Umešanost Severne Koreje u Ukrajinu stavlja Kinu u delikatan čin balansiranja

Share the news

Invazija severnokorejskih trupa predstavlja rizik od opasne eskalacije rusko-ukrajinskog sukoba. Ovo takođe stavlja Peking u dilemu.

U oktobru 1950. godine, jedva godinu dana nakon završetka kineskog građanskog rata, Mao Cedong je poslao prve kineske vojnike u Korejski rat. U ovom sukobu poginulo bi između 180.000 i 400.000 vojnika predsednika Maoa, uključujući njegovog sina. Ali bilo je važno odbraniti Severnu Koreju u ovoj bici, rekao je Mao, jer „bez usana, zubi su hladni“.

Ovaj kineski idiom se koristi za opisivanje bliskih odnosa između Kine i Severne Koreje više od sedam decenija. Kina vidi Severnu Koreju kao strateški bezbednosni tampon u regionu, dok se Severna Koreja oslanja na ekonomsku, političku i vojnu podršku svoje supersile. Ali ovaj odnos je sada zategnut još jednim ratom koji uključuje zemlje naklonjene komunistima u zajedničku borbu.

Prošlog meseca, SAD su otkrile da su videle dokaze o slanju hiljada severnokorejskih vojnika u Rusiju, koji bi verovatno bili raspoređeni na prvim linijama rata u Ukrajini. U utorak je saopšteno da je najmanje 10.000 ljudi stiglo do provincije Kursk, a u sredu su ukrajinski zvaničnici rekli da su neke severnokorejske trupe već bile na udaru vatre.

Ovaj razvoj je izazvao veliku zabrinutost. Ulazak Severne Koreje u sukob približava Aziju evropskom sukobu i rizikuje opasno širenje i eskalaciju rata sa globalnim implikacijama. Ovo je takođe velika glavobolja za Kinu, koja, kao azijska supersila, želi da održi stabilnost u regionu i da drži pod kontrolom SAD i njene saveznike, dok se istovremeno bori sa raspršenom ekonomijom kod kuće.

Zvanično, Kina tvrdi da nije uključena u odnose između Rusije i Severne Koreje, koji su ojačani u junu potpisivanjem pakta o međusobnoj odbrani između Moskve i Pjongjanga. Ali Kina je najbliži saveznik Moskve i glavni podržavalac u ratu protiv Ukrajine, i iako poverenje između Pekinga i Pjongjanga opada, prema analitičarima, podrška koju pruža Kina, koju Denis Vajlder, viši naučni saradnik na Univerzitetu Džordžtaun, naziva „ infuziona kap“, od vitalnog značaja za Severnu Koreju.

Prošle nedelje, portparol američkog Stejt departmenta Metju Miler rekao je da je Vašington rekao Pekingu da prisustvo severnokorejskih trupa u ruskim ratnim naporima „treba da bude zabrinutost za Kinu“.

Međutim, nije jasno u kojoj meri Peking može da iskoristi svoj uticaj na Pjongjang da bi zaista napravio razliku. Neki analitičari kažu da kineski lideri verovatno nisu bili obavešteni unapred o selidbi trupa ili čak o junskom sporazumu.

Čini se da se Kina trenutno suzdržava po ovom pitanju. U petak je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova rekao da su izveštaji severnokorejskih vojnika u Rusiji „njihova lična stvar“. Državni mediji su uglavnom ćutali po tom pitanju.

Međutim, analitičari smatraju da ovo zvanično ćutanje krije nelagodu. Prema razmišljanjima Si Đinpinga o diplomatiji, ideologiji koja vodi kinesku spoljnu politiku, zemlje treba da rade ka „zajedničkoj sudbini“. To bi značilo da Kina pozdravlja bliži odnos između svoja dva prijatelja. Ali nisam siguran da kineska vlada zaista veruje u ono što govori“, kaže Šen Dingli, vodeći stručnjak za međunarodne odnose u Šangaju, koji takođe kaže da bi situacija mogla postati „neprijatna“ za Kinu.

