Tramp nazvao Putina „potpuno ludim“ nakon rekordnog napada dronovima na Ukrajinu

Američki predsednik Donald Tramp nazvao je Vladimira Putina „potpuno ludim“ nakon niza smrtonosnih napada i upozorio da bi pokušaj osvajanja cele Ukrajine doveo do „pada Rusije“.

Ukrajinski zvaničnici su 26. maja saopštili da je Rusija oborila 355 dronova u Ukrajini tokom noći – rekordan broj u više od tri godine rata – kao i devet krstarećih raketa.

Napad, treća noć zaredom u kojoj je Rusija ispalila veliki plotun na Ukrajinu, pogodio je nekoliko lokacija, uključujući stambene zgrade i industrijske objekte, saopštile su vlasti.

„Oduvek sam imao veoma dobar odnos sa Vladimirom Putinom u Rusiji, ali mu se nešto desilo“, rekao je Tramp u svojim najoštrijim javnim komentarima o šefu Kremlja do sada. „Potpuno je poludeo!“

„On nepotrebno ubija mnogo ljudi, i ne govorim samo o vojnicima“, napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži kasno uveče 25. maja. „Rakete i dronovi se ispaljuju na gradove u Ukrajini bez ikakvog razloga. Oduvek sam govorio da želi CELU Ukrajinu, ne samo njen deo, i možda će se to ispostaviti kao tačno, ali ako to učini, to će dovesti do pada Rusije!“

Objava na Truth Social-u objavljena je ubrzo nakon što je Tramp napao Putina u sličnim komentarima novinarima.

„Nisam zadovoljan onim što Putin radi. Ubija mnogo ljudi i ne znam šta se, dođavola, desilo sa Putinom“, rekao je novinarima u Nju Džerziju dok se spremao da se vrati u Vašington.

Putin šalje rakete u gradove i ubija ljude, i to mi se uopšte ne sviđa“, ljutito je rekao Tramp na pisti aerodroma Moristaun.

„Usred smo razgovora, a on ispaljuje rakete na Kijev i druge gradove. To mi se uopšte ne sviđa“, rekao je Tramp. “Iznenađen sam. Veoma iznenađen.”

„Nešto se desilo ovom tipu – i to mi se ne sviđa.“

Tramp je rekao da će „apsolutno“ razmotriti dalje sankcije protiv Rusije kako bi se postigao napredak u mirovnim pregovorima, iako nije davao detalje.

Kremlj je odgovorio na Trampovu poruku upozoravajući na „emocionalno preopterećenje“ u „veoma ključnom trenutku“, dodajući da Putin „donosi odluke neophodne za obezbeđivanje bezbednosti naše zemlje“.

Kao znak rastućeg nestrpljenja među ukrajinskim saveznicima zbog ruske taktike odugovlačenja, nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da „više neće biti ograničenja dometa“ oružja koje Ukrajini isporučuju ključni zapadni saveznici, što će Kijevu omogućiti da napada „vojne položaje u Rusiji“.

„Više nema ograničenja dometa oružja koje se isporučuje Ukrajini – ni od strane Britanaca ni od strane Francuza ni od strane nas ni od strane Amerikanaca“, rekao je on na forumu koji je organizovao WDR.

„To znači da Ukrajina sada može da se brani, na primer, napadom na vojne položaje u Rusiji… Uz vrlo malo izuzetaka, to nije radila donedavno. Sada može.“

Zvaničnici iz Velike Britanije, Francuske i Sjedinjenih Država još uvek nisu potvrdili Mercovu tvrdnju.

U svojoj kritici, Tramp je takođe usmerio pažnju na ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koga je oštro ukorio zbog „činjenja medveđe usluge svojoj zemlji time što govori onako kako govori. Sve što izlazi iz njegovih usta izaziva probleme, to mi se ne sviđa i bolje bi bilo da prestane“.

Bujica komentara usledila je nakon što je Zelenski, u retkom javnom ukoru ključnog saveznika Kijeva, osudio ono što je nazvao „ćutanjem Amerike“ nakon što su u ruskim napadima tokom vikenda poginulo najmanje 13 ljudi, a desetine povređene.

