Ruski predsednik Vladimir Putin je verovatno očekivao da će rat u Ukrajini biti njegovo najveće dostignuće, pokazujući svima koliko je Rusija moćna i koliko daleko može da ide nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine.
Aneksija Ukrajine trebalo je da bude prvi korak u rekonstrukciji Ruske imperije. Putin je želeo da pokaže da su SAD daleko od Zapadne Evrope i da su Rusija i Kina stvorene da budu lideri u novom međunarodnom poretku.
Međutim, nije se tako odigralo. Kijev se čvrsto brani, a ukrajinska vojska se pretvorila u ogromnu silu, delimično zahvaljujući bliskom partnerstvu sa SAD i drugim zapadnim saveznicima.
Nasuprot tome, ruska vojska je pokazala loše strateško razmišljanje i organizaciju. Politički sistem koji stoji iza toga pokazao se nesposobnim da uči iz svojih grešaka. Ipak, Zapad će morati da se pripremi za sledeću fazu katastrofalnog ruskog rata, pišu Liana Fik i Michael Kimmage u velikoj analizi za Foreign Affairs.
Rat je uvek nepredvidiv, a to se pokazalo i u ovom slučaju. Mnogi su očekivali brzi pad Ukrajine, ali su se ove prognoze pokazale netačnim. Ipak, izgleda da je Rusija na putu ka porazu. A kakav će to biti poraz? Postoje tri moguća scenarija, od kojih bi svaki imao različite posledice za kreatore politike na Zapadu i u Ukrajini.
Prvi scenario: ruska predaja
Prvi i najmanje verovatan scenario je da će Rusija prihvatiti svoj poraz prihvatanjem pregovaračkog rešenja pod uslovima Ukrajine. Mnogo bi se moralo promeniti da bi se ovaj scenario ostvario jer nema diplomatskog dijaloga između zaraćenih strana i Zapada.
S obzirom na rusku agresiju i razmere zločina, malo je verovatno da bi Ukrajina prihvatila bilo koje drugo diplomatsko rešenje osim apsolutne ruske predaje.
Pored toga, ruska vlada – pod Putinom ili njegovim naslednikom – mogla bi da pokuša da zadrži Krim i traži mir negde drugde. Da bi sačuvao obraz u sopstvenom dvorištu, Kremlj bi mogao da tvrdi da se priprema za dugu igru u Ukrajini, ostavljajući otvorenu mogućnost dodatnih vojnih upada.
Rusi bi za svoj neuspeh mogli da okrive NATO i slanje oružja, a ne snagu Ukrajine. Da bi takav pristup prošao unutar ruskog režima, tvrdolinijaši, uključujući samog Putina, morali bi da budu marginalizovani. Teško, ali ne i nemoguće.
Međutim, FA naglašava da je ovakav ishod rata malo verovatan dok je Vladimir Putin na vlasti jer je njegov pristup ratu od samog početka bio maksimalistički.
Drugi scenario: Eskalacija i poraz
Drugi scenario ruskog poraza uključivao bi neuspeh usred eskalacije. Kremlj bi nihilistički nastojao da produži rat u Ukrajini, a pokrenuo bi i sabotažu u zemljama koje podržavaju Kijev, kao i u samoj Ukrajini.
U najgorem slučaju, Rusija bi mogla da se odluči za nuklearni napad na Ukrajinu. Rat bi tada doveo do direktnog vojnog sukoba između NATO-a i Rusije. Rusija bi ovim potezom predstavljala jedinstvenu i neprihvatljivu pretnju u očima Zapada. Prelazak nuklearnog praga može dovesti do konvencionalnog uključivanja NATO-a u rat, ubrzavajući poraz Rusije na terenu.
Treći scenario: Pad režima
Treći i poslednji scenario koji bi doveo do kraja rata podrazumeva poraz posle sloma ruskog režima, pri čemu bi se ključne bitke vodile ne u Ukrajini, već u hodnicima Kremlja ili na ulicama Moksve.
Putin drži svu moć u svojim rukama, ali njegov napor da nastavi da vodi rat koji je izgubio mogao bi da stavi njegov režim na tanak led.
Iako je Putin doneo političku stabilnost Rusiji u postsovjetskim godinama, njeni građani bi se mogli okrenuti protiv njega ako rat dovede do široko rasprostranjene bede. Pad njegovog režima mogao bi da znači trenutni kraj rata, protiv kojeg Rusija neće biti u stanju da se bori usred domaćeg haosa koji je usledio.
Državni udar praćen građanskim ratom bio bi ponavljanje onoga što se dogodilo nakon boljševičkog preuzimanja vlasti 1917. godine, što je ubrzalo povlačenje Rusije iz Prvog svetskog rata.
Alati za eskalaciju
Ako odluči da eskalira sukob, Putin bi mogao da upotrebi hemijsko ili biološko oružje, takođe bi mogao da odluči da uništi energetske gasovode ili infrastrukturu morskog dna, ili da pokrene sajber napade na zapadne finansijske institucije.
Nuklearno oružje bi bilo Putinov konačni potez. Putin je u svom govoru 30. septembra pomenuo Hirošimu i Nagasaki. Da je Rusija upotrebila taktičko nuklearno oružje u Ukrajini, Kijev se ne bi predao. Ukrajinci znaju da bi ruska okupacija njihove teritorije bila ravna nestanku, što nije bio slučaj sa Japanom 1945. godine, koji je u to vreme gubio rat. Rusija, koja je nuklearna sila, takođe gubi rat od kraja 2022. godine.
Štaviše, posledice nuklearnog napada bile bi katastrofalne, a ne bi pomogle ni Rusima na bojnom polju. Osim toga, Rusija bi takvim potezom izazvala međunarodni gnev. Trenutno tri zemlje nisu osudile rusku invaziju – Brazil, Kina i Indija, ali ni jedna država nije istinski podržala Rusiju. Kineski predsednik Si Đinping je u novembru govorio protiv nuklearnih pretnji, a ako se Putin ogluši na to upozorenje, mogao bi da ostane potpuno izolovan, prenosi N1 Hrvatska./Danas/