Na deset srpskih pasoša dodeljenih stranim državljanima u 2023. godini – gotovo šest je otišlo u ruke državljaninu ili državljanki Rusije.
To pokazuje analiza Radija Slobodna Evropa (RSE).
Tako se trend davanja državljanstva Srbije ruskim državljanima iz 2022. nastavio i u 2023. godini.
Analizom su obuhvaćena samo ona državljanstva koja dodeljuje Vlada Srbije po posebnoj proceduri.
Rešenja Vlade se objavljuju u Službenom glasniku, odakle je RSE uzimao podatke.
Podaci o državljanstvima koja se dodeljuju po redovnoj proceduri i o kojima odlučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije nisu javno dostupni.
U godini ruske invazije na Ukrajinu privremeno ili trajno boravište u Srbiji potražilo je više stotina hiljada Rusa, neki usled zapadnih sankcija Moskvi, koje su im onemogućile da rade za zapadne kompanije, neki od straha od mobilizacije.
Srbija, iako kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU) je među retkim državama u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji i ima direktne letove sa Moskvom.
Zvanični Beograd posebne veze sa Kremljom nije raskinuo ni godinu i po dana od početka ruske invazije na susednu Ukrajinu, uprkos pozivima Brisela i Vašingtona.
U sedam meseci 2023. gotovo isti broj kao u celoj 2022.
U 2022. broj državljana Rusije koji su dobili srpski pasoš utrostručio se u odnosu na godinu pre invazije.
Trend se nastavio u 2023.
Samo u prvih sedam meseci broj ruskih državljana i državljanki koji su dobili državljanstvo Srbije gotovo je jednak broju za celu prethodnu godinu.
Zakon o državljanstvima omogućava Vladi da pod određenim uslovima odobri državljanstvo po posebnoj proceduri.
Kako je definisano u zakonu, državljanstvo se po toj proceduri daje ako bi “prijem u državljanstvo predstavljao interes” za Srbiju.
Vlada rešenje odobrava na predlog nadležnog ministarstva, a odluka se objavljuje u “Službenom glasniku”.
Rusa sa srpskim pasošem više od svih drugih nacionalnosti zajedno
Kako pokazuju rešenja Vlade Srbije objavljivana u “Službenom glasniku”, do 21. avgusta u državljanstvo Srbije primljeno je 76 građana drugih nacionalnosti.
Najviše njih dolazi iz Rusije.
Na listi građana Rusije kojima je Vlada 2022. dodelila državljanstvo, uglavnom su sportisti i biznismeni, o čemu je RSE već pisao.
Srbija kao utočište
Od početka invazije Rusije na Ukrajinu, stotine hiljada Rusa prošlo je kroz Srbiju, koja je ostala otvorena za ruske državljane kojima nije potrebna viza za dolazak.
To je naročito intenzivirano što je u septembru 2022. ruski predsednik Vladimir Putin objavio delimičnu mobilizaciju u zemlji.
Prema podacima od 15. maja ove godine, koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) dostavilo RSE, u Srbiji boravi gotovo 30.000 državljana Rusije na osnovu odobrenog privremenog boravka.
Mnogi od njih su premestili svoj posao u Srbiju, pa je tako paralelno sa porastom broja Rusa, rastao i broj ruskih preduzeća.
MUP Srbije do objavljivanja teksta nije odgovorio na upit RSE koliko državljana Rusije trenutno ima dozvolu boravka u Srbiji.
Dva puta do državljanstva Srbije
Prema Zakonu o državljanstvu, postoje dva načina na koji strani državljani mogu dobiti državljanstvo Srbije.
Stranac kome je odobreno stalno boravište u Srbiji može na lični zahtev da dobije državljanstvo pod uslovom da je stariji od 18 godina i da je radno sposoban.
Takođe, uslov je da ima otpust iz stranog državljanstva, tri godine neprekidnog prijavljenog prebivališta u Srbiji, kao i da je podneo pisanu izjavu da Srbiju smatra svojom državom.
O prijemu u državljanstvo Srbije odlučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ti podaci nisu dostupni javnosti.
Prema Članu 19. istog zakona, državljanstvo Srbije može dobiti i stranac koji ne ispunjava tražene uslove, ali čiji bi prijem u državljanstvo “predstavljao interes” za Srbiju.
‘Srbija je danas kao dom za mene’
U Srbiju je iz Rusije pre nešto više od godinu dana, iz straha od mobilizacije i zatvaranja granice, došao dvadesetsedmogodišnji Lev.
Po struci programer, u Beogradu, kako je rekao u razgovoru za RSE, radi za jednu veliku zapadnu IT kompaniju.
To što mu za ulazak u zemlju nije bila potrebna viza bio je jedan od glavnih razloga zašto je odabrao Srbiju.
“Za nas (Ruse) je veoma zgodno što možemo ovde da ostanemo bez viza. Takođe, mislim da je prilično lako da se dobije boravišna dozvola, makar privremena, a posle nekog vremena i trajna”, rekao je Lev.
Na pitanje, kako danas, godinu dana posle doživljava Srbiju, naveo je:
“Mislim da je sada kao dom za mene. Volim Beograd i svoj kraj. Volim ljude koji su toliko srdačni i pružaju vam dobrodošlicu. Svi se smeju što je kontrast u odnosu na Rusiju.”
Lev je naveo da uči srpski jezik i da planira da ostane u Srbiji na duže.
Rusi kao nacionalna manjina u porastu
Na popisu stanovništva održanom u oktobru 2022. broj Rusa je utrostručen u odnosu na prethodni popis 2011.
U zvaničnu statistiku popisa ušlo je više od 10.000 građana koji su se izjasnili kao Rusi.
Time su se ubrojali u 16. po brojnosti manjinsku zajednicu u Srbiji. Poređenja radi, 2011. bili su 20. po brojnosti.
Na popisu 2022. godine popisivani su svi oni građani koji borave u Srbiji godinu ili manje, ali sa namerom da neko vreme ostanu u zemlji.
Podaci iz popisa stanovništva pokazuju da su Rusi kao manjinska zajednica trenutno u Srbiji brojniji od Slovenaca, Nemaca, Goranaca i Ukrajinaca.
Izmene zakona kao olakšica za dobijanje državljanstva
Vlada Srbije pripremila je izmene Zakona o državljanstvu koje bi, ako budu usvojene u Skupštini, mogle olakšati proceduru po kojoj bi strani državljani mogli doći do srpskog pasoša nakon tri godine stalnog boravka.
Vlada je poslanicima na razmatranje predlog izmena uputila 5. maja kako se vidi na sajtu Skupštine.
Još nije poznato kada će se predložene izmene naći na dnevnom redu skupštinskog zasedanja.
Na najavu izmena zakona reagovala je EU, čijem članstvu Srbija teži.
Iz Brisela su u maju saopštili da bi bezvizni režim koji Srbija ima sa EU mogao biti ugrožen ukoliko Srbija usvoji pojednostavljene procedure za dobijanje državljanstva.
To da je bezvizni režim Srbije sa EU ugrožen odmah nakon toga odbacili su u Ministarstvu za evrointegracije Srbije./RSE/