U komentaru od 26. maja, Zelenski je rekao da „samo osećaj potpune nekažnjivosti može dozvoliti Rusiji da izvrši takve napade i dodatno poveća njihov obim“.

„U ovome nema prave vojne logike, ali postoji značajan politički značaj. Putin pokazuje koliko prezire svet — svet koji je više zabrinut za ‘dijalog’ sa njim nego za stvarni pritisak“, dodao je.

Evropski saveznici Ukrajine osudili su nedavne napade Rusije i naglasili potrebu za nastavkom podrške Kijevu.

„Sinoćnji napadi još jednom pokazuju da je Rusija nameravala da prouzrokuje dalju patnju i razaranje Ukrajine“, napisala je na društvenim mrežama najviša diplomatkinja EU Kaja Kalas.

Ona je pozvala na „najjači međunarodni pritisak na Rusiju da okonča ovaj rat“.

Češki ministar spoljnih poslova Jan Lipavski rekao je u televizijskoj debati da su napadi „još jedan dokaz da Rusija nije zainteresovana za mir“.

Komentari su usledili nakon dana smrti i razaranja na ukrajinskim civilnim lokacijama, pomešanog sa scenama slavlja dok su se stotine ratnih zarobljenika vraćale iz ruskog zatočeništva trećeg dana masovne razmene u takozvanoj razmeni 1.000 za 1.000.

„Dobro je što sam kod kuće. Sve će biti u redu. Ostao sam bez reči“, rekao je Oleksandar, vojnik koji se vratio iz vojske, za ukrajinski servis RSE.

Rekao je da je zarobljen 27. jula 2022. godine u Avdijevki, na istoku Ukrajine.

„Moja žena i sin [me čekaju]. Uskoro ćemo razgovarati“, dodao je.

„Čekao sam ovaj dan. Još uvek ne mogu da verujem“, rekao je za RSE drugi vojnik, koji je odbio da se predstavi.

„Nisam znao koliko ću dugo biti tamo… Nismo imali nikakve informacije. Tri godine nismo znali šta se dešava sa našom zemljom“, dodao je.

Istovremeno, ruski mediji su objavili da je 303 ruska vojnika koje je oslobodila Ukrajina sletelo u Moskvu 25. maja i da se tamo „nalaze na medicinskom lečenju i rehabilitaciji“.

Broj žrtava civila u Ukrajini raste

Ruske rakete i dronovi bombardovali su ukrajinske gradove tokom vikenda.

Među 13 prijavljenih smrtnih slučajeva bila su troje maloletnika uzrasta 8, 12 i 17 godina u severozapadnom Žitomirskom regionu, daleko od linije fronta.

Međutim, fokus nedavnih ruskih napada izgleda da je bio na prestonici Kijevu, iako je napadnuto i nekoliko drugih gradova.

„Nešto ovako se nikada ranije nije dogodilo. Bilo je desetina eksplozija. Ne 10, ne 15 — bilo je beskrajno. Čujete ovu tutnjavu na nebu, a onda puca! I čekamo da vidimo šta je sledeće“, rekao je Oleh, penzioner u Nikolajevu, za RSE nakon napada 25. maja.

„Pretpostavljamo da je [dron] bio na putu da bombarduje fabriku [u blizini], ali je oboren i udario je u kuću dok je padao. Eksplozija je bila luda. U tom trenutku smo bili u kuhinji. Svi smo istrčali u hodnik i seli tamo. Bilo je zaista strašno“, dodao je.

Informacije koje su pružile obe strane nisu mogle biti nezavisno proverene.

Radio Slobodna Evropa (RFE/RL) je praktično zabranjen u Rusiji i ne može tamo da deluje. Njegovi timovi u Ukrajini redovno svedoče smrtonosnih napada na civilne mete širom zemlje.

„Bez zaista snažnog pritiska na rusko rukovodstvo, ova brutalnost se ne može zaustaviti. Sankcije će svakako pomoći“, rekao je Zelenski.

Ukrajina i evropske zemlje pozvale su na značajno pooštravanje postojećih sankcija ako Moskva ne prihvati 30-dnevni prekid vatre koji je predložio Vašington.

Tramp se, međutim, tome opirao i pohvalio je nedavni telefonski razgovor sa Putinom u kojem ruski lider nije pristao na prekid vatre./Rferl/