U Vašington je došao kao brazilski student. SAD kažu da je bio ruski špijun

„Danas smo napravili budućnost – uspeli smo da budemo primljeni u jednu od najboljih škola na svetu“, napisao je on u mejlu onima koji su mu pomogli da bude primljen na elitni master program međunarodnih odnosa. “Ovo je pobeda koja pripada svima nama – celom timu. Danas pijemo!!!”

Uspeh je bio još slađi za Fereiru jer on nije bio ambiciozni student iz Brazila kojeg je prikazao na svojoj prijavi Džons Hopkins, već ruski obaveštajac poreklom iz Kalinjingrada, prema nizu međunarodnih istraga i optužnici koju je Ministarstvo pravde podiglo u saveznom sudu u petak.

Njegovo pravo ime je Sergej Čerkasov i proveo je skoro deceniju praveći izmišljenu ličnost Fereire, prema zvaničnicima i sudskim podnescima. Njegov „tim“ se sastojao od uskog kruga ruskih kontakata koji su iznenada u glavnom gradu SAD imali prikrivenog špijuna koji je bio u stanju da uspostavi veze u svaki kutak američkog bezbednosnog aparata, od Stejt departmenta do CIA.

Koristeći pristup koji je stekao tokom svoje dve godine provedene u Vašingtonu, Čerkasov je podneo izveštaje svojim šefovima u ruskoj vojnoj obaveštajnoj službi GRU o tome kako su visoki zvaničnici u Bajdenovom administraciji reagovali na nagomilavanje ruske vojske pre rata u Ukrajini, navodi se u saopštenju FBI.

Nakon što je diplomirao, bio je na ivici postizanja konsekventnijeg izvršenja kada mu je ponuđena pozicija u Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu. Tamo je trebalo da započne šestomesečni staž prošle godine – baš kada je sud počeo da istražuje ruske ratne zločine u Ukrajini – ali prema zapadnim bezbednosnim zvaničnicima, holandske vlasti su ga odbile na osnovu informacija iz FBI. Zvaničnici u Holandiji su ga vratili u avion za Brazil, gde je uhapšen pri sletanju i sada služi 15-godišnju zatvorsku kaznu zbog prevare sa dokumentima vezanim za njegov lažni identitet.

Detalji koji su se od tada pojavili pružaju izvanredan uvid u veoma prikrivene aspekte ruske obaveštajne službe, uključujući gotovo opsesivne napore Kremlja da infiltrira zapadne mete „ilegalcima“ – špijunima koji deluju kao usamljeni agenti bez vidljive veze sa svojom matičnom agencijom – a ne sa diplomatama, koje uživaju pravnu zaštitu koju donosi rad u ambasadi.

Slučaj je otkrio dugotrajne ranjivosti u zapadnoj odbrani više od decenije nakon što je FBI uhapsio 10 ruskih ilegalaca u akciji koja je dospela na globalne naslove i iznedrila popularnu televizijsku seriju “Amerikanci.” Američki zvaničnici priznaju da je biro otkrio Čerkasov identitet i pripadnost GRU tek po njegovom dolasku u Vašington. FBI je odbio da komentariše slučaj.

Otkrića su takođe razotkrila ozbiljne rupe u ruskoj kontraobaveštajnoj službi. Vlasti su pregledale Čerkasovljeve kompjutere i druge uređaje i pronašle mnoštvo dokaza, uključujući mejlove njegovim ruskim kontaktima, detalje o „mrtvim poštanskim sandučićima“ u koje su poruke mogle da se ostavljaju, evidenciju o ilegalnim transferima novca i jedan koji sadrži, prema sudskim dosijeima i bezbednosnim agencijama , prema sudskim spisima i bezbednosnim agencijama, čini se da je besprekorna lična priča koju je napisao dok je pokušavao da zapamti detalje svog izmišljenog života.

Njegovo hapšenje prošlog aprila označilo je početak tekućeg razbijanja ruskih obaveštajnih mreža širom Evrope, pokrenutog nakon ruske invazije na Ukrajinu, za koju zvaničnici kažu da je nanela više štete špijunskim odeljenjima Kremlja nego bilo koji drugi napor od kraja Hladnog rata.

