Tvrdnje o trupama Severne Koreje ponovo su pokrenule debatu o prisustvu EU na terenu u Ukrajini

Ministar spoljnih poslova Litvanije kaže za POLITICO da je vreme da se preispita ideja o slanju trupa EU da podrže Kijev.

Izveštaji da bi hiljade severnokorejskih vojnika uskoro mogle da se bore uz Rusiju u Ukrajini oživljavaju razgovore o slanju evropskih trupa u zemlju da podrže branioce Kijeva.

Litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis rekao je u nedelju za POLITICO da je vreme da evropske zemlje preispitaju ideju francuskog predsednika Emanuela Makrona o slanju trupa u Ukrajinu.

„Ako se potvrde informacije o ruskim udarnim odredima opremljenim severnokorejskom municijom i vojnim osobljem, moraćemo da se vratimo na „čizmama na zemlji“ i drugim idejama koje je predložio Makron“, rekao je Landsbergis, jedan od najotvorenijih evropskih glasova. o Ukrajini, u pisanom komentaru.

Francuski predsednik je taj predlog izneo u februaru, ali ga je brzo odbio nemački kancelar Olaf Šolc, koji je uverio da u Ukrajini neće biti stacionirane evropske ili NATO trupe.

„Nažalost, mi ponovo zaostajemo i samo reagujemo, ali verujem u našu kolektivnu sposobnost da preduzmemo sve neophodne proaktivne korake kako bismo ideje predsednika Makrona sproveli u delo“, dodao je Landsbergis.

U ovom trenutku, zapadni političari su oprezni u vezi sa izveštajima o odlasku Severnokorejaca u Ukrajinu.

Ni šef NATO-a Mark Rut ni američki ministar odbrane Lojd Ostin nisu potvrdili izveštaje koje su podelili lideri Južne Koreje i Ukrajine, iako je Ostin rekao da bi takvo raspoređivanje, ako bude potvrđeno, izazvalo “zabrinutost” u Sjedinjenim Državama “da bi uzbudilo”.

U međuvremenu, Južna Koreja planira da pošalje delegaciju u sedište NATO-a u blizini Brisela kako bi razgovarala o svojim obaveštajnim podacima o kretanju severnokorejskih trupa.

Neki zvaničnici kažu da je Zapad previše oprezan.

„Mislim da koriste ovo [tvrdnju da obaveštajne informacije nisu proverene] kao izgovor da ništa ne urade“, rekao je Riho Terhas, konzervativni estonski član Evropskog parlamenta i bivši general. „Siguran sam da će izveštaji biti provereni vrlo brzo, jer je zaista tako“ da Severnokorejci staju na stranu Rusije.

Terhas je umanjio značaj ovog razvoja događaja, koji pokazuje da je Rusija predsednika Vladimira Putina „očajna i traži opcije jer ne želi da se mobiliše“. Pored toga, integracija hiljada severnokorejskih vojnika u jedinice koje govore ruski je veliki operativni izazov sa minimalnim uticajem na bojno polje.

Ipak, Evropljani bi trebalo da preispitaju ideju slanja trupa u Ukrajinu.

„Važno je to barem imati na umu kao opciju“, rekao je Terhas, koji je bio komandant Oružanih snaga Estonije od 2011. do 2018. godine. „Svaki put kada govorimo o kopnenim trupama u Ukrajini, to daje Putinu malo više neizvesnosti o tome kuda ide sukob – [i] to je dobra stvar./Politico/