Tramp stiže na samit NATO-a dok saveznici žele da povećaju potrošnju kako bi udovoljili SAD

Američki predsednik Donald Tramp stigao je u Holandiju kako bi prisustvovao godišnjem samitu NATO-a, dok evropski saveznici žele da se obavežu na značajno povećanje vojnih izdataka kako bi udovoljili Vašingtonu.

Tramp je poslednjih godina kritikovao NATO savez, optužujući evropske saveznike da se oslanjaju na američku vojnu potrošnju i čak razmatraju povlačenje SAD.

Pozvao je saveznike da potroše do 5 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP) na odbranu, što je ogroman skok u odnosu na cilj od 2 procenta postavljen 2014. godine.

Nacrt saopštenja sa samita potvrđuje pakt o međusobnoj odbrani iz Člana 5 i navodi da će članice NATO-a težiti povećanju vojne potrošnje na 5 procenata do 2035. godine. Ovaj iznos je podeljen u dve kategorije: 3,5 procenata za tradicionalnu odbrambenu opremu kao što su borbeni avioni, tenkovi i rakete, i 1,5 procenata za „otpornost“, što može uključivati stvari poput sajber bezbednosti.

„Evropa će platiti u velikoj meri, kao što i treba, i to će biti vaš dobitak“, rekao je generalni sekretar NATO-a Mark Rute u pismu Trampu, koje je američki predsednik objavio na društvenim mrežama 24. juna pre nego što je napustio Vašington i otputovao u Holandiju.

Kalas: „Trudimo se da uradimo svoj deo posla“

Šefica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas rekla je u intervjuu za RSE da se samit u Hagu „odnosi samo na jedno pitanje, naime na povećanje izdataka za odbranu i ovih 5 procenata“. Dodala je da ako zemlje potroše više na odbranu, mogle bi povećati i svoju podršku Ukrajini.

Kalas je naglasila da pomoć Ukrajini koristi odbrani svake države članice i istakla da je Evropska unija povećala svoju podršku Ukrajini ove godine u poređenju sa prošlom godinom.

„Imamo razne inicijative, na primer, inicijativu od 2 miliona randa, koja je već ispunjena 80 procenata“, rekla je. „Dakle, pokušavamo da uradimo više. Naravno, ne možemo da popunimo prazninu koju su ostavile SAD, ali pokušavamo da uradimo svoj deo posla.“

Zemlje NATO-a mogu očekivati da će vojna pomoć Ukrajini – ključna tema samita – biti deo njihove obaveze potrošnje, što bi moglo da otvori vrata povećanju pomoći ugroženoj zemlji.

Povećanje na 5 odsto bi verovatno primoralo mnoge evropske zemlje da smanje socijalne davanja i javne usluge kako bi sprečile prebrz rast duga. Španija, koja najmanje troši na odbranu sa 1,28 odsto, do sada se opirala naglom povećanju i tražila je izuzetak.

Ranije je britanski premijer Kir Starmer obećao da će ispuniti novi cilj potrošnje na odbranu, rekavši da je svet postao „nestabilniji“.

Nova Strategija nacionalne bezbednosti Ujedinjenog Kraljevstva, objavljena istog dana, navodi da se zemlja mora pripremiti za mogućnost da bude „direktno ugrožena, moguće u ratnom scenariju“.

U međuvremenu, 24. juna, Nemačka je usvojila nacrt budžeta za 2025. godinu i budžetski okvir za 2026. godinu, koji sadrže snažne obaveze u vezi sa potrošnjom na odbranu.

Nemačka, najveća evropska članica NATO-a, potrošila je manje od 1,5 odsto svog budžeta na odbranu u prve dve decenije 21. veka.

„Stvaramo istorijsku prekretnicu“, rekao je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus, misleći na nagli porast potrošnje na odbranu. „NATO i naši partneri u NATO-u imaju velika očekivanja od Nemačke, i to s pravom.“

Kratki samit

Ono što je planirano kao trodnevni sastanak u Holandiji sada je svedeno na društvenu večeru sa supružnicima koju je holandski kralj organizovao u jednoj od svojih kraljevskih palata 24. juna, nakon čega je sledećeg dana usledila radna sednica Severnoatlantskog saveta (NAC). Očekuje se da će ova sednica trajati manje od tri sata.

Očekuje se da će se Tramp sastati sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim na marginama samita kako bi razgovarali o ruskoj invaziji. Tramp nije uspeo da obezbedi prekid vatre – glavni prioritet spoljne politike – zbog protivljenja ruskog predsednika Vladimira Putina.

Zelenski je rekao da Ukrajina želi da kupi velike količine američkog oružja, uključujući sisteme protivvazdušne odbrane. Tramp je tokom svoje kampanje obećao da će prekinuti pomoć Ukrajini, ali je rekao da je otvoren za mogućnost prodaje oružja toj zemlji.

Pod bivšim američkim predsednikom Džoom Bajdenom, SAD su pružile 175 milijardi dolara vojne, finansijske i humanitarne pomoći Ukrajini, od čega je veći deo potrošen unutar Sjedinjenih Država. Trampova administracija nije pružila nikakvu pomoć.

Očekuje se da će se Zelenski takođe zalagati za pooštravanje ekonomskih sankcija protiv Rusije kako bi Putina doveo za pregovarački sto. Tramp se do sada uzdržavao od uvođenja sankcija protiv Rusije jer zemlja nije poslušala njegov poziv na prekid vatre./Rferl/