Prema zapadnim zvaničnicima, FBI i CIA su odigrali važnu ulogu iza scene u ovoj bujici hapšenja i proterivanja. Optužnice podignute u petak usledile su nakon višegodišnje istrage tokom koje je agentima FBI-ja odobren pristup opremi koju su zaplenile brazilske vlasti i dozvoljeno im je da se lično sastanu sa optuženim špijunom u Sao Paulu, navodi se u optužnici.

Ovaj članak je zasnovan na intervjuima sa visokim američkim, evropskim i brazilskim bezbednosnim zvaničnicima i ranije neobjavljenim brazilskim sudskim dokumentima koje je pribavio The Washington Post, kao i američka optužnica.

Rusija je negirala da je Čerkasov špijun i zatražila njegovo izručenje od Brazila, predstavljajući još jedan izmišljeni identitet za koji američki zvaničnici kažu da nije ni student ni tajni agent, već traženi diler heroina koji je pobegao iz Rusije da bi izbegao zatvor.

Čerkasovljeve priče o njegovom životu takođe su se dramatično promenile. Nakon što je prvobitno tvrdio da je on Fereira i da su holandske vlasti pogrešile, priznao je svoj ruski identitet u nadi da će mu to doneti manju kaznu, rekao je Paulo Fereira, advokat koji zastupa Čerkasova i ima isto prezime kao alter ego njegovog klijenta.

Čak i tada, prema dokumentima brazilskog suda, Čerkasov se bavio daljim obmanama. Jednom je u suzama priznao da je pobegao iz Rusije iz straha od kazne za sitni zločin. Kasnije se pridružio priči koju je iznela ruska vlada, iako je to navodno pretilo još dužom kaznom u ruskom zatvorskom sistemu ozloglašenom po svojoj brutalnosti.

Čerkasovljev advokat odbio je zahtev The Posta da razgovara sa svojim klijentom, rekavši da “ne želi da razgovara sa novinarima”.

Nije jasno da li će Sjedinjene Države takođe tražiti izručenje Čerkasova, ali američki zvaničnici su rekli da je jedan od razloga za optužbe da bi one mogle da pomognu da se osujeti pokušaj Rusije da obezbedi povratak njegovog špijuna. Čerkasov je optužen da je nezakonito delovao kao strani agent i da je počinio nekoliko tačaka za bankovne, bankovne transfere i prevaru sa vizom.

Ruska ambasada u Vašingtonu nije odgovorila na zahteve za komentar.

Zamršena “Legenda”

Stvaranje lika Viktora Fereire počelo je u slojevima lažnih dokumenata koji su funkcionisali kao neka vrsta hrizalisa.

Zamena izvoda iz matične knjige rođenih sa imenom Fereira je navodno izdata 2009. godine, godinu dana pre nego što je Čerkasov ušao u Brazil, prema brazilskim sudskim spisima. Usledila je vozačka dozvola sa fotografijom nekog drugog a ne Čerkasova. Dokumentacija sugeriše da su Čerkasovljev put unapred utrli ruski pomoćnici i agenti koji su već bili na terenu.

Čini se da je GRU iskoristio slabosti brazilskog imigracionog sistema i sistema vođenja evidencije, oslanjajući se i na insajdersku pomoć. Javni beležnik koji je potpisao mnoge od lažnih prijava Čerkasova dobio je poklone, uključujući i ogrlicu Svarovski, prema brazilskim dokumentima i američkom tužilaštvu. Uloga notara jedan je od fokusa tekuće brazilske istrage o špijunskim aktivnostima Čerkasova u zemlji i aktivnostima GRU, rekli su zvaničnici.

Nakon što se učvrstio, Čerkasov je, koristeći identitet Fereire, pribavio dodatne dokumente o boravku, uključujući ličnu kartu poreskog obveznika, novu vozačku dozvolu sa fotografijom koja je zapravo odgovarala njegovom izgledu i brazilski pasoš.

Tokom ovih prvih godina u Brazilu radio je npr. u turističkoj agenciji FBI je osumnjičeni vodio agent GRU-a, navodi se u izjavi. Turistička agencija – još jedan odjek televizijske serije “Amerikanci” – od tada je zatvorena.

