Ukrajina i Moldavija korak bliže EU pridruživanjem zoni mobilnog rominga

Ukrajina i Moldavija će napraviti važan simboličan korak ka članstvu u EU pridruživanjem zoni mobilnog rominga EU („Romirajte kao kod kuće“) 1. januara 2026. godine.

Regulacija kućnog povezivanja (RLAH), jedna od najpopularnijih mera EU od njenog uvođenja 2017. godine, omogućava ljudima sa ugovorom za mobilni telefon u jednoj državi članici EU da plaćaju domaće tarife za pozive, poruke i prenos podataka kada posećuju drugu zemlju u klubu.

RLAH se takođe primenjuje u drugim zemljama Evropskog ekonomskog prostora koje nisu članice EU – Islandu, Lihtenštajnu i Norveškoj – kao i u drugim državama gde su neki telekomunikacioni operateri odlučili da se usklade sa zakonodavstvom EU, kao što je Ujedinjeno Kraljevstvo. Međutim, ovo je prvi put da je Brisel zatražio od zemalja kandidata za EU da se pridruže ovom delu jedinstvenog tržišta.

Šta ovo znači za Ukrajinu?

Za Ukrajinu, ovaj korak nije ni potpuno neočekivan ni potpuno nov.

Kada je došlo do invazije na Ukrajinu 2022. godine, operateri EU, u saradnji sa nekoliko ukrajinskih partnera, zaključili su sporazum kojim se ukrajinskim izbeglicama u EU omogućava da koriste svoje ukrajinske mobilne telefone besplatno ili po veoma niskoj ceni.

Ovaj aranžman je nekoliko puta produžavan od strane EU, a poslednji put u julu prošle godine kvalifikovanom većinom glasova (55% zemalja članica, što predstavlja 65% ukupnog stanovništva EU).

Diplomate EU su opisali ovu meru kao jednu od najlakših za dogovor, za razliku od drugih mera koje pogađaju Ukrajinu, kao što je uklanjanje trgovinskih barijera za ukrajinsku robu koja ulazi u blok.

Ukrajina će sada postati stalna članica RLAH aranžmana, a konačna odluka ostalih članica očekuje se u julu. Očekuje se da će biti dogovoren prelazni period do 1. januara 2026. godine kako bi se osiguralo da sve teče glatko. Tokom ovog prelaznog perioda, konačno produženje privremenog aranžmana „Roam kao kod kuće“ takođe će biti dogovoreno u julu.

Republika Moldavija, za koju se očekuje da će se pridružiti Ukrajini u zoni „roming kao kod kuće“ početkom sledeće godine, neće imati koristi od istih privremenih mera rominga kao Ukrajinci u EU, ali od prošle godine, moldavski i operateri EU postepeno i dobrovoljno smanjuju troškove telekomunikacija.

Kako se Ukrajina i Moldavija pridružuju RLAH-u?

Ukrajina i Moldavija mogu se pridružiti RLAH-u jer sporazumi o pridruživanju koje su obe zemlje potpisale sa EU tokom poslednje decenije predviđaju otvaranje.

Ovi sporazumi su predviđali takozvani „recipročni tretman unutrašnjeg tržišta“ za proizvod ili uslugu kao što je roming. To znači da ako Kijev i/ili Kišinjev poštuju sve zakonske propise EU za predmetni proizvod ili uslugu i EU se složi da sprovede zakone, oni bi bili deo unutrašnjeg tržišta EU u toj specifičnoj oblasti.

Za zemlje kandidate za EU sa Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija), ovo nije predviđeno njihovim sporazumima o pridruživanju sa Briselom, jer su potpisani mnogo ranije od sporazuma sa istočnim susedima EU.

Umesto toga, šest balkanskih država su razvile posebnu politiku „rominga kao kod kuće“ među sobom sa ciljem postepenog smanjenja tarifa u odnosu na EU.

Od prošle godine, i Ukrajina i Moldavija su usvojile različita pravila EU o romingu i telekomunikacijama. Neka se odnose na tehničke standarde, mreže i cene, dok se drugi zakoni bave praktičnim pitanjima kao što je broj jarbola i lokacija predajnika.

Ukrajinski parlament je usvojio najnoviji nacrt zakona u aprilu, a Evropska komisija je 6. juna dobila konačno obaveštenje da su svi zakoni objavljeni. Uskoro će preporučiti da države članice EU glasaju za punopravno pristupanje Kijeva.

Moldavija, s druge strane, kasni nekoliko nedelja za Ukrajinom, ali Komisija se nada da će biti obaveštena o svim potrebnim zakonskim promenama do kraja ovog meseca.

Iako su ove mere generalno pozitivne za potrošače, nema sumnje da će i moldavski i ukrajinski mobilni operateri pretrpeti finansijske gubitke, baš kao što su to učinili operateri u EU kada je RLAH prvi put uveden. I iako su promene bile postepene, operateri će verovatno nadoknaditi svoje gubitke povećanjem naknada za potrošače u drugim oblastima.

Što se tiče Moldavije i Ukrajine, postavlja se i pitanje koju teritoriju politika RLAH zapravo pokriva. Moldavska Pridnjestrovlje trebalo bi da bude pokrivena, a mogu postojati delovi Donbasa pod ruskom okupacijom gde posluje, ali Kijev je izgubio mnogo predajnika zbog borbi, a Krim – koji je Rusija anektirala 2014. godine – sada je u potpunosti pokriven ruskom telekomunikacionom mrežom./Rferl/