žele da otkriju svet vojske i vide da li žele da se posvete karijeri sa punim radnim vremenom“, rekla je poručnica Ameli, koja je vodila završnu obuku. „Neki dolaze zbog izazova prilagođavanja drugačijem svetu ili zato što je prekasno da se pridruže aktivnoj vojsci.“

Kao i većina pripadnika 24. pešadijskog puka, Ameli je i sama rezervista; U civilnom životu radi kao carinik. Leto je provela vodeći intenzivnu dvonedeljnu obuku za upoznavanje sa vojnim životom.

Njenih 51 regruta, starosti od 17 do 57 godina, provode maratonske dane obuke, budeći se u 6 ujutru i često ne idu na spavanje do ponoći.

„Uče kako da bezbedno koriste i nose oružje, marširaju zajedno i koriste kompas i komunikacione uređaje“, rekla je Ameli o polaznicima, navodeći neke od zahteva ovog prvog kampa za obuku. „Vežbamo sve borbene tehnike koje puk koristi.“

Jednog nedavnog jutra, grupa je marširala u koraku pevajući, vežbala rukovanje puškama, a kasnije je završila obuku sa bojevom municijom u zgradi nalik bunkeru.

„Obuka je zaista rigorozna“, rekla je Konstans, studentkinja prava, koja je dodala da poznaje i druge studente Univerziteta Sorbona koji su takođe završili program. „Nismo istih godina, nemamo iste profesije i ne studiramo iste stvari, ali učimo kako da radimo zajedno.“

Kao i Konstans, 23-godišnji inženjer Gabrijel se pridružio rezervi jer je zabrinut za budućnost svoje zemlje. „Kao vojnik, neću komentarisati političke ili ideološke aspekte“, rekao je, slažeći se sa drugim rezervistima koji su odbili da otvoreno govore o pretnji od Rusije. „Ali rat je na granici Evrope i to je signal za nas da moramo da se uključimo.“

Još jedan poziv na buđenje za mladog inženjera bio je teroristički napad u Bataklanu u Parizu 2015. godine.

„Tada mi je nešto kliknulo“, rekao je Gabrijel. „Shvatio sam da su mirna vremena koja sam poznavao i u kojima sam odrastao završena. I pomislio sam: ‘Uključiću se i daću svoj doprinos.’“

Napori se ulažu i u drugim delovima Evrope kako bi se povećali vojni kapaciteti, dok region nastoji da odgovori na rastuće bezbednosne probleme. Izveštaj istraživačkog centra Brojgel i Nemačkog instituta u Kilu ove godine procenio je da bi Evropi moglo biti potrebno 300.000 dodatnih vojnika u kratkom roku da bi odbila rusku agresiju bez podrške SAD.

Sve više evropskih zemalja sledi taj primer.

Neke zemlje su već sledile taj primer. U poslednjoj deceniji, Litvanija, Švedska i Letonija su ponovo uvele vojnu obavezu. Poljska je najavila planove da godišnje ponudi vojnu obuku za 100.000 civila. Nemačka je takođe u velikoj regrutaciji, i s obzirom na početno uzdržan odgovor, ministar odbrane Boris Pistorijus je upozorio da bi vojna obaveza mogla biti vraćena ako se javi premalo dobrovoljaca.

Međutim, u Francuskoj ankete pokazuju snažnu podršku proširenju vojske. Istraživanje IPSOS-CESI-ja ranije ove godine pokazalo je da 86% Francuza podržava vojnu službu; više od polovine je podržalo vojnu obavezu. Druga anketa je pokazala da bi polovina mladih francuskih ispitanika bila spremna da se pridruži vojsci u slučaju rata.

„Mislim da ljudi razumeju da će možda morati da zaštite ono što im je drago“, rekao je analitičar odbrane Ševalro. „Povećanje vojne rezerve može biti način da se ojača veza između mlađe generacije i vojske.“

24. versajski puk, osnovan u 17. veku, izvestio je da prima veliki broj prijava za svoje kurseve obuke. Od 100 kandidata, izabrano je samo 40. Oni koji završe obuku mogu na kraju služiti do 60 ili više dana godišnje u rezervi. Plata rezervista je skromna – između 40 i 200 evra neto dnevno, u zavisnosti od čina.

Ne uspevaju svi da prođu osnovnu obuku. Od 61 prvobitno odabranog za poslednju rundu obuke 24. puka, 10 je odustalo. „Neki su odustali na početku misije jer nisu imali vremena“, rekla je instruktorka Ameli. „Drugi su shvatili da to nije za njih kada su dobili oružje u rukama.“

Nakon diplomiranja, njihova grupa će proći višemesečnu dalju obuku. Kada se smatraju operativno spremnim, mnogi će verovatno učestvovati u nacionalnim patrolama kao deo Operacije Sentinelle, bezbednosne operacije pokrenute nakon terorističkih napada u Francuskoj 2015. godine, koja je obezbedila bezbednost prošlogodišnjih Olimpijskih igara. Oni sa posebnim kvalifikacijama mogli bi biti raspoređeni i u inostranstvo.

Još jedan pripravnik, Bertran, otac dvoje dece, prijavio se u rezervu na pet godina nakon završetka obuke. U svojim tridesetim godinama, seća se da je saznao o napadima na Svetski trgovinski centar u Njujorku 2001. godine.

„Bilo je strašnih napada i u Francuskoj“, rekao je. „Osećao sam da je moja dužnost kao oca da branim svoju zemlju.“

Kao opštinski službenik u gradu van Pariza, Bertran veruje da već služi svojoj zemlji kao civil. „Sada“, dodao je, „služiću joj kao vojnik.“/DW/