Čerkasovljeva „legenda” – špijunski izraz za izmišljenu pozadinu – bila je zamršena i tragična. Opisala je skoro dikensovsko vaspitanje koje je uključivalo niz alternativnih staratelja i duga odsustva iz zemlje nakon smrti njegove majke. Da bi potvrdio ovu biografiju, GRU je predstavio Čerkasova kao sina Jurasija Elize Fereire, Brazilca koji je umro 1993. godine.

U stvarnosti, umrla je bez dece, prema sudskim spisima i njen nećak Juliano Arenhart. „Koliko znamo, ona nikada nije imala dete“, rekao je Arenhart u intervjuu za The Post.

Jedan od najbizarnijih dokaza koji se pojavljuju u ovom slučaju je poduži dokument od četiri stranice pronađen na Čerkasovljevom kompjuteru. Napisana na portugalskom, čita se kao beleške glumca koji pokušava da se smesti u ulogu.

“Ja sam Viktor Muller Fereira”, počinje, pre nego što se odmota priča o teškoj sreći posuta nasumičnim detaljima. On opisuje svoju averziju prema mirisu ribe u blizini mosta u Rio de Žaneiru, i pinup poster Pamele Anderson u mehaničarskoj radnji gde je navodno radio.

Čini se da drugi odlomci predviđaju nepoverenje prema njegovoj plavoj kosi i zagonetnom akcentu, vežbajući načine da odvrati tu pažnju, pozivajući se na njeno nemačko poreklo i duge boravke u inostranstvu tokom kojih je njegovo znanje portugalskog slabilo.

„Moji drugovi iz razreda su često ismevali moj izgled i moj naglasak“, kaže knjiga o njegovom vremenu u školama koje zapravo nikada nije pohađao. “Zvali su me ‘gringo’. Zato nisam imao mnogo prijatelja.”

Sam po sebi, nezgrapni scenario odražava nedostatak profesionalnog uglađenosti. Činjenica da ga je deceniju kasnije još uvek nosio na laptopu predstavlja užasavajuću povredu operativne bezbednosti, navodi se u saopštenju FBI.

Na neki način, aljkava disciplina je postala zaštitni znak Čerkasovljevog navodnog poslodavca. Činilo se da poslednjih godina agenti GRU-a nemaju problema da prikriju tragove u drskim operacijama, uključujući hakovanje kompjutera Demokratskog nacionalnog komiteta 2015, trovanje ruskog prebegla i bivšeg špijuna Sergeja Skripalja 2018 u Engleskoj i pokušaj ubistva ruskog disidenta Aleksej Navaljni pre skoro tri godine.

Uprkos tehničkim nedostacima, Čerkasov je izuzetno brzo napredovao ka svom cilju da se infiltrira u zapadne institucije.

Nakon što je diplomirao na Triniti koledžu u Dablinu, prijavio se na dva postdiplomska programa u Vašingtonu, navodi se u saopštenju FBI. U dokumentu se ne navode imena univerziteta, ali su profesori i studenti sa Univerziteta Džon Hopkins potvrdili njegovo učešće.

Džejms Stajnberg, dekan Škole za napredne međunarodne studije, odbio je da komentariše bilo koji aspekt slučaja ili njegove posledice na Džons Hopkinsu.

Radost zbog njegovog prijema praćena je nedeljama kasnije sličnim veseljem kada je dobio studentsku vizu za ulazak u Sjedinjene Države.

“Čoveče, uradio sam to! Dobio sam!”, napisao je u e-poruci svojim negovateljima, prema izjavi. “Tamo smo dobrodošli! Pobedili smo brate. Sada smo u ligi velikih dečaka.”

Čerkasov, koji je imao 33 godine kada je ušao u Džons Hopkins, ali se predstavljao kao student u svojim kasnim dvadesetim, izazvao je samo nejasnu sumnju kod svojih profesora i drugova iz razreda.

„Nisam sumnjao u ništa rusko ni u njegovom ponašanju ni u njegovom naglasku“, rekao je Judžin Finkel, profesor i govornik ruskog jezika koji je Čerkasovu predavao dva kursa na Džons Hopkinsu, uključujući jedan o genocidu. U objavi na Tviteru nakon što je slučaj prekinut, Finkel je rekao da je Čerkasov bio „veoma inteligentan i kompetentan“ i da se predstavljao kao Brazilac irskih korena, tako da je njegov „čudan naglasak imao smisla“.

