Tri razloga zbog kojih Vulin ne bi smeo da bude na čelu BIA

– Deluje jako loše, to bi bio loš signal i loša poruka zapadnim državama da postavite za šefa BIA čoveka koji ima jako bliske veze sa Moskvom u vreme kada je Rusija praktično u ratu sa zapadom. To bi bilo jako, jako loše – mišljenja je Predrag Petrović, direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

I Ognjen Radonjić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, za Danas kaže da „se moguće postavljanje bivšeg ministra policije na mesto direktora BIA ne može se sagledati bez vođenja računa o spoljnjoj i unutrašnjoj dinamici političkih dešavanja“.

Takođe, reč je o jedinom evropskom ministru, osim mađarskog, koji je nakon agresije Rusije na Ukrajinu išao u Moskvu u takozvanu zvaničnu posetu.

– Nije se samo po funkciji sastajao u Moskvi sa svojim kolegama nego se u svojstvu ministra unutrašnjih poslova prošle godine sastajao i sa sekretarom Saveta bezbednosti Ruske Federacije Nikolajem Patruševim, i ministrom odbrane tamošnjim i dogovarao nabavljanje protivvazdušnog sistema. Ove godine se sastajao sa ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovim i opet sa Patruševim, što ukazuje da on kao politička figura ima dobre odnose sa Moskvom – ističe Predrag Petrović.

To je, dodaje on, dakle, spoljnopolitički momenat koji je sada možda i najvažniji unutar geopolitičkih okolnosti.

I, konačno, napominje, imamo taj unutrašnje politički apspekt, koji je podjednako problematičnan, s obzirom na to da je „on ovde išao u lov na unutrašnje neprijatelje“.

– Kad uzmemo u obzir sva ova tri aspekta, to bi predstavljalo jako lošu poruku i prema zapadu, ali i na unutrašnje političkom planu – zaključuje Predrag Petrović.

Prema rečima Ognjena Radonjića, postoje dve logike političkih dešavanja – spoljnja i unutrašnja koje su se preplitale, ali se do sada nisu čeono sudarile.

– Naime, spoljna logika dešavanja je da ova vlast ima podršku Zapada za pridruživanje Srbije EU i NATO pod uslovom neumitnog raskida sa Rusijom i određivanja jasnih graničnih linija sa Kosovom. Na taj način Amerika zatvara svoj bezbednosni krug u Evropi u odnosu na Rusiju. U sklopu tog aranžmana su njihove investicije u Srbiji i slobodan odlazak ljudi u zapadne zemlje koje inače imaju problem sa demografskim padom, a obrazovana radna snaga u koju niste uložili ni dinar je uvek dobrodošla. U tom cilju, to jest cilju održavanja unutrašnje društvene stabilnosti koja je neophodna za namaravane geostrateške zaokrete u Srbiji – pojašnjava naš sagovornik.

Zapad je bio spreman da podrži diktaturu i sve strane investicije, dodaje, pa i kineske, koje imaju značajne troškove po naše životno okruženje, pri čemu, osim nepostojećih ekoloških troškova, strani ulagači imaju pristup jeftinoj radnoj snazi i subvencijama.

– Sa izbijanjem rata u Ukrajini, Amerika je shvatila da je dugo očekivano sučeljavanja sa Kinom počelo, što zahteva ubrzanje integracije Srbije u EU i rešavanja pitanja Kosova, kako bi se pored Rusije i Kina istisnula iz Evrope – ističe Radonjić.

Sagovornik Danasa napominje da unutrašnja logika dešavanja je da su na vlasti ljudi kojima je jedini cilj ostanak na vlasti radi bogaćenja.

– U tom procesu se ne biraju sredstva – od tolerisanja prljavih tehnologija, potplaćene radne snage, demografskog sloma i korupcije do sadejstva sa organizovanim kriminalom. Da bi sve to bilo moguće, vlast je dugogodišnjim temeljitim radom i propagandom preuzela sve grane vlasti i skoro sve medije što im je omogućilo da rade šta hoće – da sprovode neregularne izbore, da proganjaju neistomišljenjike, potkupljuju i kreiraju sopstvenu opoziciju, nesmetano se zadužuju u inostranstvu i plaćaju milijarde dolara na penale, zataškavaju afere itd – smatra on.

Pogledajte, napominje, samo taj zbir afera koje su uspešno zataškane – od ubistva Olivera Ivanovića, afera helikopter i rampa u Doljevcima, Savamale, raspada EPS-a i trgovine oružjem.

– Do sada su brojni spoljašnji događaji išli na ruku vlastima – na primer, aneksija Krima, pandmija virusa korona i izbijanje rata u Ukrajini, ali ovaj poslednji događaj samo do izbora. Nakon ovogodišnjih izbora, rat u Ukrajini ne ide na ruku vlastima i to je momenat kada su se spoljnja i unutrašnja logika dešavanja sudarile. Dok god su se samo preplitale, vlast se na unutrašnjem planu održavala kroz pasivna prilagođavanja spoljnjim tokovima. Kao što sam pomenuo, ova strategija političkog delovanja je jedino moguća u slučaju preuzimanja svih institucija i skoro svih medija što su oni prethodno uspešno učinili. Tu dakle nije bilo nikakve proaktivne spoljnje politike jer nije bila potrebna – zaključuje Ognjen Radonjić./Danas/