Januš Bugajski za The Geopost, 12.09.2023
Ukrajinska kontraofanziva se ne sastoji samo od ogromnih vojnih napora da se od ruskih osvajača povrate sve okupirane teritorije. Ona takođe uključuje višesmernu strategiju kako bi se osiguralo da Ukrajina ne bude ponovo napadnuta uništavanjem moskovskih sposobnosti i razbijanjem njene imperije. Ovaj spoljni front se sastoji od tri glavna elementa: diverzantskih operacija, informacionog rata i promocije nacionalnog i regionalnog oslobođenja.
Poslednjih meseci u Rusiji su povećane diverzantske operacije. Iako ukrajinske vlasti ne otkrivaju odakle dolaze ove operacije, postoje dokazi da većinu njih koordiniraju specijalne snage infiltrirane u Rusiju uz podršku lokalnih antimoskovskih simpatizera. Cilj je da se što više uništi ruska infrastruktura paljenjem skladišta municije, skladišta energije, fabrika oružja, železničkih stanica, skladišta i bilo kog mesta koje se može koristiti u vojne svrhe. Napadi podmetanja požara se prijavljuju i snimaju svaki dan, ali Kremlj i dalje ćuti o razmerama i istrajnosti takvih akcija.
Najspektakularniji akti sabotaže bili su napadi dronovima na vojne aerodrome duboko u Rusiji. Oni su otkrili slabost ruskih sistema protivvazdušne odbrane u zemlji koja je prevelika da bi je Moskva kontrolisala. Nedavno je bio dramatičan uspeh: napad dronom uništio je ili oštetio šest vojno-transportnih aviona Iljušin Il-76 na aerodromu Pskov – stotinama kilometara od ukrajinske granice. Dronove su koristili ukrajinski agenti i simpatizeri unutar Rusije. Takvi napadi su izvedeni i u drugim delovima zemlje, uključujući Novosibirsk u Sibiru, gde je nedavno uništen superzvučni bombarder Su-24. Neki od dela sabotaže se takođe pripisuju lokalnim pobunjenicima koji protestuju protiv rata ili pokušavaju da zbace Putinov režim.
Drugi efikasan element u ukrajinskom razbijanju Rusije je informacioni rat. Za razliku od ofanzive dezinformacija Moskve, koja nastoji da ubedi svet da je Rusija supersila, ukrajinski stručnjaci svakodnevno otkrivaju žalosno stanje ruske ekonomije, vojske, infrastrukture i društva. Iako Moskva pokušava da potisne takve činjenice, sve više građana Rusije shvata da je državna struktura zasnovana na masovnoj laži o vojnoj moći, ekonomskoj snazi i međunarodnom prestižu Rusije. Rusija je postala predmet podsmeha na mnogim platformama društvenih medija, a to će se samo povećavati kako Ukrajina bude napredovala sa oslobađanjem svoje zemlje i povlačenjem ruske vojske.
Treći element ukrajinske ofanzive je pokret „prometejsko oslobođenje“ koji obezbeđuje platformu za nacije i regione unutar Rusije koji traže slobodu i nove političke strukture. „Prometeizam“ je ideologija i strategija razvijena u prvoj polovini 20. veka za borbu protiv ruskog imperijalizma podsticanjem njegovog kolapsa i stvaranjem novih nacionalnih država. Usred vojnih poraza Rusije, pokret oživljavaju Ukrajina i Poljska.
Prvi prometejski pokret nastao je tokom raspada Carskog carstva i najavio nacionalno oslobođenje Finske, Estonije, Letonije, Litvanije i Poljske kao primer za druge zarobljene narode. Lenjinovi boljševici su preuzeli vlast u oktobru 1917. da bi obnovili Rusku imperiju u kolapsu. Posle nekoliko godina rata i ponovnog osvajanja, uspeli su da potčine nekoliko novih država koje su proglasile nezavisnost, uključujući Ukrajinu, Belorusiju, Gruziju, Jermeniju, Azerbejdžan i niz republika na teritoriji današnje Ruske Federacije, uključujući Severni Kavkaz i srednja Volga.
U avgustu 2023. godine ukrajinski parlament je osnovao specijalnu komisiju za razvoj državne politike u suočavanju sa nacionalnim pokretima i autohtonim narodima Ruske Federacije. Lideri Komisije kažu da u Ukrajini postoji širok konsenzus da će sve dok Rusija zadrži svoje imperijalne posede, ona i dalje predstavljati prijetnju svojim susedima. Komisija stoga traži kontakte sa predstavnicima neruskih nacija, uključujući Kavkaz, Sibir i Srednju Volgu, sa ciljem da se ukine veštačka federacija. Iako većina pokreta za nezavisnost deluje u inostranstvu, oni takođe održavaju veze sa svojim matičnim republikama, uključujući vlade Čečenije i Tatarstana
2023. godine, Forum slobodnih nacija post-Rusije pojavio se kao široka platforma za oslobodilačke pokrete koji traže nezavisnost od Moskve. Forum je održao događaje u različitim prestonicama, uključujući Kijev, Varšavu, Vašington i Tokio. Ključna poruka foruma je da će podsticanje nacija i regiona da rade zajedno na oblikovanju „post-Rusije“ pomoći u zaustavljanju nasilnog raspada kojeg strahuju neke zapadne vlade. Bolje je biti spreman za raskid sa Rusijom nego biti iznenađen njenim raspadom.
Januš Bugajski je viši saradnik u Jamestown fondaciji u Vašingtonu. Njegova najnovija knjiga je Failed State: A Guide to Russia’s Rupture. Njegova predstojeća knjiga nosi naslov Pivotal Poland: Europe’s Rising Strategic Player./The Geopost/