Jedan drug iz razreda je, međutim, opisao nezgodan susret. Bivši oficir američke mornarice takođe tečno govori ruski jezik, rekao je da su se njih dvojica nakratko razgovarali posle časao zajedničkoj ljubavi prema motociklima.

„Rekao sam da treba da vozimo zajedno“, rekao je bivši policajac, koji je želeo da ostane anoniman iz brige za svoju bezbednost. Dok su dvojica studenata razgovarali, bivši oficir je primetio nagoveštaj ruskog u Fereirinom izgovoru i pomislio je da je čudno što Brazilac ima tako rusko ime.

Rekao sam: ‘Odrastao sam govoreći ruski jezik – imate li vi ruske pretke’, rekao je bivši oficir. Fereira se trgnuo i odgovorio: „Ne, ja sam Nemac“, rekao je bivši oficir. Nakon početnog entuzijazma oko zajedničke turneje motociklima, Fereira je odustao od plana i držao se na distanci, kaže bivši oficir. “U tom trenutku se zaista povukao iz odgovora na pitanja”.

Tokom završne godine na Univerzitetu Džons Hopkins, Fereira je učestvovao u terenskoj ekskurziji u Izrael sa kolegama studentima, za koje se u izjavi navodi da je koristio za prikupljanje informacija o američkim i izraelskim zvaničnicima, kao i o drugima sa kojima su se studenti upoznali. Zatim je listu prosledio jednom ruskom kontaktu kojeg je tajno sreo tokom putovanja na Filipine u januaru 2020.

Čini se da je univerzitet malo istraživao druge misterije oko Fereire, uključujući kako neko iz tako siromašnog porekla – kome nisu ponuđene stipendije – može da priušti više od 119.000 dolara školarine i drugih troškova tokom dve godine.

Nakon hapšenja u Brazilu, Čerkasov je tvrdio vlastima da je svoje skupo obrazovanje finansirao lukavim opkladama na bitkoin. U saopštenju FBI se navodi da je primao redovne iznose novca od svojih ruskih kontakata, koje je potom usmeravao preko američkih i irskih bankovnih računa.

Kako se diplomiranje približavalo 2020., Čerkasov je preplavio teren aplikacijama za stažiranje i druge pozicije. Prema izjavama pod zakletvom, ciljne grupe su bile Ujedinjene nacije, kao i „američki istraživački centri, američke finansijske institucije, američka medijska kompanija i američka vladina agencija“.

Mrtve kapi u džungli

Pošto je pandemija koronavirusa dovela do zamrzavanja zapošljavanja, nije jasno koliko je ponuda, ako ih je bilo, Čerkasov dobio. Prema izjavi pod zakletvom, on je napustio Sjedinjene Države u septembru 2020, samo nekoliko meseci pre nego što mu je istekla studentska viza.

Čak i iz Brazila, Čerkasov je nastavio da pronalazi načine da se uključi u svoju mrežu u Vašingtonu. Krajem novembra 2021, dok je Rusija rasporedila svoje trupe na ukrajinskim granicama, Čerkasov je svojim kontaktima dao niz izveštaja o tome kako su visoki zvaničnici u Vašingtonu tumačili poteze Moskve.

Izjava pod zakletvom citira mejlove koje je Čerkasov poslao u kojima opisuju informacije koje je dobio od savetnika istraživačkih centara, od kojih su neki bili u kontaktu sa visokim zvaničnicima Bajdenove administracije, uključujući državnog sekretara Entonija Blinkena. U drugom izveštaju se navodi da je ministar odbrane Lojd Ostin upozoren da svom kolegi u Ukrajini ne daje „bilo kakav mogući signal o vojnom umešanosti SAD“.

„To znači da administracija definitivno nije u poziciji da pomogne Ukrajincima ako izbije borba“, napisao je Čerkasov, prema izjavi pod zakletvom. „Administracija ne želi ovaj sukob jer nemaju smislen način da od njega nešto dobiju.