Peking je više puta optuživao SAD da sprovode „novi hladnoratovski mentalitet“ prema Kini. Međutim, vojna saradnja između Rusije i Severne Koreje rizikuje da se novi hladni rat vodi na pragu Kine, što će dodatno otežati balansiranje Kine između njenih strateških saveznika i njene ekonomske zavisnosti od SAD i Evrope.

Sporazum između Rusije i Severne Koreje rizikuje stvaranje bloka koji će neizbežno uključivati Kinu i biti suprotstavljen savezu između Sjedinjenih Država, Južne Koreje i Japana, rekao je Žu Feng, dekan Instituta za međunarodne studije Univerziteta Nandžing. Ali on kaže da Kina ne želi da rekonstruiše ove triangulacije iz doba hladnog rata, čak ni sa svojim saveznicima. „Problem je u tome što je ovakav hladnoratovski mentalitet potpuno suprotan nacionalnim interesima Kine. Današnja Kina nije Kina iz 1950-ih.”

„Mislim da je opcija Pekinga da nastavi da gleda. Moramo biti veoma oprezni“, kaže Žu.

Feng Jujun, profesor na Univerzitetu u Pekingu, takođe je rekao u nedavnom članku koji je preveo Sinification Nevsletter da Kina treba da prati situaciju „veoma budno“. „Kina ne može zanemariti istorijsku lekciju da postepena promena može dovesti do kvalitativne promene“, piše Feng.

Iako najveći uticaj Kine na Severnu Koreju leži u ekonomskim vezama, trgovina između dve zemlje ostaje ispod nivoa pre pandemije, dok trgovina između Severne Koreje i Rusije cveta.

Ruska intervencija, sa mogućnošću da stekne iskustvo na bojnom polju i pruži tehnološku podršku koja bi mogla da modernizuje severnokorejsku vojsku, sugeriše da bi Moskva sada mogla da izazove Kinu za uticaj u Severnoj Koreji. Naročito ako je Rusija voljna da podrži Severnu Koreju u njenom nuklearnom oružju i ciljevima balističkih raketa dugog dometa. Prošle nedelje, Severna Koreja je lansirala interkontinentalnu balističku raketu sa svoje istočne obale koja je dostigla rekordnu visinu. To je bio prvi ICBM raketni test u zemlji u skoro godinu dana.

„Ako Moskva ode toliko daleko da podrži nuklearni program Pjongjanga, to bi predstavljalo ozbiljan izazov za međunarodni režim neširenja, za koji Kina ima značajan interes“, rekao je Tong Džao, viši saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.

„Kina danas predviđa stratešku koaliciju sa Rusijom i Severnom Korejom, u kojoj je pod kontrolom i oprezna da bilo koji od partnera preuzme radikalne inicijative van njene kontrole.

Kina strahuje ne samo da će ravnoteža snaga u trouglu Kina-Rusija-Severna Koreja biti poremećena, već i da bi Severnokorejci koji se bore u Rusiji mogli da upozore Evropu na bezbednosne probleme Istočne Azije kao što je Tajvan i da povećaju verovatnoću „azijske NATO.” „Kina vidi više štete nego moguće koristi u slanju severnokorejskih trupa u Rusiju“, kaže Šen.

Peking se našao u nedoumici. Ne želi da moćnija Severna Koreja poremeti ravnotežu mira u istočnoj Aziji, i boji se da bi ruska pobeda u Ukrajini ojačala koheziju NATO-a i učvrstila stav Zapada prema Kini, koja je ekonomski podržavala Rusiju tokom invazije. Ali ne želi ni ruski neuspeh. Si i Vladimir Putin su jedni drugima najbliži saveznici uprkos njihovoj regionalnoj borbi za uticaj, a Rusija je ključni igrač u multilateralnim blokovima koji osporavaju poredak predvođen Zapadom na čijem izgradnji je Si radio.

„Kina je provela decenije rešavajući granične sporove i gradeći produktivne odnose sa Rusijom kako bi stvorila prostor za svoje strateške ciljeve“, rekao je Piter Daton, profesor međunarodnog prava na Pomorskoj akademiji SAD. „Ovakvi događaji bi mogli brzo da poremete ambicije Pekinga./The Guardian/