Informacija je pripisana jednom od bivših profesora Čerkasova, koji nije naveden u izjavi pod zakletvom. Profesor je rekao FBI-u da ne može da se seti bilo kakve interakcije sa Čerkasovom nakon koledža, ali je razgovarao na mreži o pretnji od ruske invazije. FBI je zaključio da je Čerkasov verovatno „prisustvovao jednom od tih onlajn sastanaka“.

Čerkasov je izgledao uveren da će Rusija naići na mali otpor Sjedinjenih Država ako napadne Ukrajinu, rekavši u izjavi da „nema dokaza da bi Sjedinjene Države podržale Ukrajince u slučaju rata dale bi samo političku podršku“.

Njegovi optimistični izveštaji su se poklapali sa duboko pogrešnim procenama ruskih špijunskih agencija u mesecima koji su prethodili invaziji, kao i sa Putinovim sopstvenim očekivanjima da će se rat završiti brzo i bez većeg mešanja Zapada.

Ubrzo nakon toga, Čerkasov je imao svoj sledeći veliki napredak: dobio je ponudu za stažiranje od Međunarodnog krivičnog suda. Sud, koji je osnovan pre dve decenije radi sprovođenja međunarodnih zakona protiv genocida, ratnih zločina i drugih zločina, Moskva već dugo smatra neprijateljskim. Prošlog meseca, tužioci su izdali nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je optužen za ratne zločine u Ukrajini.

Kao neplaćeni pripravnik, Čerkasov bi mogao da luta staklenim hodnicima suda i pokuša da provali u kompjuterski sistem sa zaštitnim zidom, prema zapadnim bezbednosnim zvaničnicima, koji kažu da Rusija sve više koristi ljudske špijune za krađu softvera ili uređaje koji instaliraju uređaje koji omogućavaju tehnički upad.

Do marta 2022. godine, samo nekoliko nedelja nakon ruske invazije 24. februara, Čerkasov je „prošao bezbednosne dozvole ICC-a i imenovan je na poziciju mlađeg analitičara“, navodi se u izjavi pod zakletvom.

U Brazilu je Čerkasov počeo da dovodi u red svoje poslove. Pokušao je da se “sastane sa kurirkom” kako bi prikupio novac za svoj neplaćeni posao. Sakrio je računarske diskove i druge uređaje na nepristupačnim lokacijama duž staze u džungli u blizini Sao Paula i poslao uputstva svojim ruskim kontaktima gde da ih pronađu. Takođe je razgovarao o strategijama za buduće sastanke sa njegovim kontaktima i predložene povratke u Brazil što bi bilo lako objasniti Međunarodnom krivičnom sudu.

Dok se 31. marta ukrcao na let za Amsterdam, ni Čerkasov ni njegovi zvaničnici GRU kao da nisu primetili da se mreža oko njega steže. U to vreme, holandski obaveštajci su pokupili sopstvene signale da se ruska ambasada u Hagu priprema za dolazak novog ključnog ilegalnog, prema jednom zapadnom bezbednosnom zvaničniku.

Holandske vlasti su tada od FBI-ja primile dosije koji sadrži toliko detalja o Čerkasovljevom identitetu i pripadnosti GRU-u da su zaključili da su FBI i CIA tajno pratili Čerkasova mesecima, ako ne i godinama, prema zapadnim zvaničnicima koji su upoznati sa tim.

Holandski zvaničnici presreli su Čerkasova na aerodromu, ispitivali ga nekoliko sati, pretraživali njegove uređaje i koristili softver za prepoznavanje lica kako bi uporedili fotografiju u njegovom pasošu sa onlajn slikama Čerkasova iz vremena pre GRU-a u Kalinjingradu. Holanđani su ga potom naterali da se vrati letom za Brazil.

Uhapšen je po dolasku u Brazil, gde je negirao da je ruski agent, insistirajući da je cela afera bila zbrka i da je njegov identitet kao Fereire bio originalan. Međutim, pre nego što je sleteo u Brazil, poslao je uzbuđene poruke ženi u Rusiji sa kojom je godinama bio romantično povezan, kako se navodi u izjavi pod zakletvom, tražeći od nje da mu pomogne da kontaktira jednog od svojih pretpostavljenih u GRU.

Dva meseca nakon proterivanja Čerkasova, holandske vlasti su izdale vanredno saopštenje za javnost o njegovom neuspelom pokušaju da uđe u zemlju i objavile nespretnu biografiju koju je navodno napisao oko 2010. godine. Holandske vlasti su saopštile da je odluka da se izađe u javnost deo nastojanja da se razotkrije ponašanje Rusije i skrene pažnja savezničkih vlada na pretnju koju predstavljaju ilegalni imigranti.

Vest se brzo proširila redovima Čerkasovljevih kolega studenata i profesora na Univerzitetu Džon Hopkins.

Niko nije bio više uznemiren od profesora Finkela, koji je napisao pismo preporuke da podrži prijavu Čerkasova Međunarodnom krivičnom sudu. „I ranije sam imao dobre razloge da mrzim ruske bezbednosne službe. Sada samo eksplodiram“, napisao je Finkel, rodom iz Ukrajine, koji je osudio rusku invaziju i pozvao na istrage o ratnim zločinima, u očajnim objavama na Tviteru. „Nikada neću preći preko te činjenice. Mrzim sve u vezi sa GRU, o njemu, u vezi sa ovom pričom. Tako mi je drago što je razotkriven“.

U Brazilu, Čerkasov je bio uveren da 15-godišnja kazna neće izdržati.

„Nema šanse da ostanem ovde“, rekao je on u poruci od 7. juna Ruskinji kojoj je, prema izjavi pod zakletvom, tražio dozvolu od svog osoblja GRU da se oženi sa njom. „Morali su da mi daju veliku kaznu da sačuvam obraz, ok? Niko neće sedeti ovde i služiti 15 godina za lažni pasoš!“

U poruci poslatoj krajem avgusta, on je istu ženu uverio da će njegov slučaj biti zatvoren za nekoliko nedelja i da će njih dvoje do Nove godine šetati Zimskim dvorcem u Sankt Peterburgu. „Sve će biti u redu“, rekao je, otpisavši sebe kao „ratnog zarobljenika“.

Prema izjavi pod zakletvom, Čerkasov je koristio aplikacije za razmenu poruka da bi ženi poslao fotografije ručno pisanih poruka, za koje se veruje da se nalaze na uređajima koje je mogao da koristi na sastancima sa ruskim diplomatama dok je bio u pritvoru.

Osam meseci kasnije, Čerkasov je i dalje u zatvoru i postoje pomešani signali o njegovoj sudbini. Brazilski Vrhovni sud nedavno je dao privremeno odobrenje za zahtev Rusije za ekstradiciju. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov trebalo bi da poseti Brazil krajem aprila, što povećava izglede da će Moskva pronaći način da obezbedi njegovo oslobađanje.

Međutim, Vrhovni sud Brazila je rekao da se ekstradicija može dogoditi tek nakon što federalna policija te zemlje završi drugu istragu koja se fokusira na navodne špijunske aktivnosti Čerkasova.

Slučaj Čerkasov je osramotio brazilske vlasti jer znaju za ranjivost njihovog sistema na prevare i učestalost sa kojom su ga ruske obaveštajne agencije koristile kao pristanište za ilegalce. Još jedan osumnjičeni agent GRU-a, koji tvrdi da ima lažni brazilski identitet, uhapšen je u Norveškoj prošle godine.

Brazilski zvaničnici su odbili zahteve za intervjue, ali su rekli da vlada uvodi nove procedure, uključujući proveru nacionalnog identiteta, kako bi sprečila takve prevare. Čerkasovljev dugoročni plan je bio da iskoristi svoj lažni brazilski identitet za podnošenje zahteva za portugalsko državljanstvo, što bi mu omogućilo da se slobodno kreće po Evropi, prema zvaničnicima i detaljima u izjavi pod zakletvom.

Slučaj Čerkasov je takođe pokrenuo teška pitanja za Džonsa Hopkinsa, npr. B. da li univerzitet treba da uradi više na selekciji kandidata, da li treba poništiti diplomu Čerkasova i šta univerzitet treba da uradi sa školarinama koje je verovatno dobio indirektno od GRU./WP/